Полетно-слетна стаза

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полетно-слетна стаза (поглед из ваздуха)

Полетно-слетна стаза (ПСС) је правоугаона аеродромска површина на земљи или води намењена за полетање и слетање ваздухоплова. Њена ширина и дужина зависи од намене аеродрома и врсте авиона и других ваздухоплова који на њу слећу и са ње полећу и регулисана је међународним прописима. Обележена је за дневне и ноћне услове летења. Један од основних елемента према коме се одређује класа аеродрома (A, B, C, D, E, F, G), је дужина главне полетно-слетне стазе, односно главног канала за полетање и слетање. Поред дужине главне полетно-слетне стазе, односно главног канала за полетање и слетање аеродром по својим физиким својствима треба да задовољава и друге основне елементе и нормативе за ту класу аеродрома, предвиђене међународним правилником.[1]

Основни појмови[уреди]

Инфраструктура аеродрома

Вазушни путеви са средствима која их дефинишу.

Аеродром

Аеродром је одређена површина на копну или води (укључујући објекте, инсталације и опрему) намењена за коришћење у целости или делимично за долазак, одлазак и кретање авиона на земљи.
Аеродроми су објекти, који служе за одвијање ваздушног саобраћаја на земљи.[2]

Ваздухоплов

То је летелица која користи полетно слетну стазу и осталу инфраструктуру аеродрома.

Подела ПСС[уреди]

У грађевинском погледу полетно-слетне стазе се деле на;[3]

ПСС са вештачком подлогом, бетонске, асфалтне, од челичних или бетонских плоча.

ПСС са природном подлогома; травнате, земљане, водене (на рекама, језерима, мору), са леденом и снежном подлогом (на северном или јужном полу и у неким зимским центрима).

Мањи аеродроми обично имају једну ПСС са вештачком подлогом и једну ПСС са природном подлогом, а већи две и више ПСС са вештачком подлогом.

Нормативи за ПСС у складу са категоријом аеродрома[уреди]

Основни нормативи за пројектовање, изградњу и реконструкцију аеродрома одређени су према њиховој врсти. Врсте аеродрома према којима се одређују основни елементи и нормативи за ПСС су:

  • Аеродроми за јавни ваздушни саобраћај
  • Аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе
  • Аеродроми за хидроавионе (хидродроми)
  • Аеродроми за хеликоптере (хелидроми)

Аеродроми за јавни ваздушни саобраћај[уреди]

Главна ПСС[уреди]

Аеродром за јавни ваздушни саобраћај
Аеродром за јавни ваздушни саобраћај, са две ПСС, главном (по дужини) и споредном (по ширини слике)

Основна дужина главне полетно-слетне стазе, у зависности од категорије аеродрома, мора бити на аеродрому:

  • Класе A дужине преко 2.550 m
  • Класе B дужине преко 2.150 m до 2.550 m
  • Класе C дужине преко 1.800 m до 2.150 m
  • Класе D дужине преко 1.500 m до 1.800 m
  • Класе E дужине преко 1.280 m до 1.500 m
  • Класе F дужине преко 1.080 m до 1.280 m
  • Класе G дужине од 900 m до 1.080 m

Основне дужине напред наведених класа полетно-слетних стаза примењују се под стандардним атмосферским притиском, на коти 0 (ниво мора), при температури од +15 °C. Основна дужина полетно-слетне стазе због веће надморске висине и повећањања температуре, у грађевинском смислу, продужава се највише до 35%, по следећим нормативима:

  • За разлику у атмосферском притиску у односу на стандардни притиск, због веће надморске висине, основна дужина полетно-слетне стазе се при пројектовању продужава, за разлику у висини од сваких 300 м, додавањем на основну дужину још 7% од те дужине.
  • За повећње температуре преко +15 °C, такође се при пројектовању ПСС основна дужина увећава за сваки 1 °C температуре за 1% од те дужине.

Основна ширина полетно-слетне стазе, несме бити мања:

  • Од 45 m — на аеродромима класе A, B, C, D i E;
  • Од 30 m — на аеродромима класе F i G.

Просечна дужина нагиба полетно-слетне стазе, не сме да пређ 1%. Уздужни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе не сме да пређе:

  • 1,25% — на аеродромима класе A, B i C;
  • 1,50% — на аеродромима класе D, E, F i G.
Делови ПСС[уреди]

Runway diagram.svg

Сигурносна површина краја ПСС

Сигурносна или заштитна површина краја полетно-слетне стазе је симетричан простор на продужену средишњицу полетно-слетне стазе, у наставку основне стазе, примарне намене да смањи ризик оштећења авиона који су „кратки“ у слетању или „дуги“ у полетању. Ова површина укључује полетно-слетну стазу, рамена и одговорајући терен уз и испред полетно-слетне стазе.

Померени праг ПСС[уреди]

Праг који није лоцирана на почетку полетно слетне стазе. Служи као заштита од буке, за таксирање, опслуживање, полетање, али не и слетање. Он је означен стрелицама беле боје које воде до почетка полетно слетне стазе. Runway diagram, Blast pad.png

Додатна стаза за заустављање[уреди]

Зауставна стаза, стаза за заустављање; зауставница; додатна стаза за заустављање; проду жетак за заустављање је одређ ена правоугаона површина на земљи, испред прага, на крају расположиве дужине за залет припремљена као прикладна површина на којој авион може бити заустављен у случају премашаја слетне стазе (озачено жутом бојом на слици испод) Runway diagram, Displaced threshold.png

Споредна ПСС[уреди]

Дужина споредних или других полетно-слетни стаза (на аеродромима где оне постоје) не сме бити мања од 85% од изабране основне дужине главне полетно-слетне стазе заједно додатим дужинама.

Изузетно, дужина споредних или друге полетно-слетне стазе може бити мања од 85% од дужине главне полетно-слетне стазе ако на аеродрому дувају ветрови јаког интензитета, али не мања од 70% од изабране основне дужине главне полетно-слетне стазе.

Ааеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе[уреди]

Аеродром за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе

Дужина и ширина полетно-слетних стаза аеродрома за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе зависи од класе (категорије) аеродрома:

  • Класе А - дужина 1.200 m или већа, ширина најмање 150 m
  • Класе Б - дужина 800 до 1.200 m, а ширина најмање 150 m
  • Класе Ц - дужина 700 до 800 m, а ширина најмање 100 m

Дужина полетно-слетне стазе за ову врсту аеродрома примењује се под стандардним атмосферским притиском, на коти 0, при температури од +15 °C.

Уздужни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе на аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе не сме прећи 2%, с тим да уздужни нагиб полетно-слетне стазе у просеку не сме прећи 1,2%.

Попречни нагиб на било ком делу полетно-слетне стазе на аеродроми за спортско ваздухопловство и за сопствене потребе не сме да пређе 2,5%.

Аеродроми за хидроавионе (хидродроми)[уреди]

Аеродром за хидроавионе (хидродром)

Хидродром је део водене површине са пратећим уређајима и опремом на води и копну, намењен за вожење, полетање, слетање, пристајање, сидрење, спуштање и извлачење хидроавиона из воде.

Полетно-слетна стаза (ПСС) или главни канала на води, може бити на језерима, рекама, морима и другим воденим површинама.

Дужина главног канала (ПСС) за полетање и слетање хидроавиона је различита и зависи од класе којој припада хидродром:

  • Класе A преко 4.500 m
  • Класе B преко 3.000 m до 4.500 m
  • Класе C преко 2.000 m до 3.000 m

Ширина канала (ПСС) за полетање и слетање који је предвиђен за неинструментално летење, не сме бити мања:

  • на хидродрому класе A од 225 m
  • на хидродрому класе B од 180 m
  • на хидродрому класе C од 150 m

Аеродроми за хеликоптере (хелидроми)[уреди]

Аеродром за хеликоптере (хелидром)

Хелидром је посебна категорија аеродрома намењена за безбедно базирање, вожење, полетање и слетање хеликоптера. Полетно-слетна стаза на хелидрому има сва обележја као на осталим аеродромима.

ПСС хеликоптери користе за полетање са залетом и слетање са протрчавањем.

Полетно-слетна стаза на аеродромиима за хеликоптере или хелидромима могу бити изграђене на земљи, згради или другом објекту, леденој површини и на води.

