Помјесна црква

Из Википедије, слободне енциклопедије

Помјесна црква је термин којим се означава засебна црква унутар Православне цркве. Обично подразумијева аутокефалну или аутономну цркву у границама једне независне државе.

Административна подјела Православне цркве врши се по територијалном, а не по националном принципу. У својим територијалним разграничењима, цркве углавном прате политичко-административну подјелу, с државним и административним границама. По националном саставу својих вјерника, једна православна аутокефална црква је вишенационална (ако на том простору живе припадници различитих нација), а може бити и једнонационална (ако је тај простор национално хомоген). Теоријски може бити и анационална уколико вјерници не желе да се национално идентификују.

Свака нација има право и могућност да уђе у Цркву с могућношћу да у њој сачува свој национални идентитет, али ниједна нема право да има „своју“ ексклузивну „националну цркву“, која би „национализовала Христа“, учвршћивала национални егоизам и обоготворавала саму нацију.[1]

Према архиепископу Василију (Кривошејину), помјесна црква није само дио католичанске васељенске Цркве него се са њом у потпуности идентификује.

Види још[уреди]

Референце[уреди]