Полуга

Из Википедије, слободне енциклопедије
Полуга првог реда. При равнотежи, {F_1D_1} = {F_2D_2}.

Полуга је чврсти објекат који се користи за појачање силе примијењене на други објект, уз употребу ослонца. Полуга је једна од 6 једноставних машина, којом се мала сила која дјелује на дужем путу, претвара у велику силу на краћем путу.[1]

Полуге се користе кад је потребно имати велику силу на једном краћем крају полуге (напримјер - за подизање тешког објекта), а једино мала сила је на располагању на другом дужем крају полуге.[2]

Треба напоменути да се с тим не постиже „чаробно“ повећање расположиве енергије, јер производ (сила*пут) остаје исти.

Прво испитивање својстава полуге се приписује Архимеду, који је по сазнању свога открића, по легенди рекао: „Дајте ми тачку ослонца, и помјерићу Земљу“.

Полуга се налази у равнотежи када је разлика у моменту сила које дјелују на њу једнака нули. То значи да је {F_1D_1} = {F_2D_2}.

Врсте полуга[уреди]

Полуга првог реда. Ослонац је између тачака дјеловања сила.
Полуга другог реда. Ослонац је по страни од тачака дјеловања сила.

Разликујемо полуге:

  • Првог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази између тачака дјеловања силе.
  • Другог реда (или врсте) - у којима се тачка ослонца налази на једној страни, а дјеловање силе или сила је на другој страни полуге.

Примјери полуге[уреди]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ J. J. Uicker, G. R. Pennock, and J. E. Shigley, 2003, Theory of Machines and Mechanisms, Oxford University Press, New York.
  2. ^ Physics in Biology and Medicine, Third edition. Academic Press. 2008. стр. 10-. ISBN 978-0-12-369411-9. 

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Полуга