Дужина и ширина стазе односно канала за полетање и слетање хеликоптера одређује се зависно од класе аеродрома за хеликоптере. Према Конвенцији за међународни цивилну авијацију ICAO, (Анекс 14 - део II – Хелидроми, Чикашке конвенције) хелидроми за јавни ваздушни саобраћај (разврставају се у 4 категорије A, B, C, D). У зависно од категорије којој хелидром припада његова ПСС треба да поседује следеће карактеристике:

Карактеристике ПСС за хеликоптере на земљи, згради или другом објекту
Класа Дужина Ширина
A
преко 90 m
30 m
B
40 m до 90 m
20 m
C
15 m до 40 m
15 m
D
15 m
1,2 дужине пропелера хеликоптера

Аеродроми за ротокоптере (вертидроми)[уреди]

Обележавање ПСС[уреди]

ПСС са ознакама за слетање у дневним условима.

Обележавање ПСС за дневне услове[уреди]

Обележавање ПСС служи као помоћ у завршној фази прилаза авиона при слетању дању и при доброј видљивости. Ознаке се састоје од линија, бројева и слова. Најчешће су беле боје, прописаног су облика и величине. Ознаке стазе налазе се на праговима полетно-слетних стаза у облику двоцифреног броја који представља смер стазе у степенима.

  • Оса стазе (централна линија) је уздужна испрекидана линија између ознака прага.
  • Праг стазе су уздужне линије паралелне на осу стазе.
  • Руб стазе пуна линија уздуж оба руба на целој дужини између прагова.
  • Зоне слетања обележавају се на стазама за прецизно прилажење. Састоје се од парова линија симетрично постављених у односу на осу стазе.
  • Тачка слетања је место на стази на којем би ваздухоплов требао дотакнути стазу. Ознака је пар правоугаоника симетричних у односу на осу стазе.

Обележавање ПСС за ноћне услове[уреди]

Обележавање ПСС за ноћне услове служи као помоћ у завршној фази прилаза ваздухоплова при слетању ноћу или у условима лошије видљивости дању.[4]

Прилазна свела
Обележавање ПСС за ноћне услове

Положај и врста рилазни светала зависи од категорије аеродрома.

  • Једноставна прилазна светла сачињава праволинијски низ светиљки дужине најмање 420 m у продужетку осе стазе и један попречни низ на 300 m од прага и црвене су боје.
  • Светла за прецизни прилаз категорије I сачињава осна линија светиљки дужине 900 m и више попречних низова светала који су равномерно краћи према прагу стазе. Систем се допуњује бљескајућим светлом беле боје (тзв. „муња“), с тим да бљесак почиње на најудаљенијој светиљки и равномерно се креће према прагу стазе.
  • Светла за прецизни прилаз категорије II и III сачињавају праволинијски низ светиљки дужине 900 m у продужетку осе стазе, две бочне линије светиљки паралелних оси на 270 m од прага и попречни систем светала. Светла осе и попречна светла система емитују белу светлост високог интензитета, а светла бочних низова исто такву али црвену светлост.
Рубна светла стазе

Светла на рубним стазама постављена су уздуж оба руба на удаљености најмање 60 m и беле су боје.

Светла прага стазе

На праговима ПСС светла су постављена у попречном низу, означавају почетак стазе и зелене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.

Светла краја стазе

На крајевима ПСС свела су постављена у попречном низу, означавају крај стазе и црвене су боје. Видљива су једино из правца прилажења.

Светла осе стазе

Ова светла обавезна су за категорије II и III. Простиру се по уздужној оси стазе.

Светла зоне додира

Свела зоне додира постављена су у паралелним редовима симетрично са осом стазе и простиру се 900 m од њеног прага.

ПСС са ознакама за слетање у ноћним условима.

Извори[уреди]

  1. ^ Pravilo letenja oružanih snaga, SSNO, Beograd, 1979.
  2. ^ Анекс 14, ICAO
  3. ^ Правилник о пројектовању, изградњи и реконструкцији цивилних аеродрома и њиховој класификацији. „Службени лист СФРЈ“, бр. 2/66, са исправкама „Службени лист СФРЈ“", бр. 4/66.
  4. ^ Zoran Modli: Piste u noći, ISBN 86-325-0022-8

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]