Помоћ:Уређивање

С Википедије, слободне енциклопедије
Уређивање
Како започети нову страницу
Име странице
Упознавање

Везе
Међувики везе
Променљиве
URL
Симболи
Фусноте

Обликовање

Формула
Спискови
Табеле
Слике и остале датотеке
Страница за слику

Организовање

Наслов
Шаблон
Категорија
Преусмерење
Именски простор
Премештање странице

Исправке грешака и вандализама

Враћање
Испробавање

Чување труда

Уређивачке скраћенице
Дугмићи за измене
Магичне речи

Комуникација

Описивање измена
Страница за разговор
Сукоб измена
Мала измена

Додаци

Синтакса WikiHiero
Синтакса EasyTimeline

Најчешће постављана питања

Википедија је Викивики, што значи да свако може са лакоћом да мења сваки незаштићени чланак и да се те промене одмах примете на тој страни.

Уређивање вики стране врло је једноставно. Само кликните на листић „уреди“ на врху вики стране (или на истоимену везу са десне стране или на дну). Ако вам је само до експериментисања, будите љубазни и тиме се бавите на песку, а не у чланцима. Требало би да напишете и кратак опис измене у малом пољу испод кутије за уређивање. Када завршите, кликните на дугме Прикажи претпреглед да бисте видели како ће промене изгледати. Такође, можете да погледате промене које сте направили у односу на претходну верзију кликом на дугме Прикажи промене. Ако сте задовољни резултатом, кликните на „Сними страницу“ и ваше промене ће одмах бити видљиве у чланку. Промене које направите на редовним чланцима немојте „потписивати“ (софтвер води евиденцију о томе ко је направио коју промену).

Такође можете да кликнете на језичак „Разговор“ да бисте видели одговарајућу страну за разговор, на којој се налазе коментари осталих корисника Википедије. Кликните на језичак „+“ да бисте додали нови одељак, или уредите страну на исти начин као што бисте страницу чланка. Када мењате страну за разговор, потпишите своју измену (погледајте Википедија:Потпишите се на страни за разговор).

Савети о уређивању Википедијиних чланака[уреди | уреди извор]

Увек користите неутралну тачку гледишта, пошто Википедија није место за промовисање ставова.

Наведите своје изворе да би и други могли да провере и прошире ваш рад. Тренутно већини Википедијиних чланака недостају добре референце, и то иде у прилог њеној највећој појединачној критици — да није поуздан извор. Помозите тако што ћете истражити мрежне и штампане ресурсе да бисте нашли референце за чланак на којем радите, и наведите их у одговарајућем облику, а размотрите и могућност да ставите цитате у текст за спорне чињенице. Не постоји сагласност о томе који је начин најбољи, али боље ишта него ништа. Цитате у текст можете ставити или у академској форми (на пример: 2004, стр. 22-23) или као надтекст1 ка фусноти коју поставите на крај чланка.

Када направите нову страну, не би било лоше да:

  • Искористите Шта је повезано овде везу док гледате страну, да бисте проверили чланке који су већ повезани ка њој и да се уверите да сви очекују то значење које сте ви дали;
  • Искористите дугме Тражи да бисте претражили Википедију на наслов ваше теме (и могуће варијанте) да бисте нашли чланке који је помињу и повежете их, тамо где је то потребно.

Мале измене[уреди | уреди извор]

Када мења страницу, пријављени корисник има могућност да измену означи као „малу измену“. Када то учинити донекле зависи од личних одлука. Неформално је правило да измене које се тичу штампарских исправки, обликовања или мање реорганизације текста треба да буду означене као мале. Велика измена је у принципу нешто шта чини да садржај чланка изгледа другачије, тако да је свака „права“ измена, макар то била само једна реч - велика измена. Ова опција је корисна, јер тако корисници могу да „сакрију“ мале измене кад гледају Скорашње измене, да би број измена био мањи (због прегледности).

Разлог што се непријављеним корисницима не дозвољава да користе опцију „мала измена“ је тај што би онда и вандализам могао бити тако означен, у ком случају би остао дуже непримећен. Ово ограничење је још један разлог да се пријавите.

