Попрад

Из Википедије, слободне енциклопедије

Координате: 49°3′34″N, 20°17′51″E

Попрад
Poprad
Попрад
Грб Застава
Poprad CoA - new version.svg Flag missing.jpg
Мапа
Попрад
Основни подаци
Крај: Прешовски
Округ: Попрад
Регија: Спиш
Географске
координате
:
49° 03' 24" с.г.ш.
20° 17' 51" и.г.д.
Надморска висина: 672 нмв.
Површина: 62.996 km²
Становништво: 54.931 (30.06.2007)
Густина насељености: 852 становника/km2
Ознаке
НУТС: 24817
Ауто ознака: PP
Поштански број: 058 01
Позивни број: 0 52
Званична адреса
Адреса: Mestský úrad Poprad
Nábrežie Jána Pavla II. 2802/3
058 42 Poprad
Интернет страна: www.poprad.sk
Електронска пошта: mestskyurad@msupoprad.sk
Телефон: 71 67 111
Факс: 77 21 218
Политика
Градоначелник: инг. Антон Данко
(независтан кандидат)
Списак градова у Словачкој

Попрад (свк. Poprad, мађ. Poprád, нем. Deutschendorf) је десети по величини град у Словачкој и други по важности град у Прешовског краја.

Попрад је познат као највиши већи град у Словачкој (око 670 м н. в.), смештен у близини најпознатијих зимских туристичких одредишта на Татрама.

Садржај

[уреди] Природни услови

Попрад је смештен у северном делу државе. Престоница државе, Братислава, налази се 340 км југозападно.

Рељеф: Попрад се развио у средишњем делу Татри. Град је смештен у котлини истоимене реке Попрад. Котлина је са севера ограђена Високим Татрама, са југа Ниским Татрама, а са истока Левочким врхима. Надморска висина града је око 670 метара, па је Попрад највиши већи град у Словачкој.

Клима: Клима у Попраду је континентална са оштријом цртом због знатне надморске висине и планинске околине.

Воде: Кроз Попрад протиче истоимена река Попрад. Она дели град на два дела.

[уреди] Историја

Људска насеља на овом простору датирају још из праисторије. Насеље под овим именом први пут се спомиње 1256. г. као насеље са Немачким живљем. У раздобљу од 1412. г. до 1770. г. град је био део Пољске. После тога је град је био у саставу Угарске. Током овог времена Попрад није био значајан град, већ само један од многих малих градова у околини.

Крајем 1918. г. град је постао део новоосноване Чехословачке. Током Другог светског рата највећи део месног немачког становништва је добровољно напустио град. У време комунизма град је нагло индустријализован, па је дошло до наглог повећања становништва. После осамостаљења Словачке град је постао њено значајно средиште, али је дошло и до проблема везаних за преструктуирање привреде.

[уреди] Становништво

Данас Попрад има око 55.000 становника и последњих година број становника једва расте.

Етнички састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

Верски састав: По попису из 2001. г. састав је следећи:

[уреди] Галерија слика

[уреди] Спољашње везе

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Попрад


Лични алати
Именски простори

Варијанте
Радње
навигација
техничке
штампање/извоз
алати
Други језици