Помазање

Из Википедије, слободне енциклопедије
Помазање у древном Египту.

Помазање (грчки: χρισμα хризма – уље, маст, мазање) је антички обред приликом кога је свето уље мазано на главу новом краљу или првосвештенику.[1]

Краљеви Израела и велики свештеници примали су помазање уљем као знак нове службе, након чега су стицали звање помазаника (1 С 10.1; Лв 8.12). Помазање је у почетку било искључива привилегија јеврејских свештеника. Самуило проширује употребу уља и на хебрејске владаре помазавши Саула и Давида. Све од Мојсија до пророка Самуила, свето уље је користило искључиво свештенство да прими „откривење од Бога“. Било је строго забрањено да се слободно прави и користи јер „оно је свето и ви ћете га сматрати за свето“. За кршење забране следила је најтежа казна: „Ко начини такво уље или намаже њим некога, тај ће се истребити из народа свога“.(Излазак 30:33)

Помазаник (хебрејски: מָשִׁיחַ машијах/месија, грчки: христос) је особа помазана светим уљем. У ширем значењу то је онај кога је Бог изабрао за одређену мисију (Лк 4.18). У том смислу је назив коришћен (изузетно) чак и за једног странца као што је персијски краљ Кир (Из 45.1). Рани хришћани су, за разлику од осталих Јевреја, сматрали Исуса помазаником, одакле и назив Христос, односно Месија.

Помазање у хришћанству[уреди]

У хришћанству је помазање једна од светих тајни. Оно се сматра тајном добијања дарова светог Духа, путем премазивања светим уљем. У православном хришћанству, помазивање се обавља одмах након крштења. „Помазање је изнад крштења. Јер због помазања (гр: хризма) се зовемо хришћани, не због крштења (гр: баптизам)“.[2]

Детаљан приказ хришћанског помазања даје Кирил Јерусалимски који објашњава да се уље „симболички наноси на чело и друге органе осета“ и да „уши, ноздрве и груди посебно треба намазати.“ Кирил сматра да тек поставши помазани (христос), верни заиста постају хришћани.

Код православних се помазање назива миропомазање (грчки: μυρον χρισμα мирон хрисма) по једном од састојака, миру или измиру, а код католика света потврда (лат: confirmatio) јер потврђује постајање иницијанта хришћанином.

У историји нововековне српске државе миропомазани владари били су: Кнез Милош Обреновић, Кнез Александар Карађорђевић, Кнез Михајло Обреновић, Краљ Милан Обреновић, Краљ Александар Обреновић и Краљ Петар I Карађорђевић.[тражи се извор од 07. 2011.]

Наводи[уреди]

  1. ^ Glosar Novog zavjeta - Wikizvor
  2. ^ Јевеанђеље по Филипу

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Помазање