Обележавање праве измене као мале се сматра ружним понашањем, посебно ако та измена укључује и брисање дела текста. Ако случајно обележите измену као малу, направите још једну измену и обележите је као велику (тј. осигурајте се да кућица „Ово је мала измена“ није испуњена), а у опису измене наведите да је претходна измена била велика.

Вики означавање[уреди | уреди извор]

Вики означавање је синтаксни систем којим можете обликовати стране у Википедији. У левој колони следеће табеле, можете видети који су ефекти могући. У десној колони можете видети како се ти ефекти постижу. Другим речима, да учините да текст изгледа као у левој колони, откуцајте га као што је то учињено у десној колони.

Може бити корисно да држите ову страницу отворену у посебном прозору, као подсетник. Ако желите да испробате ствари, без опасности да направите неку штету, можете да вежбате у песку.


Одељци, пасуси, спискови и линије[уреди | уреди извор]

Како изгледа Шта куцате

Ваше одељке започните на следећи начин:

Нови одељак

Пододељак

Под-пододељак

  • Почните другостепеним заглављем (==); немојте користити првостепено заглавље (=).
  • Немојте прескакати нивое (на пример, други ниво праћен четвртим).
  • Садржај се аутоматски додаје чланку који има четири или више одељка.
  • Пододељке распоредите како тема захтева. На пример, ако наводите државе, боље их наведите у азбучном редоследу него (на пример) релативно у односу на датум приступања за земље у OECD-ју или насумично.
== Нови одељак ==

=== Пододељак ===

==== Под-пододељак ====

Један нови ред у принципу нема утицај на изглед текста. То се може користити за раздвајање реченице унутар пасуса. Неки уредници сматрају да ово помаже изменама и побољшава diff (разлика) функцију (која се интерно користи за упоређење различитих верзија стране).

Али празна линија почиње нови пасус.

Један [[нови ред]]
у принципу нема утицај на изглед текста.
То се може користити за раздвајање
реченице унутар пасуса.
Неки уредници сматрају да ово помаже изменама
и побољшава ''diff'' (разлика) функцију
(која се интерно користи за упоређење
различитих верзија стране).

Али празна линија
почиње нови пасус.

Можете преломити редове
без започињања новог пасуса.

  • Будите штедљиви са овим
  • Затворите ознаке између линија, немојте отварати везу, искошено или појачано на једној линији а затварати на следећој.
Можете преломити редове<br/>
без започињања новог пасуса.
  • Листе је лако направити:
    • Сваку линију започните звездицом (= asterisk).
      • Више звездица значи дубље нивое.
        • Нови ред у листи

означава крај ставке у листи.

  • Празан ред започиње нову листу.
* Листе је лако направити:
** Сваку линију започните звездицом (= ''asterisk'').
*** Више звездица значи дубље нивое.
**** Нови ред у листи
означава крај ставке у листи.

* Празан ред започиње нову листу.
  1. Листе набрајања су такође добре
    1. врло организоване
    2. лаке за праћење
      1. још лакше
# Листе набрајања су такође добре
## врло организоване
## лаке за праћење
### још лакше
  • Можете чак да правите и мешане листе
    1. и да их угнежђујете
      • овако
* Можете чак да правите и мешане листе
*# и да их угнежђујете
*#* овако
Дефинициона листа
листа дефиниција
ставка
дефиниција ставке
још једна ставка
дефиниција друге ставке
  • Једна ставка по линији; пре двотачке се може ставити нови ред, али стављање празног места (space) пре двотачке побољшава рашчлањивање (parsing).
; Дефинициона листа : листа дефиниција
; ставка : дефиниција ставке
; још једна ставка
: дефиниција друге ставке
Двотачка увлачи линију или параграф.

Ручни нови ред започиње нови параграф.

  • Ово се користи првенствено за приказани материјал, али се такође користи и у расправама на странама за разговор.
: Двотачка увлачи линију или параграф.
Ручни нови ред започиње нови параграф.

Када имате потребу да истакнете блок текста

команда blockquote ће, када је то потребно, увући обе маргине, уместо само леве као што то ради двотачка.

Ово је корисно за уметање блокова цитираног (и наведеног) текста, као што и само име каже (ен. blocks of quoted text).

