Политика Аустралије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Парламент у Канбери отворен је 1988, замењујући стару зграду парламента из 1927.

Аустралија је уставна монархија са парламентарним системом власти. Краљица Елизабета II је аустралијски монарх, а њена улога се разликује од позиције коју има у осталим крунским земљама Комонвелта.

На савезном нивоу краљицу представља генерални гувернер Аустралије, док се гувернери нижег ранга налазе на челу држава чланица. Иако устав даје широка овлашћења генералном гувернеру, он их користи само на приједлог премијера. Најпознатији случај употребе ових овлашћења мимо сагласности премијера било је распуштање Витламове владе током уставне кризе из 1975.[1]

Систем поделе власти у Аустралији чине:

  • Извршна власт: Савезно извршно веће Аустралије, на чијем се челу налази генерални гувернер, ког „саветују“ извршни саветници; у пракси, они који стварно саветују гувернера су премијер и државни министри.

Дводомни парламент чине краљица, Сенат (горњи дом) са 76 сенатора, и Представнички дом (доњи дом) са 150 чланова. Чланови доњег дома бирају се на изборима, у оквиру посебних изборних јединица, тзв. електората, који дају по једног представника. Број делегата из сваке државе одређен је на основу броја становника, при чему је свакој држави загарантован минимум од пет представника. У Сенату, сваку државу представља 12 сенатора, а територије (Аустралијску Престоничку и Северну) по два. Избори за оба дома одржавају се на сваке три године; мандат сенатора траје шест година, па се на сваким изборима бира половина горњег дома, осим у случају тзв. двоструког распуштања. Странка са највећим бројем представника и Представничком дому формира владу, а њен лидер постаје премијер.

Три највеће политичке партије су Аустралијска лабуристичка партија, Либерална странка и Национална странка. Неколико малих партија, укључујући и Зелене и аустралијске демократе, имају своје представнике у парламенту, као и неколико независних кандидата. Од избора 2007, Аустралијска радничка партија коју тренутно предводи премијерка Џулија Гилард, налази се на власти у Канбери. Радничка партија је на власти у свакој држави и територији. Гласачко право, на нивоу територија, држава и федерације, имају сви пунолетни грађани (преко 18 година старости), а гласање је обавезно у свим јединицама, изузев у Јужној Аустралији.[2]

Референце[уреди]

  1. ^ Parliamentary Library (1997). The Reserve Powers of the Governor-General, Приступљено 23. 4. 2013.
  2. ^ What happens if I do not vote?. Voting within Australia - Frequently Asked Questions. Australian Electoral Commission Последњи приступ:21. октобар 2006.