Полацк
| Полацк блр. По́лацк рус. По́лоцк |
|||
|---|---|---|---|
|
|
|||
| Основни подаци | |||
| Држава | |||
| Област | Витебска област | ||
| Основан | 862. град од 1498. |
||
| Становништво | |||
| Становништво (2012) | 84.593 (процена) | ||
| Густина становништва | 2.057 ст/km² | ||
| Положај | |||
| Координате | |||
| Временска зона | UTC+3 | ||
| Површина | 40,77[1] km² | ||
| Остали подаци | |||
| Градоначелник | Александар Г. Позњак | ||
| Поштански код | 211291, 211400 - 211402, 211404 - 211415, 211422 |
||
| Позивни број | +375 214 | ||
| Регистарска ознака | 2 | ||
| Веб-страна | polotskgik.by | ||
Координате: 55° 28′ 59" СГШ, 28° 48′ 00" ИГД
Полацк (блр. По́лацк; рус. По́лоцк је град у Витебској области Белорусије и административни центар истоименог рејона. Један је од најстаријих и најлепших градова у Белорусији и древни град Кијевске Русије. Налази се на ушћу реке Палате у Западну Двину. Према процени из 2012. у граду је живело 84.593 становника. Захваљујући бројним црквама и манастирима носи епитет духовног центра Белорусије.
Садржај |
Историја града [уреди]
Град Полацк се први пут у писаним документима помиње 862. године у Повести минулих лета као „Полотескъ". На његовим темељима је средином X века настала моћна Полацка кнежевина. Први познати владар кнежевине био је Рагвалод Полацки (умро око 978. године). Године 992. основана је Полацка епархија (по неким изворима то се десило 1104.).[2] Најмоћнији владар кнежевине био је књаз Вишеслав Брјаниславич (1044. - 1101.) и за време његове владавине изграђен је храм Свете Софије, један од најстаријих и најлепших храмова Руске православне цркве. Вишеславов син Борис је на улаз у храм поставио велику стену на којој је дао уклесати податке о храму који су видљиви и данас. Вишеславова унука, монахиња Ефросинија је 1125. године основала женски манастир (данас Спасењски манастир Свете Ефросиније) а по њеној жељи, велики мајстор Лазар Богша је направио престони крст (ремек дело белоруске рано хришћанске уметности) који је симбол и заштитник данашње Белорусије (Крст Свете Ефросиније Полоцке). Године 1240. Полацк је изгубио своју самосталност и постао вазални посед Литванских принчева.[3] У наредним деценијама град је прелазио из руке у руку разних освајача из суседних кнежевина, и сви су за собом остављали неке материјалне трагове (крајем XIX века у граду се налазило чак 23 јеврејске синагоге, 8 православних храмова, те католичка и лутеранска црква).[4]
23. маја 1910. пренешене су мошти Свете Ефросиније из Кијевске-печерске лавре у њену задужбину Спасо Преображенску цркву.
У састав Белоруске ССР град је ушао 1924. године. Током Другог светског рата град је био окупиран од стране војске Вермахта и делио је трагичну судбину осталих белоруских градова. Од 1991. налази се у саставу Републике Белорусије.
Становништво [уреди]
Према процени, у граду је 2012. живело 84.593 становника.
| 1979. | 1989. | 1999. | 2009. | 2012. |
|---|---|---|---|---|
| 71.152[5] | 76.837[5] | 76.837[5] | 82.547[5] | 84.593[5] |
Градске знаменитости [уреди]
Полацк је град препун средњовековних цркава и манастира, и других старих грађевина непроцењиве културне вредности.
- Софијски сабор (грађен од 1044. до 1066. а обновљен 1710.) је један од најстаријих храмова Руске православне цркве (заједно са Кијевским и Новгородским црквама) и најстарија камена грађевина у данашњој Белорусији која је још у функцији.
- Спасо-Ефросинијски манастир (основан 1128. године) је манастирски комплекс кога чине три цркве.
- Богојављенски манастир је основан 1582. године.
- Борисов камен - споменик белоруске епиграфике из XII века.
Занимљивости [уреди]
- прва градска библиотека основана је у XII веку
- прва школа у граду је отворена 1580. (језуитски келегијум)
- Франциск Скорина (рођен у Полацку око 1490.) је први направио штампано издање Библије на староруском језику 1517. године
- Полацк је по неким истраживањима Географски центар Европе[6]
- године 2010. град је био културна престоница Белорусије[7]
Галерија [уреди]
-
Споменик Ефросинији Полацкој
Градови побратими [уреди]
Електростаљ, Русија, рус. Электросталь
Тосна, Русија, рус. То́сно
Велики Новгород, Лењинградска област, Русија, рус. Великий Новгород
Великие Луки, Русија, рус. Вели́кие Лу́ки
Суојарви, Карелија, Русија рус. Суоярви
Јонава, Литванија, лит. Jonava
Тракај, Литванија, лит. Trakai
Вентспилс, Летонија, лет. Ventspils
Камјањец Подиљски, Украјина, укр. Кам'янець-Подільський
Обухив, Украјина, укр. Обу́хів
Балти, Молдавија, рум. Bălţi
Јарослав, Пољска, пољ. Jarosław
Гдањск, Пољска, пољ. Gdańsk
Готланд, Шведска, шве. Gotland
Фридрихсхафен, Немачка, нем. Friedrichshafen
Извори [уреди]
- ^ Национални катастар Р. Белорусије стање на дан 1. јануар 2011.
- ^ Сапунов, А. П. Исторические судьбы Полоцкой епархии с древнейших времен до половины XIX в. — Витебск, 1889.
- ^ The New Cambridge Medieval History: c. 1300-c. 1415. p.706
- ^ Полацк//Энциклопедический словарь Брокгауза и Ефрона у 86 томова, Санкт Петерсбург 1890. - 1907.
- ^ а б в г д „BELARUS: Cities & Settlements“. City Population Приступљено 17. 2. 2013.
- ^ TUT.BY | НОВОСТИ — В Полоцке установлен памятный знак «Географический центр Европы» — Общество — 31.05.2008, 13:21, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ БЕЛТА | Полоцк официально стал культурной столицей Беларуси 2010 года 21.01.2010 12:06, Приступљено 23. 4. 2013.