Попе (Тутин)

Координате: 42° 57′ 07″ С; 20° 19′ 16″ И / 42.951833° С; 20.321° И / 42.951833; 20.321
С Википедије, слободне енциклопедије

Попе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округРашки
ОпштинаТутин
Становништво
 — 2011.Раст 94
Географске карактеристике
Координате42° 57′ 07″ С; 20° 19′ 16″ И / 42.951833° С; 20.321° И / 42.951833; 20.321
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина995 m
Попе на карти Србије
Попе
Попе
Попе на карти Србије
Остали подаци
Позивни број020
Регистарска ознакаNP

Попе је насеље у Србији у општини Тутин у Рашком округу. Према попису из 2011. било је 94 становника.

Црква Марије Магдалине у Попама

Село се налази јужно од Тутина и по легенди је назив добило по поповима који су овде живели пре 200 година. На врху Дедејског брда налазе се остаци старије цркве са гробљем. Милисав Лутовац је забележио да су се мештани ту окупљали на Спасовдан када је била сеоска заветина. У селу је 1994. године, почела изградња цркве према пројекту Миодрага Протића. Црква је посвећена Марији Магдалени, а освештана је 2003. године.[1]

Положај и име села[уреди | уреди извор]

Село Попе је у равни на благим странама Попуље и Поповог Потока, око којих се простиру мочварне ливаде. У народу се прича да име селу долази по поповима (Станиши и Станиславу) који су овде живели пре 200 година. У суседном селу Јужни Кочарник тада је живео Фетах—паша, који је наредио да се попови преселе у његово село.

Они па то нису пристали; дали су му кумство и један део своје земље само да их остави на миру. Паша је посекао Циганина на месту где га је срео и то је постала међа између Попа и Кочарика. Ганићи су касније отерали попове који су се некуда одселили.

Земље и шуме[уреди | уреди извор]

На старије становништво подсећају топографски називи крајева: Попова Глава (утрина), Дуварипе (ливаде), Капрљ (ливаде и њиве), Карина Глава, Циганско Брдо (шуме, утрине), Марков До, Салакуша и Вртаче (њиве).

Старине у селу[уреди | уреди извор]

У средини села ·је очувано старо српско гробље и црквиште у њему. Гробови су покривени великим плочама. Ту је молитва кад се носе крстови на мали Спасовдан. На Попљанском Брду је још једно старо српско гробље.

Остаци старих кућа виде се у Дуваринама и Вртачама где су биле бачије.

Воде[уреди | уреди извор]

Главне воде у селу су: Црквина, Радунка, Велика Чесма и Бањевац.

Тип села[уреди | уреди извор]

Село се дели на махале у којима су куће груписане. Главне махале су: Тупик (Тупичак), Осредак и Међудупци.

Порекло становништва[уреди | уреди извор]

Преци данашњег становништва почеш су додавши у Попе после исељавања поменутих попова.

-Сташевићи (с. Никољдан) који су дошли из села Безјова у Кучима пре осам појасева. Побегли су од крви код својих рођака Ганића у Рожају који су им дали земљу у Годову. Отуда су прешли у село Попе које је било опустело. Сташевића има сем у Попама још у Дулебама и у Кочарнику кућа. Имају исељених рођака у Гружи (Оташевићи) и Топлици.

-Зечевићи (Лука Јеванђелиста) досељени су после Сташевића. Говоре да су од Васојевића. Кажу да су раније славили Аранђеловдан.

-Вељовићи (Лука Јеванђелиста) дошли су пре 90 година из Јохове Воде у Бихору, а тамо из Роваца.

-Радоњићи (Никољдан) дошли су из Куча кад и Сташевићи али су неко време били у Детанама.

-Вукадиновићи дошли из Радуше; имају рођаке на Косову (Девет Југовића).

[2]

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Попе живи 65 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (40,6 код мушкараца и 39,7 код жена). У насељу има 20 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,95.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 296
1953. 335
1961. 305
1971. 252
1981. 127
1991. 106 106
2002. 79 79
Етнички састав према попису из 2002.[4]
Срби
  
43 54,43%
Бошњаци
  
36 45,56%
непознато
  
0 0,0%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Драгица Премовић Алексић Цркве и манастири Старе Рашке
  2. ^ Милисав Л. Лутовац „Рожаје и Штавица – анропогеографска испитивања“ издање САНУ 1957. године, Одељење друштвених наука
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]