| Поликарпов И-153 |
|
| Опште |
| Намена |
ловац и ловац бомбардер [1] |
| Посада |
једносед |
| Произвођач |
Поликарпов |
| Први лет |
27. септембар 1938. |
| Почетак производње |
1939. |
| Димензије |
| Дужина |
6,18 m |
| Размах крила |
10,00 m |
| Висина |
2,82 m |
| Површина крила |
22,11 m² |
| Маса |
| Празан |
1437 kg |
| Нормална полетна |
1765 kg |
| Макс. тежина при узлетању |
1860 kg |
| Погон |
| Клипно-елисни мотор |
Швецов М-63Р |
| Снага |
597 kW |
| Перформансе |
| Макс. брзина на Hopt |
430 km/h |
| Макс. брзина на H=0 |
300 km/h |
| Долет |
480 km |
| Плафон лета |
10 710 m |
| Брзина пењања |
906 m/min |
| Портал:Ваздухопловство |
|
Поликарпов И-153 Чајка (рус. Чайка) је совјетски двокрилни ловачки авион који је био у ратном ваздухопловству Црвене армије. Одликовао се тиме што је заједно са авионом Фијат ЦР 42 Фалко, био најбржи ловачки двокрилац у оперативној употреби било којих ваздушних снага у свету. Исто тако био је јединствен међу серијским типовима ловачких авиона двокрилаца по својим увлачећим стајним органима.[1]
Авиони Поликарпов И-15 су повучени из производње 1935. године. Годину дана касније било је послато неколико примерака И-15с као испомоћ републиканцима током Шпанског грађанског рата, где су се прилично добро показали. Након тога је совјетско ваздухопловство преиспитало одлуку о прекиду производње овог двокрилца, па су донели нову одлуку да се развије напреднији авион И-15 нешто измењене и унапређене конструкције. И-153 је урађен по пројекту А. Ј. Шчербакова, на основу типа И-15 којег је 1932. пројектовао Николај Поликарпов, задржавајући све што је било добро на авионима И-15 и И-15бис, побољшавајући перформансе снажнијим моторима. Прототип је имао први лет 1938. и добио је ову ознаку да би се означио јасан помак у поређењу са претходником. Првобитно је коришћен радијални клипни мотор М-25В, који није обезбеђивао потребну брзину пењања, те је убрзо замењен моћнијим мотором М-62, а касније још снажнијим М-63 који је развијао 820 kW. Серијска производња је започета почетом 1939. године, а већ крајем пролећа уведени су у наоружање Црвене армије. С обзиром на необичну површину горњег крила грађеног у облику „Галебовог“, пилоти су му врло брзо дали надимак "Чајка", односно „Галеб"[2].
Оперативна употреба [уреди]
Авион И-153 као стална музејска поставка у музеју на аеродрому „Ле Бурже“ - Париз.
Авион је имао велики успех у зимском рату 1939—1940, када су Финци користили конфисковане авионе против његових ранијих власника. Ови авиони које су Немци заробили и продали Финцима су успешно пркосили совјетској супериорности у ваздуху. Авиони су на страни совјета раније учествовали у борбама против Јапана у Кини, где су се исто показали као успешни. Варијанта са звездастим радијалним клипним мотором М-63Р, који је развијао 1100 коњских снага и постизала максималну брзину од 430 km/h је прилично изнанадила Јапанце приликом окршаја на граници Монголије, у лето 1939. године. Јапански једнокрилни авиони су били у фази изградње, те је маневарска способност И-153 била далеко испред њих. Пред крај оперативне употребе, 1944. године, ове авионе су совјети користили само за директну подршку артиљерије и пешадије, а неке преостале примерке су користили као школске авионе за обуку пилота.
Варијанте [уреди]
Укупно је било произведено 6 578 ових ловачких авиона, рачунајући 733 примерка И-15, 2 408 типа И-15бис и 3 437 примерака типа И-153. Ова последња варијанта се показала више него дораслом свему што су имали Јапанци 1939. и Финци 1940. године. И-153 је још увек био заступљен у великом броју у време немачког напада у јуну 1940. и значајну су одиграли, у рукама најбољих совјетских пилота.
- И-153 - са М-25Б мотором преузетим са И-15бис, као и систем увлачећих стајних органа - први произведени примерци.
- И-153БС - са М-62 мотором, са једним паром митраљеза Березин. Велика серијска производња.
- И-153П - са М-62 - као и претходни. Уместо пара Березина, пар Швак синхроних митраљеза. Серијска производња.
- И-153ГК - са М-63ТК мотором. Са турбокомпресором и затвореном пилотском кабином под притиском. Експериментални.
- И-153ГК - са два набојно млазна мотора Меркулов ДМ-4. Један примерак, експериментални тип.
- И-153ГК - са мотором М-88.[1]
Корисници [уреди]
Референце [уреди]
- ^ а б в Christopher Chant:II svijetski rat, Avioni, Alfa - Zagreb, 1977.
- ^ Шавров, В.Б. (2002). История конструкциий самолетов в СССР до 1938 гг. (на ((ru))). Москва: Машиностроение. ISBN 5-217-03112-3.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
.svg){kind=small}
