Политика Италије

Из Википедије, слободне енциклопедије

Политички систем Републике Италије је у складу са институцијама једне парламентарне републике, у којој је председник Савета министара — председник владе, а влада је заснована на парламентарној већини. Влада врши извршну власт, док законодавна власт припада Парламенту.

Судство је независно од извршне и законодавне власти. Председник Републике је шеф државе и представља јединство нације.

Основни закон Републике Италије је Устав Републике који указује на основне принципе републике, права и дужности грађана и успоставља законе Републике.

Грб Италијанске републике.

Уређење[уреди]

Парламент[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Парламент Републике Италије

Државно законодавство припада Скупштини на основу члана 70 италијанског Устава. Парламент је подељен у два дома:

Извршна власт[уреди]

Влада[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Савет министара Републике Италије

Извршна власт поверена је влади у оквиру које, у складу са чл. 92, Ц. 1 Устава, постоје три различита тела:

  • председник Савета министара (премијер);
  • министри Савјета министара (кабинет);
  • Савет министара (формиран од претходна два тела).

Формирање Владе регулише чл. 92, Ц. 2, чл. 93 и чл. 94 Устава и уставној пракси консолидоване у времену. Влада зависи од поверења оба дома парламента и у њеној је моћи да упита декрет-законе (итал. decreti legge) који се морају потврдити гласањем у Парламенту у року од 60 дана.

Председник Савета министара[уреди]

Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Председник Савета министара Републике Италије
Тренутни премијер Енрико Лета.

Председник Савета министара је шеф владе. Он је именован од стране председника Републике. Једном постављен председник предлаже именовање појединих министара, који ће заједно формирати Савет министара, ако добију поверење у оба дома парламента.

Председник Савета министара координира активности министара и одговоран је за активности владе и de facto је арбитар италијанске политике, с тим што председник републике има чисто симболичку важност.

Министарства[уреди]

Министарстава одговорна за ред:

  • Министарство иностраних послова,
  • Министарство унутрашњих послова,
  • Министарство правде,
  • Министарство одбране.

Министарства са економске и финансијске послове:

  • Министарство привреде и финансија,
  • Министарство за економски развој,
  • Министарство пољопривреде, хране и шумарства.

Министарстава одговорна за школско-културно образовање:

  • Министарство за образовање, Универзитет и истраживање,
  • Министарство баштине и културе,
  • Министарство за рад и социјално старање,
  • Министарство здравства.

Министарства одговорна за инфраструктуре и услуге:

  • Министарство за инфраструктуру и транспорт,
  • Министарство животне средине, копна и мора.

Судство[уреди]

Суску власт спроводе органи независног и самосталног правосуђа. Судије су носиоци правосудних функција и суде у име народа. Врховни савет судства (итал. Consiglio Superiore della Magistratura) орган је који контролише и администрира судство и независно је од Министарства правде.

Италијански правосудни систем је заснован на римском праву. Области кривичног закона заснивају се на акузаторном систему и прате у основи модел грађанског права. Жалбе се третирају као нови процеси и постоје три степена поступка. Коначну оцену суђења даје Касациони суд (итал. Corte di Cassazione), који одлучује о законитости казне.

Председник Републике[уреди]

Тренутни председник Ђорђо Наполитано
Vista-xmag.png За више информација погледајте чланак Председник Републике Италије

Председник Републике је шеф државе и представља национално јединство. То је највиша функција и има много задатака које су пре биле додељене краљу Италије. Председник је такође врховни командант оружаних снага. У стварности председникова овлашћења су веома мала, више сличне онима британског монарха.

Уставни суд[уреди]

Уставни суд Републике Италије (итал. Corte costituzionale della Repubblica Italiana) има кључну улогу као гарант Устава. То је тело створено после рата.

То је највиши суд Републике, и има задатак да провери да воља законодаваца не иде против Устава, у ствари, кроз своје мишљење о уставности закона, може да „укине“ законе и друге акте третиране као неуставне. Против уставног суда жалба није дозвољена.

Уставни суд се састоји од 15 судија, трећину од истих директно именује председник Републике, једну трећину бира парламент на заједничкој седници, а трећу бирају обични и административни врховни судови.

Председник Уставног суда се бира већином гласова чланова Суда и остаје на дужности три године.

Италија је ратификовала споразум о оснивању МСП и оснивања Европског суда за људска права, али није прихватила обавезну надлежност Међународног суда правде.

Парламентарне политичке странке[уреди]


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :