Покрет Басмачија

Из Википедије, слободне енциклопедије

Покрет Басмачија или Побуна Басмачија (рус. Басмачество) био је устанак против руске царске и совјетске владавине, којег су покренули муслимански, углавном туркијски народи Централне Азије од 1916. до 1934. године. Завршио је совјетском победом.

Корени покрета леже у насиљу из 1916. године, које је избило над муслиманима од стране Руске Империје током Првог светског рата.[1] У месецима након октобра 1917. и Октобарске револуције, обновило се насиље из којег се развио велики устанак са центром у Ферганској долини и ускоро проширио преко целог советског Туркестана. Герилски и конвенционални рат трајали су годинама у различитим регијама, а насиље је било и анти-совјетско и анти-руско. Совјете је предводио Михаил Фрунзе, а муслимане Енвер-паша. Погинуло је око 500 Совјета и непознат број муслимана.

Совјетски Савез допустио је практиковање ислама средином 1920-их ради лакшег придобијања локалног становништва. Црвена армија предузимала је војне операције те је побуна Басмачија слабила.[2] Иако се отпор поновно разбуктао као одговор на колективизацију[3] и совјетизацију Централне Азије убрзо је престао.

Референце[уреди]

  1. ^ Victor Spolnikov, "Impact of Afghanistan's War on the Former Soviet Republics of Central Asia," in Hafeez Malik, ed, Central Asia: Its Strategic Importance and Future Prospects (New York: St. Martin's Press, 1994.), 101.
  2. ^ Michael Rywkin, Moscow's Muslim Challenge: Soviet Central Asia (Armonk: M. E. Sharpe, Inc, 1990.), 41.
  3. ^ Martha B. Olcott, "The Basmachi or Freemen's Revolt in Turkestan, 1918-24," Soviet Studies, Vol. 33, No. 3 (Jul., 1981.), 361.