<blockquote>
Команда '''blockquote''' ће,
када је то потребно, увући
увући обе маргине уместо
само леве као што то ради двотачка.
</blockquote>
IF (ако) ред почиње размаком THEN (онда)
ће бити уобличен управо
онако како је откуцан;
у пропорционалном фонту;
без превијања редова;
ENDIF
  • Ово је корисно за:
    • убацивање већ уобличеног текста;
    • описе алгоритама;
    • изворни код програма;
    • Аски уметност (ен. ASCII art);
    • хемијске структуре;
  • УПОЗОРЕЊЕ: Ако га начините широким, учинићете и целу страницу широком и тиме мање читљивом, нарочито за оне који користе ниже екранске резолуције. Никад не почињите обичне линије размацима.
 IF (ако) ред почиње размаком THEN (онда)
 ће бити уобличен управо
 онако како је откуцан;
 у пропорционалном фонту;
 без превијања редова;
 ENDIF
Центриран текст.
  • Приметите да се реч „center“ пише по америчком, не британском, правопису.
<center>Центриран текст.</center>

Хоризонтална разделна линија: Ово је изнад ње


а ово је испод ње.

  • Углавном се користи за
    • решавање вишезначности - али штедљиво, само када се одвајају потпуно различита и невезана значења или групе значења
    • раздвајање нити расправе на Страницама за разговор.
[[Хоризонтална разделна линија]]:
Ово је изнад ње
----
а ово је испод ње.

Везе и URL-ови[уреди | уреди извор]

Како изгледа Шта куцате

Београд има јавни превоз.

  • Веза ка неком другом Википедијином чланку.
  • Интерно се прво слово циљне странице аутоматски претвара у велико, а празна места - у знак за подвучено (underscore, _); ако куцате подвучено у вези, то има исти ефекат као и куцање празног места, али није препоручљиво.
  • Стога је горња веза URL ка sr.wikipedia.org/wiki/Јавни_превоз, што је Википедијин чланак под називом „Јавни превоз“. Такође погледајте Википедија:Каноникализација.
Београд има [[јавни превоз]].

У Новом Саду такође има доста градских аутобуса.

  • Исти циљ, друго име.
  • Ово је уцевљена веза (ен. piped link, од имена за знак „|“ : pipe цев).
  • „Уцевљени“ текст мора бити наведен први (пре знака „|“) а текст који ће бити приказан други.
У Новом Саду такође
има доста [[јавни превоз|градских аутобуса]].

Јавни превозник у Новом Саду је само један. Приватних превозника нема.

Такође, у Новом Саду нема тролејбуса ни трамваја, само аутобуса.

  • Крајеви се утапају у везу.
  • Пожељно је користити овај начин уместо уцевљених веза, кад год је могуће.
[[Јавни превоз]]ник у Новом Саду је само један.
Приватних превозника нема.

Такође, у Новом Саду нема [[тролејбус]]а
ни [[трамвај]]а, само [[аутобус]]а.

Погледајте Википедија:Приручник стила.

Погледајте [[Википедија:Приручник стила]].

Све у заградама „(“ и „)“ се аутоматски сакрива: краљевство.

Именски простор се аутоматски сакрива: Трг.

Оба заједно такође: Приручник стила

Али не и: [[Википедија:Приручник стила#Везе|]]

Сервер испуњава део после знака „|“ када снимите страницу. Следећи пут када отворите поље за измене видећете проширену „уцевљену“ везу. Предпреглед приказује скраћени облик исправно, али га не проширује у пољу за измене. Притисните „Сними“ и поново „Уреди“, и видећете проширену верзију. Исто важи и за везе ка одељцима унутар исте стране погледајте претходну ставку).

Све у заградама „(“ и „)“ се аутоматски сакрива:
[[краљевство (биологија)|краљевство]].

Именски простор се аутоматски сакрива:
[[Википедија:Трг|Трг]].

Оба заједно такође:
[[Википедија:Приручник стила (заглавља)|Приручник стила]]

Али не и:
[[Википедија:Приручник стила#Везе|]]

Јавни радови у Новом Саду је страна која још увек не постоји.

