Полимеризација

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пример полимеризације алкена, у којој двострука веза сваког мономера стирена формира једноструку везу са другим мономером и формира полистирен.

Полимеризација је реакција услед које хемијска једињења мале молекулске масе (мономери) или смеша неколико таквих једињења реагују међусобно, све док се не исцрпе слободне функционалне групе, услед чега настају молекули са много већом молекулском масом од реактаната. Продукат ове реакције је полимер.[1] [2]

Реакције полимеризације се деле на:

  • Постепена полимеризација - код ове полимеризације реакција се одвија „корак по корак“, тј. прво међусобно реагују два мономера градећи димер, а потом димери реагују међусобно градећи тетрамере итд.
  • Ланчана полимеризација - код ове полимеризације реакција се одвија као „лавина“, она почиње од реакције иницирања активне форме мономера, која је у стању да себи прикључи следеће мономере у реакцији пропагације. У овом процесу настају полимери великих молекулских маса.

Почевши од тридесетих година XX века многе реакције полимеризације су почеле да се користе у индустрији. Брзина полимризације зависи од температуре, притиска, количине и врсте иницијатора или катализатора.

Према техничком начину спровођења полимеризације се деле на:

  1. Полимеризација у раствору - код које је средина у којој се одвија полимеризација одговарајући растварач, у коме се растварају како мономери тако и иницијатори.
  2. Емулзијна полимеризација - код које мономери граде емулзијне молекуле, док се иницијатор налази у властитом раствору.
  3. Полимеризација у блоку - код које се течном мономеру директно додаје иницијатор.
  4. Полимеризација у гасној фази - код које су мономери гасови ниске критичне температуре.
  5. Полимеризација на граници фаза - код које се мономер налази у једној течној фази, а иницијатор у другој.

Извори[уреди]

  1. ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6. 
  2. ^ Smith, Michael B.; March, Jerry (2007). Advanced Organic Chemistry: Reactions, Mechanisms, and Structure (6th ed.). New York: Wiley-Interscience. ISBN 0-471-72091-7. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Полимеризација