Поп-арт

скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Поп-арт је уметнички правац у савременој уметности, који је настао 60-их година 20. века, а своје корене има у дадаизму и кубизму. Име правца дословно значи популарна уметност, а циљ ових уметника није стварање нових представа ствари већ софистицирани иронични уметнички коментар о стварима које намеће масовна култура, поигравајући се уједно са дотада постављеним границама присутности небитног и баналног у „високој“ уметности.

Термин

Термин поп-арт је први пут употребио енглески ликовни критичар Ловренс Аловеј, 1958. године, када је описао послератни потрошачки начин живота. Иако су данас познатији амерички поп уметници, правац је паралелно настао у два центра, Лондону и Њујорку.

Карактеристике

Уметници са западне обале САД-а, покушавају да, преко натприродне репродукције штампе и плаката, објасне технике графичке пропагнаде и њене последице.

Енглески поп-арт са Дејвидом Хокнијем, Аленом Џоунсом, Ричардом Хемилтоном, Питером Блејком, Питером Филипсом, Џимом Дином и Р. Б. Китајом, покушава да преко техника импровизације и спонтаности, прикупи елементе момента за властити креаторски репертоар. Карактеристично за све уметнике поп-арта је коришћење технике колажа, преко којег се затим иронично пласира витални садржај модерног човека, манипулисаног потрошачким друштвом, социјалним фетишизмом, преко тривијалних идола и потребе за чистим разбацивањем.

Тако поп-арт разоткрива парадоксе једне цивилизације условљене индустријским напретком, критикује модерну меркантилистичку културу и уједно учествује у самом њеном механизму.„Поп-арт жели, без икакве илузије, да ствари говоре саме за себе“, изјавио је једном приликом Енди Ворхол.

Неки од мотива у поп- арту

Клаус Олденбург производи гигантске пластичне телефоне, купатила, утичнице и прекидаче прави од платна и облаже их провидном пластиком, (дајући им карактер надреалистичког садржаја), такође ствара монументалне торте и сендвиче које после излаже на трговима градова као јавне скулптуре. Том Веселман слика Грејт Америкен Нудс (Great American Nudes), претварајући Пин-ап Гламур у обичне стилизоване амблеме. Енди Ворхол проглашава конзерве супе и флаше кока коле суперзвездама исто онолико као што су то и филмски идоли и звезде рок-ен-рола.Рој Лихтенстајн указује на естетске вредности вињета из стрипа пресликавјаући их на огромне табле, техником ретикулације.

Поп-арт као уметничка форма

Интегрисање уметности у социолошки контекст, започето дадаизмом, представља и саму суштину уметности поп-арта. Правац настаје практично у исто време у САД и Енглеској. Његов главни циљ је уздизање наизглед баналних предмета и производа из модерне свакодневнице, у Уметност. Интересује се за естетске вредности тог тривијалног репертоара индустријске револуције у модерном друштву, чија је вредност, наизглед, само употребна и на који се после и не обраћа пажња. Такозвана „фигурација“ поп-арта, први пут се јавља у северноамеричкој уметности, када Роберт Рошенберг у својим комбајн пејнтингс (комбинованим сликама) користи индустријске производе, фотографије и комаде крпа као својеврстан колаж који треба да илуструје изложеност модерног човека неограниченом броју различитих визуелних стимула. У то време Џаспер Џоунс прави слике чији је мотив национални симбол, застава САД, алтеришући и мењајући њихов препознатљиви колорит, играјући се ликовним формалистичким језиком, без наизглед, било каквих других претензија. Такође, слика реалистично и живим колоритом, конзерве пива Кембел, као ироничну антитезу апстрактном експресионизму.

Док су у Америци дадаистичке демонстрације против „Уметности“ са великим словом У, чиниле ћелију зачетницу поп-арта, у Енглеској је то била аутохтона поткултура, чије су главне медије за распростирање чинили рекламни плакати, жута штампа, илустрације научне фантастике и стрип.

Познати њујоршки уметници заједно са својим колегама са западне обале, Клаус Олденбург, Рој Лихтенстајн, Енди Ворхол, Том Веселман, Џејмс Росенквист, Вајне Тиебанд, и Едвард Рошеј, користе привлачне флуоресцентне боје, које модерни човек лако препознаје са неонских реклама, тржишних центара и индустрије спектакла, полазећи од њихове случајне егзистенције, трансформишући тако свакодневницу у један нови спектакл супер стар.

Поп-арт у дизајну

Мода и уметност су јако утицале на дизајн производа и ниједан уметнички правац није имао такав снажан утицај на комерцијални дизајн као поп-арт. Поп уметници као што су Енди Ворхол, Џаспер Џонс, Рој Лихтенстајн, Роберт Индијана су окренули свет уметности наопако цртајући свакодневницу и рециклирајући то као иронију, ирелевантну уметности. Енди Ворхол је јавно славио амерички конзумеризам у својим понављајућим сегментима призора икона популарне културе, Кембел супе или Елвиса Преслија. Иронично, али произвођачи почињу да употребљавају поп-арт у дизајну толико да је то постало део свакодневног живота, са рецимо поштанском марком LOVE коју је створио Роберт Индијана.

Познати поп уметници

• Питер Блејк (Peter Blake)
• Дерек Бошијер (Derek Boshier)
• Патрик Колфилд (Patrick Caulfield)
• Димитриос (Dimitrios)
• Џим Дајн (Jim Dine)
• Марисол Ескобар (Marisol Escobar)
• Филип Гастон (Philip Guston)
• Кит Харинг (Keith Haring)
• Ричард Хамилтон (Richard Hamilton)
• Роберт Индијана (Robert Indiana)
• Џаспер Џоунс (Jasper Johns)
• Ален Џоунс (Allen Jones)
• Јајои Кусама (Yayoi Kusama)
• Рој Лихтенстајн (Roy Lichtenstein)
• Питер Макс (Peter Max)
• Клаус Олденберг (Claes Oldenburg)
• Едуардо Паолоци (Eduardo Paolozzi)
• Харитон Пушвагнер (Hariton Pushwagner)
• Мел Рамос (Mel Ramos)
• Роберт Рошенберг (Robert Rauschenberg)
• Џејмс Розенквист (James Rosenquist)
• Ед Рошеј (Ed Ruscha)
• Вејн Тибо (Wayne Thiebaud)
• Енди Ворхол (Andy Warhol)
• Том Веселман (Tom Wesselmann)

Познати поп-арт уметници на Балкану

• Душан Оташевић
• Звонимир Лончарић

Литература

1. H,W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
2. Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
3. Markus Steigman/ René Zey- Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Поп-арт

• Поп-арт на Web Museum Paris site
• Нео-дада страница на Guggenheim collection website