  • Можете је направити тако што ћете кликнути на везу (али молимо вас, са баш овом везом немојте то да урадите).
  • Да бисте направили нову страну:
    1. Направите везу ка њој на некој другој (тематски сродној) страни.
    2. Снимите страну.
    3. Кликните на везу коју сте управо направили. Нова страна ће се отворити и можете је уређивати.
  • За више информација, погледајте Како направити нови чланак а погледајте и Википедијина правила именовања.
  • Немојте да правите нове чланке ако на њих не упућује најмање један други чланак.
[[Јавни радови у Новом Саду]] је страна
која још увек не постоји.

Помоћ:Уређивање је ова страна.

  • Самоповезивања се приказују као појачан текст приликом прегледа чланка.
  • Немојте користити ову технику да бисте појачали име чланка у првом параграфу; погледајте Приручник стила.
[[Помоћ:Уређивање]] је ова страна.

Када додате коментар на Страницу за разговор, треба да се потпишете додавањем три тилде за корисничко име:

Никола Смоленски

или четири за корисничко име и датум и време:

Никола Смоленски 18:16, 22 Мај 2004 (CEST)

Пет тилди дају само датум и време:

18:16, 22 Мај 2004 (CEST)
Када додате коментар на Страницу за разговор,
треба да се потпишете додавањем
три тилде за корисничко име:
: ~~~
или четири за корисничко име и датум и време:
: ~~~~
Пет тилди дају само датум и време:
: ~~~~~
  • Преусмерите један назив чланка на други стављањем (као што је она приказана с десне стране) оваквог текста у први ред чланка (као што је то на страни под насловом „САД“).

#Преусмери [[Србија]]

  • Ваља знати да, иако је могуће ставити везу на одељак, преусмеравање на одељак није могуће. На пример, „#Преусмери [[Сједињене Америчке Државе#Историја]]“ ће преусмерити на страну Сједињене Америчке Државе, али не и на неки одређени одељак на тој страни. Ова особина неће бити додата у будућности, па зато немојте да користите таква преусмеравања.
#Преусмери [[Сједињене Америчке Државе]]
  • Ставите везу ка страни о истој теми, али на другом језику, користећи следећи облик везе: [[језички код:Наслов]].
  • Није битно где ћете ставити ове везе приликом уређивања пошто ће се оне увек појавити на истом месту када снимите страну, мада се препоручује да их поставите на крају кутије за уређивање.
  • Молимо погледајте Википедија:Међујезичке везе и листу језика и кодова.
[[fr:Wikipédia:Aide]]

Стране Шта је повезано овде и Сродне промене се могу повезати овако: Посебно:Whatlinkshere/Википедија:Како се мења страна и Посебно:Recentchangeslinked/Википедија:Како се мења страна

Стране '''Шта је повезано овде''' и '''Сродне промене'''
се могу повезати овако:
[[Посебно:Whatlinkshere/Википедија:Како се мења страна]]
и
[[Посебно:Recentchangeslinked/Википедија:Како се мења страна]]

Страна са корисниковим прилозима се може повезати овако: Посебно:Contributions/КорисничкоИме или Посебно:Contributions/192.0.2.0

Страна са корисниковим прилозима се може повезати овако:
[[Посебно:Contributions/КорисничкоИме]]
или
[[Посебно:Contributions/192.0.2.0]]
  • Да бисте ставили чланак у категорију, поставите везу, као што је она са десне стране, било где у чланку. Као и са међујезичким везама, није битно где ћете поставити ове везе приликом уређивања будући да се увек појављују на истом месту након што снимите страницу, али се препоручује да их ставите на крај кутије за уређивање.
[[Категорија:Скупови знакова]]
  • Да бисте повезали категорију са неке стране тако да чланак не ставите у ту категорију, на почетак везе ставите двотачку (:).
[[:Категорија:Скупови знакова]]

Повезивање ка осталим викијима:

  1. Интервики веза: Викиречник:Здраво
  2. Именована интервики веза: Здраво
  3. Интервики веза без префикса: Здраво

Повезивање ка Викиречнику другог језика:

  1. Wiktionary:fr:bonjour
  2. bonjour
  3. fr:bonjour
Повезивање ка осталим викијима:
# [[Интервики]] веза: [[Викиречник:Здраво]]
# Именована интервики веза: [[Викиречник:Здраво|Здраво]]
# Интервики веза без префикса: [[Викиречник:Здраво|]]

Повезивање ка Викиречнику другог језика:
# [[Wiktionary:fr:bonjour]]
# [[Wiktionary:fr:bonjour|bonjour]]
# [[Wiktionary:fr:bonjour|fr:bonjour]]

-012345678X-

-0-12-345678-X-

  • Поставите везе ка књигама користећи њихов ISBN. Овом повезивању се даје предност у односу на повезивање ка одређеним мрежним продавницама књига, јер даје читаоцу избор добављача.
  • ISBN везама не треба никакво додатно обележавање, под условом да користите један од два наведена облика.
{{ISBN|012345678X}}

{{ISBN|0-12-345678-X}}

Облик за датум:

  1. 20. јул, 1969.
  • Датуме повезујте у горе наведеном облику, тако да свако може да подеси свој сопствен редослед приказивања.
  • На енглеској Википедији постоји више начина за обликовање датума; на српској (за сада) важи само овај
Облик за датум:
# [[20. јул]], [[1969]].

Звук

  • Да бисте поставили везу ка не-сликовном материјалу који сте поставили (као што је звук), користите везу „media“. За слике, погледајте следећи одељак.

Неки послати звуци су набројани на Википедија:Звук.

[[media:Sg_mrob.ogg|Звук]]

Слике[уреди | уреди извор]

Само слике које су послате на Википедију могу да се користе. Да бисте послали слику, користите страну за слање. Можете да пронађете послату слику на списку слика.

Како изгледа Шта куцате
Слика:

Слика:
[[Слика:Wikipedia-logo-sr.png]]
Са алтернативним текстом:

глобус слагалица

Са алтернативним текстом:
[[Слика:Wikipedia-logo-sr.png|глобус слагалица]]
  • Алтернативни текст се исписује када задржите миша над сликом, или у текстуалним прегледачима (browser), јер не приказују слике, или када се чита наглас и веома се препоручује. Погледајте Алтернативни текст за слике за помоћ при одабирању истог.
Плута ка десној ивици стране са натписом:
Википедија - Слободна енциклопедија
Плута ка десној ивици стране са натписом:
[[Слика:Wikipedia-logo-sr.png|оквир|Википедија - Слободна енциклопедија]]
  • Ознака „frame“ (оквир) чини да слика аутоматски плута ка десној ивици.
  • Натпис такође служи као алтернативни текст.
Плута ка десној ивици стране без натписа:
Енциклопедија Википедија
Енциклопедија Википедија
Плута ка десној ивици стране ''без'' натписа:
[[Слика:Wikipedia-logo-sr.png|десно|Енциклопедија Википедија]]
Директно повезивање ка страни са описом слике:

Слика:Wikipedia-logo-sr.png

Директно повезивање ка страни са описом слике:
[[:Слика:Wikipedia-logo-sr.png]]
  • Кликтањем на слику приказану на страни (као што је она горе) такође води ка страни са описом
Директно повезивање ка слици без њеног приказивања:

Слика „Глобус слагалица“ логотипа

Директно повезивање ка слици без њеног приказивања:
[[media:Wikipedia-logo-sr.png|Слика „Глобус слагалица“ логотипа]]
  • Да бисте приказали само везу ка слици, а да се она сама не приказује, користите „media“ везу.

За више детаља о употреби слика, погледајте Википедијина Правила за употребу слика.

За додатну помоћ о сликама, укључујући и неке разноврсније могућности, погледајте тему Проширена синтакса за слике.

Обликовање знакова[уреди | уреди извор]

Како изгледа Шта куцате

Наглашавање, јаче, још јаче.

  • Ово су двоструки, троструки и петоструки енглески апострофи (једноструки наводници) а не двоструки наводници.
''Наглашавање'', '''јаче''', '''''још јаче'''''.


sinx + lny


x = 0

Обичан текст треба да користи вики означавање за наглашавање, а не HTML ознаке <i> или <b>. Међутим, математичке формуле често користе искошена слова, а понекад и појачана (bold), у сврхе које немају никакве везе са наглашавањем. Сложене формуле треба да користе <math> означавање, док једноставне формуле могу да користе <math>; или <i> и <b>; или '' и '''. По Википројекту Математике, вики означавање је пожељније него HTML означавање као што је <i> и <b>.

<math>\sin x + \ln y</math>
sin''x'' + ln''y''

<math>\mathbf{x} = 0</math>
'''x''' = 0

Фонт писаће машине за штампани текст или рачунарско код: int main()

  • Из семантичких разлога, пожељнија је употреба <code> где год је могуће у односу на коришћење <tt>.
Фонт писаће машине за <tt>штампани текст</tt>
или рачунарско код: <code>int main()</code>

Можете да користите мали текст за натписе.

Можете да користите <small>мали текст</small> за натписе.

Можете да прецртате избрисани материјал и подвучете нови.

Такође можете да означите обрисани и убачени материјал користећи логично (<ins> од insert и <del> од delete) уместо појавног означавања.

  • Када уређујете обичне Википедијине чланке, само направите своје промене и немојте их означавати на било који посебан начин.
  • Када уређујете своје раније коментаре на страницама за разговор, понекад је прикладно обележити обрисан и додат материјал.
Можете да <s>прецртате избрисани материјал</s>
и <u>подвучете нови</u>.

Такође можете да означите <del>обрисани</del> и
<ins>убачени</ins> материјал користећи логично
(<ins> од ''insert'' и <del> од ''delete'')
уместо појавног означавања.

Дијакритичке ознаке:
À Á Â Ã Ä Å
Æ Ç È É Ê Ë
Ì Í Î Ï Ñ Ò
Ó Ô Õ Ö Ø Ù
Ú Û Ü ß à á
â ã ä å æ ç
è é ê ë ì í
î ï ñ ò ó ô
œ õ ö ø ù ú
û ü ÿ


&Agrave; &Aacute; &Acirc; &Atilde; &Auml; &Aring; 
&AElig; &Ccedil; &Egrave; &Eacute; &Ecirc; &Euml; 
&Igrave; &Iacute; &Icirc; &Iuml; &Ntilde; &Ograve; 
&Oacute; &Ocirc; &Otilde; &Ouml; &Oslash; &Ugrave; 
&Uacute; &Ucirc; &Uuml; &szlig; &agrave; &aacute; 
&acirc; &atilde; &auml; &aring; &aelig; &ccedil; 
&egrave; &eacute; &ecirc; &euml; &igrave; &iacute;
&icirc; &iuml; &ntilde; &ograve; &oacute; &ocirc; 
&oelig; &otilde; &ouml; &oslash; &ugrave; &uacute; 
&ucirc; &uuml; &yuml;

Интерпункција:
¿ ¡ § ¶
† ‡ • – —
‹ › « »
‘ ’ “ ”


&iquest; &iexcl; &sect; &para;
&dagger; &Dagger; &bull; &ndash; &mdash;
&lsaquo; &rsaquo; &laquo; &raquo;
&lsquo; &rsquo; &ldquo; &rdquo;

Комерцијални симболи:
™ © ® ¢ € ¥
£ ¤


&trade; &copy; &reg; &cent; &euro; &yen; 
&pound; &curren;

Доњи индекс:
x1 x2 x3 или
x₀ x₁ x₂ x₃ x₄
x₅ x₆ x₇ x₈ x₉

Горњи индекс:
x1 x2 x3 или
x⁰ x¹ x² x³ x⁴
x⁵ x⁶ x⁷ x⁸ x⁹

  • Последњи методи горњег/доњег индекса у најопштијим случају се не могу користити, будући да се ослањају на подршку Уникода, која није обавезно присутна на машинама свих корисника. Ипак, за горње индексе 1, 2 и 3 је пожељнија кад год је могућа (као што су јединице мера) зато што већина прегледача има мање проблема у обликовању линија у којима су садржани.

ε0 = 8.85 × 10−12 C² / J m.

