Полихлоровани бифенили
Из Википедије, слободне енциклопедије
Хемијска структура PCB-а
Полихлоровани бифенил (PCB) је органохлорно једињење.[1] Највише се употребљава у трансформаторима као расхладни медиј (Пираленско уље), не проводи струју и подноси високе температуре (до 1700 степени Целзијуса). Синтетизован је у Америци (отприлике 1925. године), а забрањен 1977. године због канцерогеног мутагеног и тератогеног ефекта.[2] У Европи је забрањен 2001. године а потпуна замјена са минералним уљем се очекује до 2008. године.
Literatura [уреди]
- ^ Clayden Jonathan, Nick Greeves, Stuart Warren, Peter Wothers (2001). Organic chemistry. Oxford, Oxfordshire: Oxford University Press. ISBN 0-19-850346-6.
- ^ UNEP Chemicals (1999) (PDF). Guidelines for the Identification of PCBs and Materials Containing PCBs. United Nations Environment Programme. стр. 2 Приступљено 7. 11. 2007..
| Овај незавршени чланак Полихлоровани бифенили везан је за хемију. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |