Поату-Шарант

Из Википедије, слободне енциклопедије
Поату-Шарант
Застава Грб
Застава Грб
Положај {{{име_генитив}}}
Департмани Шарант (16)
Приморски Шарант (17)
Де Севр (79)
Вјен (86)
Префектура Поатје
Површина 25 810 km²
Становништво 2006.
 - Број 1 778 856
 - Густина становништва 69 ст./km²
 - Број округа 14
 - Број кантона 157
 - Број општина 1464
Председник
регионалног већа
Сеголен Ројал

Поату-Шарант је регион на западу Француске. Састоји се од 4 департмана. Главни град је Поатје.


Историја[уреди]

Прво становништво је било галско племе Пиктави. Римљани су их покорили 56., па су укључени у Галију, као део историјске Аквитаније. Визиготи су 418. заузели регион, а под власт Франака долазе 507. под династијом Меровинга.

Поатје са средњовековним црквама

Ту се одиграла чувена битка код Тура (звана и као битка код Поатјеа)732. у којој је Карло Мартел спречио Муслиманску инватију западне Европе. Од X до XII века грофови Поатуа су били и војводе Аквитаније, а град Поатје је постајао све значајнији.

Долази под енглеску контролу 1152. Ту се одиграла и битка код Поатјеа током Стогодишњег рата. У тој бици Енглези су победили и заробили су француског краља Јована II Доброг.

Поново постаје део Француске 1416. Остао је као регион до Француске револуције, када је подељен на три департмана.

Становништво[уреди]

Ла Рошел, Стара лука, две куле


Становништво региона је познато под називом Пикто-Шаранти. Постоји локални језик, који говори мало људи. Има 1, 7 милиона становника. У региону је 23% становништва млађе од 25 година. Од градова значајни су Поатје, Ла Рошел, Ангулем, Коњак, Рошефор, Барбезије, Шателро и Ниор.

Департмани[уреди]

Састоји се од четири департмана:

Економија[уреди]

Пољопривреда представља значајан део привреде. Значајан је по производњи пшенице, кукуруза и узгоју стоке. Ту се производи и чувени вињак коњак. Од индустрије вредно је споменути машинску, хемијску и млечну индустрију.


Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Поату-Шарант