Понтијске планине

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 40°30′00″N 40°30′00″E / 40.5, 40.5

Понтијске планине
Панорама Понтијских планина
Панорама Понтијских планина
Надморска висина 3.931 м Качкар Даги
Државе Застава Турске Турска
Застава Грузије Грузија
Качкар Даги је највиши врх Понтијских планина

Понтијске планине или како се још зову Северно-анадолијске планине (тур. Kuzey Anadolu Dağları) су планински ланац у северозападном делу Турске. Протежу се дуж црноморске обале дужином од око 1.000 км између ушћа река Јешиљирмак на западу и Чорох на истоку (ушће код Батумија у Грузији), максималне ширине до 130 км.

Име им потиче од грчког имена за Црно море - Понтос (грч. Ποντιακά). Састављене су од неколико паралелних планинских ланаца међусобно раздвојених уздужним долинама и клисурама. Реком Кизил Ирмак подељене су на два дела: нижи западни (дужине око 500 км, висине до 2.600 м) и виши источни део. Надморска висина расте од запада (2.000—2.500м) ка истоку до максималних 3.931 метар на највишем врху Качкар Даги. Западни делови изграђени су од пешчара, андезита, кречњака и метаморфних стена, док на истоку доминирају гранити, гнајсеви, шкриљци и вулканске стене. На северу стрмо се спуштају ка морској обали остављајући уску приморску низију ширине свега 5—10 км. Приобалне равнице су нешто шире једино уз ушћа река Кизил Ирмак, Јешил Ирмак и Сакарија (60 до 70 км). Ка југу и југозападу постепено се спуштају ка нижим деловима Јерменске и Анадолијске висоравни.

Рудно богатство огледа се у залихама бакра и полиметаличних руда у Мургулском басену на истоку, те лежиштима каменог угља у западном делу.

Северни обронци су знатно влажнији од јужних са око 2—3.000 мм годишње падавина, обрасли су листопадним шумама храста, букве и граба које постепено смењују мешовите, а потом и четинарске шуме и планинске ливаде. У западним деловима доминира вегетација макије. Јужне падине су знатно аридније и у нижим деловима обрасле трновитим жбуњем, које постепено прелази у мешовите шуме у вишим деловима планине. Равнице у подножју и котлине су густо насељене и у потпуности култивисане.

Литература[уреди]

  • Couzens, Dominic (2008). Top 100 Birding Sites of the World. University of California Press. pp. 73–75. ISBN 978-0-520-25932-4.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]