Повест минулих лета

Из Википедије, слободне енциклопедије
Олег од Новгорода на походу на Цариград - илустрација у једном од каснијих преписа.

Повест минулих лета[1] (стсл. Повѣсть времяньныхъ лѣтъ; рус. Пóвесть временных лет; укр. Пóвість временних літ; блр. Аповесць мінулых часоў) је најстарији руски летопис, настајао је крајем XI и почетком XII века у Печерском манастиру код Кијева. Познат и као Примарна хроника или Несторова хроника, по писцу летописа, монаху Нестору.

Прва редакција је Несторова из 1113. године. Поред ње постоје редакције из 1116 (која је прерада прве, урађена по налогу кнеза Владимира Мономаха (11131125)), 1118, XIV и XV века. Централни мотив хронике је јединство Русије и глорификација Хришћанства, а само дело је састављено на основу тринаест различитих извора. Хроника прати руску државу од њеног настанка до почетка XII века односно 1110. године, а кроз цео летопис се провлачи идеја о неопходности заједничког деловања руских кнезова против заједничких непријатеља и престанак међусобних сукоба међу њима.

Одломци из Спева[уреди]

Почетак[уреди]

Ево повести минулих лета:
Откуд је пошла Руска земља,
Ко у Кијеву поче први да кнезује и
Откад је постала Руска земља

Извори[уреди]

  1. ^ Povijest minulih leta ili Nestorov letopis. Beograd: IKP 'Nikola Pašić' (2003)

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]