Политичка партија
- „Партија“ преусмерава овде. Уколико сте тражили државу, погледајте Партијско царство.
Политичка партија или политичка странка је организована политичка група чији је циљ освајање власти, задржавање и учешће у власти. Реч „партија“ потиче из латинског глагола (лат. partiri) који на српском значи поделити.[1]
Да би политичке странке функционисале, морају имати две основе.
Садржај |
Основе партије [уреди]
- Програм — у коме излажу своје политичке погледе (образовање, здравство, сигурност, војска, пензије, екологија и друге). То је основа за окупљање политичких присталица и оних који имају сличне ставове и заједничке циљеве и интересе да их остваре.
- Организациону структуру — путем које остварују своје политичке циљеве. Организациона структура је успостава унутрашњег уређења странке (хијерархија) путем које она остварује своје програмске циљеве. Од успешности организације зависи и њена друштвена снага. Незамисливи су политички процеси у једном друштву без слободне организације и деловања странака.
Рад партија [уреди]
Странке одржавају своје конгресе на којима утврђују хијерархију у организацији или евентуално ту структуру мењају. Оне се боре за освајање власти путем избора или њено одржавање уколико су је претходно задобиле. Најчешће се залажу за легитимитет, тј. прихватање државе и њених институција као општедруштвених институција потребних свим грађанима.
Теорија [уреди]
Већина теоретичара уочава да су странке основа стварања грађанског друштва и претпоставка демократизације и хуманизације међуљудских односа, али и поштовања и остваривања људских права. Настају у периоду значајних друштвених реформи, а то је крајем 18. века у Енглеској и САД (демократска и републиканска) док у већини европских земаља настају у 19. веку. Систем представничке владавине (репрезентативне владавине) полази од спознаје да грађани као носиоци суверенитета (државности) и основе власти не могу непосредно доносити политичке одлуке окупљајући се на трговима као што су то чинили стари Атињани. Иначе, политички системи се деле на једностраначке — у недемократским системима и тоталитарним друштвима и на вишестраначке који су особени за слободно политичко организовање у демократским државама (нпр. лабуристичка, конзервативна и либерално-демократска странка у Уједињеном Краљевству).
Референце [уреди]
- ^ Милан Вујаклија, Лексикон страних речи и израза, Просвета, Београд, 1980. година