Пол Радмиловић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Пол Радмиловић
Paul Radmilovic
Paolo Radmillovic.jpg

Пол Радмиловић четвороструки олимпијски победник.

Датум рођења: 5. март 1886.
Место рођења: Кардиф, Велс
Датум смрти: 29. септембар 1968.
Место смрти: Вестон на Меру, Енглеска
Националност: Уједињено Краљевство Британац
Спортске информације
Клуб: Велс Welsh Amateur Swimming Association
Уједињено Краљевство Weston-super-Mare Waterpolo Club

Пол Франческо Радмиловић (енгл. Paulo Radmilovic; 5. март 188629. септембар 1968) је био велшки ватерполиста и пливач који је у својој 22. године дугој олимпијској каријери освојио 4 златне олимпијске медаље. Ове четири медаље је освојио на три узастопне олимпијаде и то је рекорд који је остао необорен све до игара одржаних 2000. године у Сиднеју, када је Стив Редгрејв освојио своју пету олимпијску златну медаљу.[1]

Биографија[уреди]

Пол Радмиловић је рођен у Кардифу, Велс[1] као трећи син Антуна Радмиловића, Дубровчанина који се 1860. године преселио у Кардиф, где је постао власник Гластонбери Армс паба у улици Бут (Glastonbury Arms pub in Bute Street).[2]; Полова мајка је рођена Кардифчанка, по изворима ћерка ирског имигранта. По другим изворима Пола су у кући звали Павле, а поријеклом је из Боке Которске.[3]

Пливачка каријера[уреди]

Радмиловић је свој деби у велшкој ватерполо репрезентацији имао са 15 година, 1901, и са тиме постао најмлађи репрезентативац у британској ватерполо историји. Радмиловић се активно такмичио и бавио пливањем и ватерполом скоро пуних 30 година. рекреативно се бавио спортом чак и у својим седамдесетим. Поред водених спортова Радмиловић се бавио голфом и фудбалом.[4]

Своју прву аматерски титулу је освојио 1907. године када је на реци Темзи победио у трци на 5 миља. Такође је две године касније победио на трци 100 јарди слободно. У распону од деветнаест година освојио је девет титула државног првака у различитим дисциплинама. У Велсу тај његов успех је још већи. Као петнаестогодишњак 1901. године је освојио титулу државног првака на 100 јарди и као четрдесеттрогодишњак 1929. године је освојио титулу првака на 440. јарди

Олимпијска каријера[уреди]

Своју олимпијску каријеру Радмиловић је започео на Олимпијским међуиграма 1906. године. На трци 100 m слободни је завршио као четврти а на 400 m је завршио као пети. Учествовао је и у трци на 1 миљу, али је није завршио.

На Летњим олимпијским играма 1908. је као члан ватерполо тима Уједињеног Краљевства освојио златну медаљу. У финалној утакмици када је Британија победила Белгију са 9:2, Радмиловић је постигао два гола. Два дана после финалне утакмице у ватерполу, такође се такмичио као један од измена у трци 4×200 m, пошто се један од претходних британских такмичара разболео. Трка је била неизвесна пошто је пливачка штафета Мађарске водила скоро до краја трке и имала велику предност до задње измене. У задњој измени мађарски пливач Золтан Халмај је почео да губи свест, што је британска задња измена Хенри Тајлор искористио и са 4 секунди предности донео победу својој штафети и златну медаљу Британији. Радмиловић се такође такмичио у још три трке слободним стилом али ни у једној није стигао до финала.

Олимпијски шампиони из 1912.

Своју трећу златну олимпијску медаљу Радмиловић је освојио као члан ватерполо тима Уједињеног Краљевства на Летњим олимпијским играма 1912. одржане у Стокхолму. Британци су победили Аустријанце са 8:0.

Радмиловићева четврта златна олимпијска медаља је дошла тек после осам година. Узрок је био Први светски рат и одлагање Олимпијских игара. На Летњим олимпијским играма 1920. одржаним у Антверпену ватерполо репрезентација Британије је супериорно стигла до финала. Домаћин, Белгија, је такође била у финалу и гајила велике амбиције да освоји злато. Скоро до краја утакмице се водила велика уједначена борба и резултат је био неизвестан 2:2. Утакмицу је одлучио Радмиловић који је пред крај постигао гол и тиме обезбедио победу своје репрезентације, 3:2 за Британце. После утакмице публика је покушала да нападне британске ватерполисте, тако да је белгијска полиција морала да интервенише.

Радмиловић се такмичио на још две олимпијаде као члан ватерполо репрезентације 1924 и 1928, али није успео више да се попне на победнички подијум. Своју олимпијску каријеру је завршио када је имао 42. године.

Радмиловићев рекорд од 4 освојене златне олимпијске медаље је остао необорен од стране британских атлетичара све до појаве Стива Редгрејва и олимпијских игара 2000. у Сиднеју, када је Стив освојио своје пето злато.

Признања[уреди]

Радмиловић је 1967. године примљен у међународну Кућу славних пливача. Такође је био један од десеторице чија су имена прво постављена у велшку Кућу славних спортиста, 1988. године. Спомен плоча је постављена у Cardiff International Pool[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в „Search for Olympian's four golds“. BBC Wales. 17. 07. 2008. Приступљено 17. 07. 2008.. 
  2. ^ 'Cardiff Sporting Greats' Andrew Hignell and Gwyn Prescott (2007) pp 144-146. ISBN 978-0-7524-4286-0.
  3. ^ „Лондон 1908.“ (на ср). Радио-телевизија Србије. 3. 8. 2008. Приступљено 29. 9. 2011.. 
  4. ^ http://www.slobodnadalmacija.hr/20080104/sport05.asp


Спољашње везе[уреди]