Помена

Координате: 42° 47′ 17″ С; 17° 20′ 42″ И / 42.787945890606906° С; 17.3450560446285° И / 42.787945890606906; 17.3450560446285
С Википедије, слободне енциклопедије

Помена
Помена
Административни подаци
ДржаваХрватска
ЖупанијаДубровачко-неретванска
ОпштинаОпштина Мљет
Становништво
 — 2011.52
Географске карактеристике
Координате42° 47′ 17″ С; 17° 20′ 42″ И / 42.787945890606906° С; 17.3450560446285° И / 42.787945890606906; 17.3450560446285
Временска зонаUTC+1 (CET), љети UTC+2 (CEST)
Апс. висина19 m
Помена на карти Хрватске
Помена
Помена
Помена на карти Хрватске
Помена на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Помена
Помена
Помена на карти Дубровачко-неретванске жупаније
Остали подаци
Поштански број20226 Говеђари
Позивни број+385 20
Голи рт, најзападнија тачка острва Мљет. У позадини су острво Помештак (седина) и насеље Помена (десно)
Помена

Помена (итал. Petraia или Poména) је насељено место у саставу општине Мљет, на острву Мљету, Дубровачко-неретванска жупанија, Република Хрватска.

Географски положај[уреди | уреди извор]

Помена је најзападније насеље на острву Мљет. Налази се у малој ували, на северозападној страни острва Мљета. Пред увалом се налази ненасељено острвце Помештак 300 метара од самог насеља. Поред њега ту је још неколико острвца. Локалним путем је спојена са насељем Полаче 5 км, а од Собре је удаљена 29 км.

Историја[уреди | уреди извор]

До територијалне реорганизације у Хрватској налазила се у саставу старе општине Дубровник.

На подручју данашње Помене нађени су остаци некадашње римске виле, што доказује да је та мала увала, заштићена са четири острвца, била насељавана још и у античко време. Вероватно је служила као успутна лучица бродовима, који су ишли у смеру острва Корчуле јер је и данас Корчули то најближа Мљетска лука. Упркос античком насељу, за разлику од суседног насеља Полаче, темеље данашњем насељу нису дали Римљани, већ рибари из Говеђара, који су у Помени направили малене магацине у које су остављали свој рибарски алат и мреже. Први стални становници су дошли из Говеђара, и основали су рибарску задругу у месту, али је свој највећи развој Помена доживела изградњом хотела. Због хотела, у месту се граде нове куће те Помена данас, због близине Великог и Малог језера, туристички најјаче мљетско насеље.

Становништво[уреди | уреди извор]

На попису становништва 2011. године, Помена је имала 52 становника.

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
0 0 8 0 0 0 0 0 8 8 13 25 46 50 37 52

Напомена: Исказује се од 1981. као самостално насеље настало издвајањем из насеља Говеђари. У 1880. исказује се као део насеља под именом Помента. Од 1890. до 1931. подаци су садржани у насељу Говеђари.

Попис 1991.[уреди | уреди извор]

На попису становништва 1991. године, насељено место Помена је имало 50 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.‍
Хрвати
  
50 100%
укупно: 50

Привреда[уреди | уреди извор]

Насеље је настало као рибарска лука те је своју привреду у почетку базирало на риболову, али и на пољопривреди јер се у непосредној близина места налази неколико врло плодних поља. Изградњом хотела, Помена се туристички врло развија те данас своју привреду темељи управо на туризму. До средине деведесетих година 20. века, у Помени је постојао и ауто-камп Сикјерица, који је успјшно пословао, али је затворен због потенцијалне опасности од шумских пожара јер се налазио у националном парку. Иако је туристичка лука, Помена није бродском линијом ни на који начин повезана с Дубровником, али у летним месецима у насеље пристају хидроглисери из смера Дубровника, Корчуле и Сплита.

Извори[уреди | уреди извор]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • Gelo, Jakov (1998). Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima. Zagreb: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske. ISBN 978-953-6667-07-9. 

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Дубровачки музеј — Одјел социјалистичке револуције: Зборник остока Мљета Дубровник (1989)
  • Р. Радовановић: Хрватски Јадран, Напријед, Загреб 1999;
  • И. Дабелић: Мљет — зелени оток, Вјесник, Загреб 2004;

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Мапа[уреди | уреди извор]

Фотографије[уреди | уреди извор]