Подморница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Akula class submarine.JPG

Подморница (енгл. submarine, фр. sous-marin, нем. Unterseeboot,рус. подводная лодка,итал. sottomarino), пловило које се креће-плови по површини воде и испод нивоа површине воде. Постоје ратне , транспортне и истраживачке. Користе за пренос људи, оружја, разних роба, инструмената и сл. Намјењене су за неопажено и изненадно торпедовање непријатељских бродова и других пловила, за извиђање, за полагање мина и других експлозивних направа. Према намјени ратне подморнице су наоружане торпедима, топовима малих калибара, ракетним диригованим пројектилима и др. Депласман им је од 500-2700 и више тона. Батискаф је посебна врста подморнице намијењена за истраживање великих морских дубина. Од обичне подморнице се разликује по слабијој покретљивости, малим димензијама и способности зарањања на много веће дубине. [1] [2]

Van Drebbel.jpg
Turtle model at the Royal navy submarine museum.jpg

Историјат[уреди]

Први помен о подморници датује из једног цртежа подморнице Роберта Валтуриуса (војни инжењер из Венеције) у књизи De ve militari из 1472. године. 1580 - Вилијем Берн представио је прве нацрте подморнице и објаснио њене приципе и начин њеног деловања. Прве подморнице саградили су: 1620. г. у Лондону холандски научник Корнелијус Јакобсон ван Дребел, 1724 Рус Е. Николов, 1776.г. Американци Д. Бушнел и 1801.г. Роберт Фултон и 1889.г. француски инжењер Лобеф. Џон Деј је погинуо у првој подморничкој несрећи 1773.г. , 1776. г. једноособна подморница на ручни погон „Корњача“ извршила је први напад на непријатељско пловило. 1800. г. подморница „Наутилус“ демонстрирала је први напад на брод помоћу мине а 1864 .г. је успјела прва војна примена подморница ЦСС „Ханли“ на ручни погон- потопила је подморницу САД помоћу мине . 1867 .г. Роберт Вајтхед конструисао је торпедо. 1900 .г. Џон Филип Холанд конструисао је подморницу „Холанд“ са погоном мотора са унутрашњим сагоревањем (на површини) и електричним (испод нивоа воде). 1955 .г. Америка прави прву подморницу на атомски погон УСС Наутилус. 3. августа 1958.г. Наутилус је преронио испод леда Сјеверног пола. У саставу САД су и ове атомске подморнице: „Seawolf“, „Sargo“, „Seadragon“, „Skate“, „Swordfish“... „Triton“ је била једна од највећих на свијету. Имала је депласман 8000 т, дуга је 130 метара, а широка 10,1 м, има два атомска реактора. Поринута је у море августа 1958. године. Акциони радијус јој је 180000 км. [1]

О подморницама[уреди]

Потребе војске и рата су непосредан узрочник настанка подморница. Могућност неопаженог кретање испод нивоа површине воде је значила предност над непријатељем. Подморнице и све њене неопходне карактеристике су се временом усавршавале. Оне су могле све дубље и све дуже да бораве испод нивоа површине воде. Њихова носивост је постајала све већа. Наоружања све моћнија. Маневарске способности све боље. Уређаји за прикривање све ефикаснији. Међути, како су се усавршавале подморнице, усавршавали су се и уређаји и оружја за њихово откривање , лоцирање и уништавање.

Мотори на подморницама[уреди]

Прве подморнице кретале су се погоном људске физичке снаге. Током вијекова подморнице су се усавршавале. Посебно су се усавршавали њихови погонски мотори . Постоје три врсте мотора у подморницама. За пловидбу по површини воде користе се дисел мотори, а испод нивоа површине воде електромотори који се снабдјевају струјом из акумулатора који се пуне за вријеме вожње на површини воде из истих електромотора који се покрећу испод нивоа воде. Дизел – електрични погон се користи за тзв. шноркел вожњу.(То је кретање подморнице испод нивоа површине воде на дубини са које се може на површину избацити шноркел и перископ- шноркел је цијев кроз коју подморница узима ваздух неопходан за рад дизел-мотора испод нивоа површине воде.) За покретање најновијих атомских подморница користе се атомски мотори . Реактор из нуклеарног горива производи топлоту која се кроз претварач топлоте одводи у генератор паре. Пара погони турбине које покрећу подморницу брзинама и већим од 25 чв. [3] Зарањање, израњање и промјену дубине регулише упуштена или избачена вода компримованим ваздухом или гасом у интегралним балансним танковима на подморници.(Принцип рибљег мјерхура).

