Политичка партија

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
„Партија“ преусмерава овде. Уколико сте тражили државу, погледајте Партијско царство.

Политичка партија или политичка странка је организована политичка група чији је циљ освајање власти, задржавање и учешће у власти. Реч „партија“ потиче из латинског глагола (лат. partiri) који на српском значи поделити.[1]

Да би политичке странке функционисале, морају имати две основе.

Садржај

Основе партије [уреди]

  1. Програм — у коме излажу своје политичке погледе (образовање, здравство, сигурност, војска, пензије, екологија и друге). То је основа за окупљање политичких присталица и оних који имају сличне ставове и заједничке циљеве и интересе да их остваре.
  2. Организациону структуру — путем које остварују своје политичке циљеве. Организациона структура је успостава унутрашњег уређења странке (хијерархија) путем које она остварује своје програмске циљеве. Од успешности организације зависи и њена друштвена снага. Незамисливи су политички процеси у једном друштву без слободне организације и деловања странака.

Рад партија [уреди]

Странке одржавају своје конгресе на којима утврђују хијерархију у организацији или евентуално ту структуру мењају. Оне се боре за освајање власти путем избора или њено одржавање уколико су је претходно задобиле. Најчешће се залажу за легитимитет, тј. прихватање државе и њених институција као општедруштвених институција потребних свим грађанима.

Теорија [уреди]

Већина теоретичара уочава да су странке основа стварања грађанског друштва и претпоставка демократизације и хуманизације међуљудских односа, али и поштовања и остваривања људских права. Настају у периоду значајних друштвених реформи, а то је крајем 18. века у Енглеској и САД (демократска и републиканска) док у већини европских земаља настају у 19. веку. Систем представничке владавине (репрезентативне владавине) полази од спознаје да грађани као носиоци суверенитета (државности) и основе власти не могу непосредно доносити политичке одлуке окупљајући се на трговима као што су то чинили стари Атињани. Иначе, политички системи се деле на једностраначке — у недемократским системима и тоталитарним друштвима и на вишестраначке који су особени за слободно политичко организовање у демократским државама (нпр. лабуристичка, конзервативна и либерално-демократска странка у Уједињеном Краљевству).

Референце [уреди]

  1. ^ Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1980. година