Подјезична жлезда
Подјезична жлезда (лат. glandula sublingualis) је парна и најмања од три велике пљувачне жлезде, а спада у категорију мешовитих (претежно мукозних) саливаторних жлезда.[1] Она има облик спљоштене маслине и смештена је у коштано-мишићној ложи испод слузокоже подјезичног предела. Осим са зидовима ове ложе, она остварује контакте са околним нервима и предњим крајем подвиличне жлезде.[2] За разлику од подвиличне и паротидне жлезде, подјезична није обавијена добро ограниченом везивном капсулом.[3][4]
Секретне цеви жлезде су изразито кратке, а прелазних цеви готово и да нема. Изводни канали су представљени са једним главним и 12-15 малих подјезичних канала. Стога је ово типичан представник сложене тубулоалвеоларне жлезде.[1]
Велики подјезични канал (лат. ductus sublingualis major) полази са средине унутрашње стране жлезде и пружа се унапред и унутра. У пределу тзв. carunculae sublingualis на поду усне дупље, он се спаја са каналом подвиличне жлезде и излива свој секрет. Мали каналићи су кратки и узани, и они се отварају у усну дупљу дуж слузнице подјезичног набора.[2]
У инервацији ове, као и других великих пљувачних жлезда, учествује вегетативни нервни систем (симпатикус и парасимпатикус). Васкуларизација се остварује преко грана подјезичне артерије, а венски судови су подјезична и дубока језична вена.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б З. Анђелковић, Љ. Сомер, М. Перовић, В. Аврамовић, Љ. Миленкова, Н. Костовска, А. Петровић: „Хистолошка грађа органа“ ("Бонафидес“ Ниш 2001). ISBN 978-86-7434-003-5.
- ^ а б Др Славољуб В. Јовановић, др Надежда А. Јеличић: „Анатомија човека – глава и врат“ ("Савремена администрација“ Београд 2000). ISBN 978-86-387-0604-4.
- ^ Проф. др Вјекослав Дуанчић: „Основе хистологије човјека“ VIII издање ("Медицинска књига“ Београд-Загреб 1983)
- ^ Susan Standring, ур. (2009) [1858]. Gray's anatomy: The Anatomical Basis of Clinical Practice, Expert Consult. illustrated by Richard E. M. Moore (40 изд.). Churchill Livingstone. ISBN 978-0-443-06684-9.