Радна дубина[уреди]

Дубина роњења се повећавала: у Првом светском рату износила је 80 м. а у Другом светском рату њемачке подморнице могле су да зароне и на 200 м. [1]

Радна дубина дизел-електричних подморница износи од 200-300м, а нуклеарних до 600м.(Пpодморница АЛФА може да се спусти и на 700м и практично буде ван домашаја већине непријатељских осматрачких система и противподморничког оружја) Неке подморнице могу да зароне и на 1000м дубине. Њихов труп је грађен од титана.[3]

Вријеме роњења- аутономност подморнице[уреди]

Аутономност атомских подморница превазилази психофизичке могућности посада које их опслужују. Аутономност дизел- електричних подморница се креће од 40-90 дана, зависно од залиха горива. Повећање аутономности подморница испод нивоа површине воде повећава се повећавањем капацитета акумулаторских батерија, квалитетнијом регенерацијом ваздуха и квалитетнијом микроклимом.[3]


Навигација и наоружање[уреди]

Модерне подморнице имају најсавременије сателитске уређаја за навигацију. Главно наоружање подморница су торпеда и ракетни пројектили. На подморницама постоји десетак торпедних цијеви. Оне су чврсто причвршћене за тијело подморнице. Када подморница избаци торпеда цијеви се затварају а тежина воде која је ушла у цијев надомјешта тежину избаченог торпеда. Када се у цијев убацује ново торпедо вода из ње се испушта у одговарајући танк. Велике подморнице носе за сваку цијев по 2-3 торпеда. Неке су подморнице специјализоване и за полагање мина.

[3]

Тактичке особине подморница[уреди]

Тајност дејства је основна тактичка особина сваке подморнице . Остварује се вожњом испод нивоа површине воде, опремањем савременим детекционим системима и средствима за праћење хидролошких услова у подручју пловидебе, постизањем што мање шумности приликом кретања као и свођењем интензитета физичких поља које производи на што мању мјеру (магнетно, електромагнетно, радиоактивно, топлотно и др.)[3]


Перископ на једној подморници

Перископ[уреди]

Перископ је важан и обавезан уређај сваке подморнице. Њиме се посматра и извиђа околина изнад водене површине из зароњене подморнице. Дужине је и до 15 метар тако да се са њим може посматрати са безбједне дубине. Он је телескопски покретан те се може извлачити из тијела подморнице и по завршеном осматрању увлачити у подморницу. У горњем дијелу је узак, свега до 35 мм, да би остао тешко примјетљив, а под водом је шири да би што боље амортизовао разне вибрације, и тако задржао добру видљивост. Овај перископ је такозвани тактички перископ и њиме рукује искључиво командант подморнице. Подморница има 2 до 4 перископа и они су различитих намјена.[3]



Занимљивости[уреди]

Једно атомско пуњење атомске подморнице је величине кокошијег јајета. Са два таква пуњења „Наутилус“ је прешао 91.050 нм испод нивоа површине воде и 38.000 нм површином.

Поморски пут Лондон – Токио површином воде износи 18.000 нм а пловидба испод леда га скраћује за 8.000 нм, готово за половину. [1]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г Група аутора, Мала енциклопедија Просвета, Просвета, Београд, 1959.г.
  2. ^ Група аутора, Приручни лексикон, Знање, Загреб, 1959.г.
  3. ^ а б в г д ђ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Подморница