Поларна светлост

Из Википедија

Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.

Aurora Borealis

Аурора бореалис

Поларна светлост (лат. aurora polaris) је светлење ноћног неба, обично у поларним зонама. На северу се назива аурора бореалис (лат. Aurora borealis), а када се јави на Јужном полу аурора аустралис (лат. aurora australis). Пошто су обе ауроре истог порекла научници појаву називају 'поларна аурора' ("aurora polaris" - лат. северна зора). Име 'северна зора' је настало од утиска који се стиче при појави ауроре, посебно гледано из Европе - на северном хоризонту се указује црвенкаста светлост као, на истоку, у зору, пред излазак сунца.

[уреди] Механизам настанка ауроре

Данас је познато да аурору изазивају електрони са енергијама у опсегу 1-15 keV, тј. електронима који су убрзани напоном од 1000 V до 15.000 V. Светлост настаје када се ти електрони сударају са атомима у горњим слојевима атмосфере, обично на висинама 80-150 km. У светлу преовлађује емисија атомског кисеоника - зеленкаста линија на 557,7 nm и (нарочито код електрона ниже енергије и на већим висинама) тамно црвена линија на 630,0 nm. Обе линије потичу од забрањених прелаза атомског кисеоника са енергијских нивоа који су (у одсуству судара) стабилни чиме се објашњава споро паљење и гашење (0,5 - 1 s) аурориних зракова. Многе друге спектралне линије такође су заступљене, нарочито оне молекулског азота, и оне се пале и гасе много брже, откривајући прави динамички карактер аурора.

Ауроре такође могу да се опазе у ултраљубичатом (UV) делу спектра, што се посебно добро региструје из свемира (али не и са земље јер атмосфера апсорбује UV зраке). Свемирска сонда "Полар" је регистровала аурору чак и у подручју х-зрака.

[уреди] Облици ауроре и магнетизам

Корона

Aurora Australis 2001 from latitude 41 degrees south

Аурора се јавља или као "дифузно светљење" или као "завеса" која се шири у правцу исток-запад. Понекад се образују "мирни лукови" а некада се светлост непрекидно мења на небу ("активна аурора"). Свака завеса се састоји од бројних паралелних зракова, усмерених у правцу локалног магнетног поља што наводи да је аурора условљена земљиним магнетним пољем. Заиста

[уреди] Учесталост појављивања

Појава поларне светлости везана је за магнетне буре које су опет повезане са једанаестогодишњим циклусом активности сунчевих пега. Такође је уочено да до геомегнетних бура најчешће долази у време равнодневице, дакле у рано пролеће или јесен што је помало загонетно јер активност на половима нема много везе са годишњим добима.

ref NASA

[уреди] Сунчев ветар и магнетосфера

Схема Земљине магнетосфере

[уреди] Порекло ауроре

Овај чланак или један његов део није преведен.
Ако сматрате да сте способни да га преведете, кликните на картицу уреди и преведите га, обавезно водећи рачуна о стилу и правопису.

{{:en:Video|filename=Aurora Borealis from Expedition 6.ogg|title=Aurora Borealis|description=Aurora Borealis from ISS}}

[уреди] Извори и врсте ауроре

Дифузна аурора опажена из сателита DE-1.

[уреди] Ауроре на другим планетама

Аурора на Јупитеру. Сјајна тачка на левој страни је завршетак магнетске линије с Иом, тачке на дну воде до Ганимеда и Европе

Аурора је опажена и на Јупитеру и Сатурну, планетама чија су магнетска поља много снажнија од Земљиног. Покреће их, као и на Земљи, Сунчев ветар. Јупитерови месеци, посебно Ио, такође узрокују снажне ауроре које се јављају због електричних струја дуж силница магнетског поља између ротирајућег планета и мјесеца који кружи око њега (динамо учинак). Ио (који има активни вулканизам и јоносферу) је посебно снажан извор ауроре; његове струје емитирају и радиовалове, откривене 1955.

Недавно је поларна светлост откривена и на Марсу; због недостатка јаког магнетског поља, раније се вјеровало како је то немогуће. [1]

[уреди] Застареле теорије

[уреди] Види још

Магнетизам

[уреди] Литература

"Secrets of the Polar Aurora"
"Exploration of the Earth's magnetosphere" - overview of the magnetosphere, including aurorae; and including extensive bibliographies of scientific articles
Robert H. Eather, Majestic Lights, American Geophysical Union, Washington, DC, 1980 (323 pages)
Syun-Ichi Akasofu, “Secrets of the Aurora Borealis,” Alaska Geographic Series, Volume 29, No. 1, Graphic Arts Center Publishing Company, April 2002
Candace S. Savage, Aurora: The Mysterious Northern Lights, Firefly Books, July 2001 (144 pages)

[уреди] Спољашње везе

Викимедија остава има још сродних мултимедијалних датотека:

Поларна светлост

Aurora Watch, at the university of Lancshire, gives email warnings of coronal mass ejections and geomagnetic storms for aurora watching enthusiasts: http://www.dcs.lancs.ac.uk/iono/aurorawatch/cgi-bin/subscribe