Попис становништва Босне и Херцеговине 1879.

С Википедије, слободне енциклопедије
Демографска карта БиХ 1879.

Попис становништва Босне и Херцеговине 1879 је био први попис у Босни и Херцеговини[1], којег су извршили Аустроугари. Према попису, 1879. у БиХ је било:[2]

  • 1.158.440 становника,
  • 550.651 становници женског пола,
  • 607.789 становници мушког пола,
  • 22,6 становника/1 km2
  • 189.662 домаћинстава
  • 5.042 села
  • 43 града

Попис[уреди | уреди извор]

Заступљеност по вјерском опредјељењу
грко-православци
  
496.761 42,88%
мухамеданци
  
448.613 38,72%
римокатолици
  
209.391 18,08%
јевреји
  
3.426 0,30%
остали
  
249 0,02%

Округ Бања Лука[уреди | уреди извор]

Котар\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупно
Бања Лука 12.350 64.186 9.486 187 0 86.209
Бербир 5.592 15.563 1.179 3 0 22.337
Дервент 7.497 16.815 14.989 83 1 39.385
Тешањ 12.697 16.300 4.210 13 0 33.220
Жепче 3.906 1.670 3.300 16 0 8.892
укупно 42.042 (22,12%) 114.534 (60,27%) 33.164 (17,45%) 302 (0,16%) 1 (0,00%) 190.043

Округ Бихаћ[уреди | уреди извор]

Котар\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупно
Бихаћ 11.224 5.155 1.843 72 0 18.294
Цазин 24.902 2.867 3 0 0 27.772
Кључ 5.816 6.999 106 0 0 12.921
Костајница 6.654 20.819 802 0 0 28.725
Крупа 12.981 15.369 0 0 0 28.350
Петровац 2.970 14.578 61 0 0 17.609
Приједор 11.698 12.411 550 5 0 24.664
Сански мост 6.060 11.058 1.713 0 0 18.381
укупно 82.305 (46,57%) 89.256 (50,51%) 5.078 (2,88%) 77 (0,04%) 0 (0,00%) 176.716

Округ Мостар[уреди | уреди извор]

Котар\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупно
Мостар 11.447 6.280 22.928 35 6 40.696
Билек 2.101 11.625 2 0 0 13.728
Фоча 17.906 7.343 1 0 0 25.250
Гацко 3.827 5.467 1 0 0 9.295
Коњица 9.862 2.167 4.575 0 0 16.604
Љубиње 1.970 5.605 2.708 0 0 10.283
Љубушки 2.846 145 20.205 0 3 23.199
Невесиње 3.336 8.880 109 0 0 12.325
Почитељ 2.345 1.565 5.769 0 0 9.679
Столац 5.029 3.565 3.410 0 0 12.004
Требиње 4.599 11.735 150 0 1 16.485
укупно 65.268 (34,43%) 64.377 (33,96%) 59.858 (31,58%) 35 (0,02%) 10 (0,01%) 189.548

Округ Сарајево[уреди | уреди извор]

Котар-град\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупно
Град Сарајево 14.848 3.747 698 2.077 7 21.377
Котар Сарајево* 10.101 16.043 1.336 6 50 27.536
Чајниче 3.852 1.974 0 6 0 5.832
Фојница 6.278 399 11.065 13 6 17.761
Горажда 5.724 2.024 4 5 0 7.757
Кладањ 5.036 2.218 630 28 0 7.912
Рогатица 10.797 9.189 2 6 0 19.994
Високо 15.043 6.278 9.563 38 0 28.922
Вишеград 6.665 5.416 0 37 0 12.118
укупно 78.344 (52,51%) 47.288 (31,69%) 21.298 (14,27%) 2.216 (1,49%) 63 (0,04%) 149.209

* Котар Сарајево не укључује и град Сарајево.

Округ Травник[уреди | уреди извор]

Котар\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупно
Травник 23.371 5.833 14.515 428 0 44.147
Гламоч 1.886 8.114 196 0 0 10.196
Јајце 10.885 30.112 7.408 3 0 48.408
Ливно 3.835 10.212 11.010 0 0 25.057
Прозор 4.062 0 5.357 0 0 9.419
Доњи Вакуф 12.548 10.727 10.490 0 0 33.765
Жупањац 1.656 1.051 10.705 0 0 13.412
укупно 58.243 (31,59%) 66.049 (35,82%) 59.681 (32,36%) 431 (0,23%) 0 (0,00%) 184.404

Округ Тузла[уреди | уреди извор]

Котар\Религија мухамеданци грко-православци римокатолици јевреји остали укупн
Доња Тузла 32.073 5.247 6.231 21 84 43.656
Бијељина 10.601 23.728 1 149 0 34.479
Брчко 10.402 7.472 5.668 46 0 23.588
Грачаница 12.075 6.938 572 26 0 '19.611
Градачац 12.056 9.980 5.333 24 0 27.393
Маглај 8.277 14.864 1.265 3 2 24.411
Орашје 1.644 7.420 11.242 38 5 20.349
Сребреница 15.036 13.025 0 0 84 28.145
Власеница 6.985 12.427 0 8 0 19.420
Зворник 13.262 14.156 0 50 0 27.468
укупно 122.411 (45,59%) 115.257 (42,92%) 30.312 (11,29%) 365 (0,14%) 175 (0,06%) 268.520

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Становништво Босне и Херцеговине по пописима” (на језику: (језик: српски)). Архивирано из оригинала 19. 09. 2013. г. Приступљено 29. 09. 2013. 
  2. ^ „Резултати пописа становништва 1879. у Босни и Херцеговини” (PDF) (на језику: (језик: српски) и (језик: немачки)). Приступљено 2. 1. 2014.