Подубица

Подубица
Научна класификација
Царство:	Plantae
Кладус:	Tracheophytes
Кладус:	Angiospermae
Кладус:	Eudicotidae
Кладус:	Asterids
Ред:	Lamiales
Породица:	Lamiaceae
Род:	Teucrium
Врста:	T. chamaedrys
Биномно име
	Teucrium chamaedrys; L.

Подубица (Teucrium chamaedrys), позната још и као дупчац, дубачац, дубчица, подубац, зубатац, срчаник је вишегодишња зељаста биљка из породице уснатица (Lamiaceae или Labiatae). Расте на сувим, каменитим и травнатим пределима, поред шибљака и листопадних шума до 2000 m надморске висине.

Дрога и хемијски састав[уреди | уреди извор]

Лековита својства поседује надземни део биљке у цвету (Teucrii herba) који се сакупља на почетку цветања и суши у хладу на промаји, да задржи природну боју. Подубица садржи:

горке неотровне материје,
танине,
етарско уље (мале количине),
сапонизиде (марубин, холин и др.).

Њен хемијски састав још није довољно познат.

Лековито дејство и употреба[уреди | уреди извор]

Стимулише цревни систем, постиче знојење, има антимикробно и противзапаљенско дејство. Споља се користи као благо средство за дезинфекцију. У народној медицини се користи пре свега као средство за побољшање апетита и опште јачање организма. Препоручује се особама које су недовољно ухрањене или болују од хроничног бронхитиса, реуматоидног артритиса, костобоље и како дечјег тако и обичног пролива. Употребљава се у виду чаја горког укуса, тинктуре (20 g суве биљке и 100 ml јаке ракије), праха, или свежа.

Литература[уреди | уреди извор]

Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.

Галерија[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]