Подравање
Подравање | |
|---|---|
| Административни подаци | |
| Држава | Босна и Херцеговина |
| Ентитет | Република Српска |
| Општина | Сребреница |
| Становништво | |
| — 2013. | 413 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 44° 03′ 20″ С; 19° 14′ 15″ И / 44.05556° С; 19.23751° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 750 m |
  Подравање Подравање на карти Босне и Херцеговине | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 056 |
Подравање (Подравно) је насељено мјесто и мјесна заједница у општини Сребреница, Република Српска, БиХ.
Назив[уреди | уреди извор]
Насеље је у катастарским књигама заведено као Подравно, док становништво употребљава назив Подравање.[1]
Географија[уреди | уреди извор]
Подравање је разуђено планинско насеље.[2][3] Удаљено је око 25 километара од Милића и исто толико од Сребренице.[1]
Историја[уреди | уреди извор]
Муслиманске снаге из Сребренице и Жепе су 24. септембра 1992. године опколиле и напале Подравање.[2][3][4][5][6][7][8] Том приликом су убили 32 српска цивила и војника, међу којима је било седам жена.[2][4][5][6][7] Поједини су претходно мучени, неки су запаљени у својим кућама, а 25 лешева је пронађено без главе.[2][3]
| „ | Гледали смо како одсијецају главе рањенима. Погинуо ми је син Митар тога дана у борби „прса у прса“. Након 38 дана вратили смо се да тражимо мртве. Лешеви су се распадали, а 25 лешева било је без глава. Сахранио сам сина у Милићима и још нечију лобању поред њега. | ” |
| — Цвијетин Шарац, свједок покоља из Подравања изјава 24. септембра 2011.[2] | ||
Напад на Подравање је трајао читав дан, а способни мушкарци су га бранили до вечери када се група преживјелих извукла из обруча и сакрила у оближњим шумарцима, одатле су се даље кроз шуму четири дана пробијали до Милића.[2] Сва српска имовина је опљачкана, а читаво насеље, односно свих 120 кућа са помоћним објектима је спаљено.[2]
Култура[уреди | уреди извор]
У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Огњеној Марији.[2][4] Изградња цркве је започета у октобру 2009. а завршена 2010. године.[1][3]
Инфраструктура[уреди | уреди извор]
Према подацима из септембра 2011, до сада је обновљено 40 од укупно 120 кућа које су спаљене 1992.[2]
Становништво[уреди | уреди извор]
У насељу је 1992. живјело око 300 Срба.[9] У периоду од 1992. до 1995. страдало је 57 становника.[2][3]
| Националност[10] | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. |
| Срби | 412 | 524 | 573 | |
| остали и непознато | 1 | 1 | 4 | |
| Укупно | 413 | 525 | 577 | ' |
| Демографија[10] | ||
|---|---|---|
| Година | Становника | |
| 1971. | 577 | |
| 1981. | 525 | |
| 1991. | 413 | |
Презимена[уреди | уреди извор]
Најчешће славе су Ђурђевдан, Никољдан и Јовањдан.[1]
- Перендић
- Марковић[1]
- Николић (поријеклом Говедарица)[1]
- Шарац (поријеклом Шибалић)[1]
- Јовановић[1]
- Маринковић[1]
- Петровић[1]
- Митровић[1]
- Новаковић[1]
- Мијатовић[1]
- Илић[1]
- Томић[1]
Види још[уреди | уреди извор]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м „Огњишта: Подравање”. Радио-телевизија Републике Српске. 26. 2. 2012. Архивирано из оригинала 26. 02. 2012. г. Приступљено 27. 2. 2012.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Помен за 57 погинулих Срба у Подравању”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 9. 2011. Приступљено 24. 9. 2011.
- ^ а б в г д „Парастос за 57 погинулих мјештана Паравања”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ а б в „Сребреница: Сутра парастос за 57-оро погинулих Срба”. Фронтал.рс. 23. 9. 2011. Приступљено 24. 9. 2011.
- ^ а б „Злочинци проглашени жртвама”. eNovosti.info. 20. 6. 2008. Архивирано из оригинала 11. 3. 2016. г. Приступљено 25. 9. 2011.
- ^ а б „Парастос за погинуле Србе у Сребреници”. ИН4С. 24. 9. 2011. Приступљено 26. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ а б „Парастос за 57 погинулих Срба”. РТВ БН. 24. 9. 2011. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 26. 9. 2011.
- ^ „Подравање некажњени злочин Орића”. Глас Српске. 25. 9. 2011. Приступљено 26. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ „Видео: Парастос за 57 погинулих мјештана Подравања”. Радио-телевизија Републике Српске. 24. 9. 2010. Приступљено 26. 9. 2011.[мртва веза]
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ: Попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
Литература[уреди | уреди извор]
- Српски борац — лист бораца Републике Српске, број 126/127, јануар/фебруар 2010. [1][мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Историјски пројекат Сребреница: Слике Подравања (језик: српски)
