Полажајник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полажајник
Полажајник у Пољској

Полажајник је ритуални гост, први посетилац који долази у кућу једном годишње зимских празника, у периоду од Митровдана (26.Χ/8. XI) до Богојављења (празника Три краља) (6.1/19.1), иако се верује, доноси домаћинству срећу, родност и богатство. Обред је познат код Словена карпатско-балканског ареала - Украјинаца, Полака, Словака, Словенаца, Срба, Хрвата, Бугара (срп. полажајник, полаженик, походник, рус. полазник, укр. полазник, пољ. podlaźnik, свк. polažeň, polaznik, сл. polažar, polažič, буг. (с)полезник, полазник, по(х)ожняк, походняк, полазница)[1].

Ритуали[уреди]

Рано на Божић, негде и на Нову годину, у источној Србији и на дан св. Игњата, у сваку кућу полази одрасли мушкарац, понекад и мушко дете, а у неким крајевима источне Србије улогу полаженика може обављати и девојка или жена за коју се иначе сматра да је срећна. Полаженик долази сам или је унапред одређен зато што се сматра срећним човеком. Већ код своје куће полаженик се нарочито припрема. Он тамо не једе, јер ће се ритуално омрсити у кући коју полази, узима нарочито спремљен полазнички колач који ће дати домаћици, вина или ракије за домаћина, нешто металног новца којим ће даривати бадњак или огњиште, и пшенице у рукавици. Идући кући коју ће полазити, избегава сусрете, јер не сме никоме честитати док не стигне до одређене куће. Када стигне пред кућу, закорачи преко прага десном ногом, затим, честитајући, проспе пшеницу по кући, а у исти мах неко од укућана, обично домаћица, њега поспе пшеницом или сваковрсним житом. Негде полаженик превеси повесмо преко кућних врата, па затим прилази огњишту и гранчицама од бадњака или нарочитим чаркачем (негде ватраљем) који га спремљен чека пред кућом чарка по бадњацима и огњишту, да би што више варнице врцале, и при томе пожели да буде толико оваца, говеда, коња, крмака, кошница, новаца, чељади, среће и напретка колико је варница. Полаженик и помера бадњаке унапред (три пута) ради напретка, па затим меће новац на бадњак или на огњиште[2].

Референце[уреди]

  1. ^ Словенска митологија енциклопедијски речник // Редактори Светлана M. Толстој Љубинко Раденковић — Zepter book world, Beograd, 2001.
  2. ^ Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић. Српски митолошки речник — Предузеће Нолит: 1970, Београд.

Види још[уреди]