Понцирус

Из Википедије, слободне енциклопедије
Понцирус, тролисни лимун
Poncirus trifoliatus Botanicka zahrada Bratislava1.jpg
Систематика
царство: Plantae
раздео: Magnoliophyta
класа: Magnoliopsida
ред: Sapindales
породица: Rutaceae
субтрибус: Citrinae
род: Poncirus
Биномијална номенклатура
Poncirus trifoliata
(L.) Raf.
Екологија таксона
Бели цветови слични лимуновим, формирају се пре листања.
Плодови на трновитим гранама понцируса.

Понцирус, тролисни лимун или тролисна поморанџа (Poncirus trifoliata (L.) Raf., базионим Citrus trifoliata L.) припада монотипском роду (род садржи само једну врсту), сродан је са родом Citrus. Потиче из централне Кине и Кореје, док се у Јапану вековима култивише.

Опис врсте[уреди]

Poncirus trifoliata је листопадни жбун или мало дрво, достиже висину од 3 до 6 m. Врста је спорорастућа, са зеленим густо испреплетаним гранама и правим, чврстим, 3-5 cm дугим, зеленим трновима, тако да када листови опадну, биљка остаје зелена.

Листови су наизменични, троделни. Лиске су јајасте или елиптичне, кожасте, у јесен жуте или наранџасте. Вршна лиска дуга 3-5 cm, а бочне 2-3 cm.

Цвета у пролеће, пре листања. Цветови су беле боје са розе прашницима, мирисни. Мирис је мање изражен него код цитруса. Величина цвета зависи од сорте, а креће од 3-5 cm.

Плод је врста бобице –hesperidium (сегментирана бобица). Овај тип плода је карактеристичан за субтрибус Citrinae. Плод је лоптаст, жут са сивкастим сомотастим длачицама; пречник плода је до 5 cm. Унутрашњост бобице је са 6-8 преграда и 1-6 семена у једној комори; већи део плода заузима семе. Семе бело са пергаментастом семењачом.[1]

Нуцеларни ембриони и полиембрионија[уреди]

Код семена је честа полиембрионија, у једном семену развија се више од једног ембриона. Специјализоване ћелије нуцелуса или (понекад) интегумента имају ембриогенетски потенцијал и пролазе кроз ембриогенезу, стварајући нуцеларне или адвентивне ембрионе који имају исту генетску структуру као матична биљка.[2] Око 60% семена је полиебрионо и садржи поред зиготног и нуцеларне ембрионе. При клијању су обично супериорнији нуцеларни ембриони, а ембрион настао из зигота је мањи. Ово пружа могућност клонирања индивидуа жењених особина.[1]

Сорте[уреди]

Постоји неколико сорти понцируса као што су: 'Frost', 'Kryder', 'Rich', 'English Large', а најчешћа је 'Rubidoux'. Критеријум за издвајање сорти је углавном величина цвета. Поред ових постоји и патуљаста форма са увијеним гранама и кривим трновима по којима је и добила име 'Flying Dragon'. Овај варијетет расте до висине од 2,5 m а може да се гаји и као бонсаи. Најотпорнији је на ниске температуре.[3]

Однос према еколошким факторима[уреди]

Понцирус за добар развој захтева заклоњену позицију, слабо кисела и добро дренирана земљишта и светла и осунчана до полусеновита места. Веома је отпоран на ниске температуре, па подноси чак и до -25°C.

Примена[уреди]

Због отпорности на ниске температуре и добре компатибилности користи се као подлога за калемљење агрума, а обезбеђује сортама агрума и отпорност на Citrus Tristeza Virus (CTV) и формирање квалитетнијих плодова. Међутим, постоје и неки недостаци понцируса као подлоге, а то су неотпорност на Citrus Exocortis Virus (CEV), затим нетолерантност на алкална земљишта и инкомпатибилност са неким врстама.[3]

Плод је горак или веома кисео и у сировом стању није јестив, али се од њега може правити мармелада. После сушења и претварања у прах може се користити и као зачин.

Референце[уреди]

  1. ^ а б Грбић, М., Скочајић, Д., Ђукић, М., & Ђунисијевић-Бојовић, Д. (2007): Утврђивање облика дормантности семена Poncirus trifoliata (L.) Raf. XVII симпозијум Друштва за физиологију биљака СЦГ. Програм и изводи саопштења, Бања Јунаковић: 91
  2. ^ Hartmann, H. T., Kester, D. E., & Davies, F. T. (1990): Plant Propagation -Principles and Practices. Fifth Edition. Prentice-Hall International, Inc.
  3. ^ а б New Page 1 Подлоге за цитрусе

Спољашње везе[уреди]