1 хектар = 1 E4 m²


x<sub>1</sub> x<sub>2</sub> x<sub>3</sub> or
<br/>
x&#8320; x&#8321; x&#8322; x&#8323; x&#8324;
<br/>
x&#8325; x&#8326; x&#8327; x&#8328; x&#8329;
x<sup>1</sup> x<sup>2</sup> x<sup>3</sup> or
<br/>
x&#8304; x&sup1; x&sup2; x&sup3; x&#8308;
<br/>
x&#8309; x&#8310; x&#8311; x&#8312; x&#8313;

&epsilon;<sub>0</sub> =
8.85 &times; 10<sup>&minus;12</sup>
C&sup2; / J m.

1 [[хектар]] = [[1 E4 m&sup2;]]

Грчка слова:
α β γ δ ε ζ
η θ ι κ λ μ ν
ξ ο π ρ σ ς
τ υ φ χ ψ ω
Γ Δ Θ Λ Ξ Π
Σ Φ Ψ Ω


&alpha; &beta; &gamma; &delta; &epsilon; &zeta; 
&eta; &theta; &iota; &kappa; &lambda; &mu; &nu; 
&xi; &omicron; &pi; &rho; &sigma; &sigmaf;
&tau; &upsilon; &phi; &chi; &psi; &omega;
&Gamma; &Delta; &Theta; &Lambda; &Xi; &Pi; 
&Sigma; &Phi; &Psi; &Omega;

Математички симболи:
∫ ∑ ∏ √ − ± ∞
≈ ∝ ≡ ≠ ≤ ≥
× · ÷ ∂ ′ ″
∇ ‰ ° ∴ ℵ ø
∈ ∉ ∩ ∪ ⊂ ⊃ ⊆ ⊇
¬ ∧ ∨ ∃ ∀ ⇒ ⇔
→ ↔


&int; &sum; &prod; &radic; &minus; &plusmn; &infin;
&asymp; &prop; &equiv; &ne; &le; &ge;
&times; &middot; &divide; &part; &prime; &Prime;
&nabla; &permil; &deg; &there4; &alefsym; &oslash;
&isin; &notin; &cap; &cup; &sub; &sup; &sube; &supe;
&not; &and; &or; &exist; &forall; &rArr; &hArr;
&rarr; &harr;

Проред у једноставним математичким формулама:
Очигледно је x² ≥ 0 тачно.

  • Да бисте проредили формулу без да дозволите да је прелом реда поквари, користите непреломно празно место (non-breaking space, &nbsp;).


Очигледно је ''x''&sup2;&nbsp;&ge;&nbsp;0 тачно.

Компликоване формуле:

  • Погледајте Помоћ:Formula за детаље о употреби <math>.
  • Формула приказана сама за себе на линији највероватније треба да буде увучена коришћењем двотачке (:).


: <math>\sum_{n=0}^\infty \frac{x^n}{n!}</math>

Сузбијање тумачења ознака:
Веза → (''ка'') [[Википедија:ЧПП]]

  • Користи се за дословни приказ података који би иначе имали посебно значење.
  • Избегава сво вики означавање, укључујући и оно које личи на ознаке HTML-а.
  • Не избегава HTML референце знакова.
  • Да бисте избегли HTML референце знакова као што је &rarr; користите &amp;rarr;


<nowiki>Веза &rarr; (''ка'') 
[[Википедија:ЧПП]]</nowiki>

Коментарисање извора стране:
не приказује се при гледању стране

  • Користи се за остављање коментара у страни будућим уредницима исте.
  • Запамтите да већина коментара треба да иде на одговарајућу страну за разговор.


<!-- ОВДЕ ИДЕ КОМЕНТАР -->

(такође погледајте: Шаховски симболи у Уникоду)

Садржај[уреди | уреди извор]

Тренутно стање вики језика означавања је такво да је потребно барем 4 одељка да би се ставио садржај испред првог одељка (или после уводног дела). Стављањем __САДРЖАЈ__ било где форсира појављивање садржаја на том месту (уместо да се само појави испред првог заглавља). Стављањем __БЕЗСАДРЖАЈА__ било где на страни изазива уклањање садржаја. Такође погледајте компактан_садржај за азбучна и заглавља година.

Табеле[уреди | уреди извор]

Табела се може направити на два начина:

  • у посебном вики означавању (погледајте Помоћ:Табела)
  • уобичајеним елементима HTML-а: <table>, <tr>, <td> or <th>.

