Подјела власти

Из Википедије, слободне енциклопедије

Подјела власти је назив за начин организације државне власти у коме свака од грана власти има своје органе који власт врше независно од органа других грана власти. То значи да се ниједна грана власти не може мијешати у рад других грана власти у мјери у којој би то мијешање прерасло у доминацију једне власти над другом.

По Слободану Јовановићу, начело подјеле власти „значи да за три основне функције државне власти треба употребити различите органе: онај који издаје закон не треба у исто вријеме да суди и управља - и обрнуто“[1]

По Монтескјеу „владавина треба да буде таква да се грађанин не може бојати другог грађанина... Када су законодавна и извршна власт обједињене у истој особи или у правном тијелу, слободе нема, јер постоји бојазан да ће тај монарх или сенат доносити тиранске законе да би их извршавао на тирански начин. У праву нико не може бити ограничен својом властитом вољом, него туђом.“[2]

Данас је најчешћа подјела на законодавну, извршну и судску власт. Једна од првих модерних држава која је спровела овај модел су Сједињене Америчке Државе, гдје свака од три гране власти ограничава друге двије помоћу тзв. система „кочница и равнотежа“ (енгл. Checks and balances).

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Јовановић, Слободан (1922). О држави - основи једне правне теорије. стр. 259. 
  2. ^ Монтескје, Шарл (1989). О духу закона. стр. 175-176. 

Литература[уреди]

  • Монтескје, Шарл (1989). О духу закона. стр. 175-176. 
  • Јовановић, Слободан (1922). О држави - основи једне правне теорије. стр. 259.