За ово последње, као и расправу када су табеле погодне, погледајте Википедија:Како користити табеле

Променљиве[уреди | уреди извор]

(Такође погледајте Помоћ:Променљиве)

Код Ефекат
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦ}} 03
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦИМЕ}} март
{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦРОД}} Шаблон:ТРЕНУТНИМЕСЕЦРОД
{{ТРЕНУТНИДАН}} 19
{{ТРЕНУТНИДАНИМЕ}} уторак
{{ТРЕНУТНАГОДИНА}} 2024
{{ТРЕНУТНОВРЕМЕ}} 05:09
{{БРОЈЧЛАНАКА}} 687.017
{{СТРАНИЦА}} Уређивање
{{ИМЕНСКИПРОСТОР}} Помоћ
{{REVISIONID}} -
{{localurl:pagename}} /wiki/Pagename
{{localurl:Посебно:Песак|action=edit}} /w/index.php?title=%D0%9F%D0%BE%D1%81%D0%B5%D0%B1%D0%BD%D0%BE:%D0%9F%D0%B5%D1%81%D0%B0%D0%BA&action=edit
{{СЕРВЕР}} //sr.wikipedia.org
{{ns:1}} Разговор
{{ns:2}} Корисник
{{ns:3}} Разговор с корисником
{{ns:4}} Википедија
{{ns:5}} Разговор о Википедији
{{ns:6}} Датотека
{{ns:7}} Разговор о датотеци
{{ns:8}} Медијавики
{{ns:9}} Разговор о Медијавикију
{{ns:10}} Шаблон
{{ns:11}} Разговор о шаблону
{{ns:12}} Помоћ
{{ns:13}} Разговор о помоћи
{{ns:14}} Категорија
{{ns:15}} Разговор о категорији
{{ИМЕСАЈТА}} Википедија

NUMBEROFARTICLES је број страна у главном именском простору које садрже везу и нису преусмерење, другим речима број чланака, клица, клица које садрже везу и страна за вишезначне одреднице.

CURRENTMONTHNAMEGEN је име месеца у генитиву (присвојном придеву), као што се користи у неким језицима; CURRENTMONTHNAME је облик у номинативу (субјектни облик), као што је уобичајено у енглеском језику.

У језицима у којима постоји разлика, може се користити конструкција као што је {{grammar:падеж|реч}} за претварање речи из номинатива у неки други падеж. На пример, {{grammar:genitive|{{ТРЕНУТНИМЕСЕЦИМЕ}}}} значи исто што и {{ТРЕНУТНИМЕСЕЦРОД}}.

Шаблони[уреди | уреди извор]

Софтвер Медијавики који користи Википедија има подршку за шаблоне. То значи да се стандардизовани „комади“ текста (као што је неразрађени, boilerplate (општенаменски) текст) могу убацивати у чланке. На пример, ако откуцате {{патрљак}}, то ће се појавити као „Овај чланак је клица. Можете помоћи Википедији тако што ћете га проширити.“ када будете снимили страницу. Погледајте Википедија:Шаблони/Обавештења за комплетан списак. Други често коришћени шаблони су: {{Вишезначна одредница}} за странице за решавање вишезначја и {{Ћирилизовати}} за стране које треба пребацити у ћирилицу. Постоје и многе клице специфичне за одређене области, као што су {{клица-биог}}, {{клица-историја}} и {{Клица-мит}}.

Сакривање веза за уређивање[уреди | уреди извор]

Убаците у документ __БЕЗ_ИЗМЕНА__ да бисте сузбили појављивање веза за уређивање крај сваког од заглавља у одељцима.

Још информација о уређивању вики страница[уреди | уреди извор]

Можда пожелите да научите нешто и о:

Помоћ:Садржај
Прављење бота Прављење шаблона Историја измена Коришћење табеле Мала измена Књиге
Разлике Дугмићи за измене Уређивање Патролирање измена Враћање на претходну ревизију Лична подешавања
Страница датотеке Побољшане скорашње измене Египатски хијероглифи Историја чланка Надгледање страница Променљиве
Скорашње измене Јапански језик Име странице Архивирање странице за разговор Прављење клице Ogg
Кориснички доприноси Како направити списак „Привидна“ измена Фусноте Шта води овде Опис измене
Категорија