Поп-арт

Из Википедија

(Преусмерено са Поп арт)
Овом чланку или једном његовом делу је потребно сређивање. Ово подразумева категоризацију, унутрашње повезивање, разламање текста и слична уређивања, како би се добио квалитетнији чланак.

      Погледајте како се мења страна за помоћ, или страну за разговор. Уклоните ову поруку када завршите.
скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988
скулптура Роберт Рошенберга у Берлину, 1988

Поп-арт је уметнички правац који је настао 60-их година 20. века у савременој уметности и чије корене налазимо у дадаизму и кубизму. Дословце значи популарна уметност, парафразирајући свеприсутност културе у свакодневици обрнутом парадигмом свакодневнице у уметности, поигравајући се са до тада постављеним границама небитног и баналног.

Садржај

[уреди] Термин

Термин поп- арт је први пут употребио енглски ликовни критичар Ловренс Аловеј, 1958. године, када је описао послератни конзумни начин живота. Иако су данас познатији амерички поп уметници, правац је паралелно настао у два центра, Лондону и Њујорку.

[уреди] Карактеристике

Уметници са западне обале САД, покушавају да, преко надприродне репродукције штампе и плаката, објасне технике графичке пропагнаде и њене последице.

Енглески поп-арт са Дејвидом Хокнијем, Аленом Џонсом, Ричардом Хемилтоном, Питером Блејком, Питером Филипсом, Џимом Дином и Р.Б. Китајом, покушава да преко техника импровизације и спонтаности, прикупи елементе момента за властити креаторски репертоар. Карактеристично за све уметнике поп-арта је коришћење технике "колажа", преко којег се после иронично пласира витални садржај модерног човека, манипулисаног конзумистичким друштвом, социјалним фетишизмом, преко тривијалних идола и потребе за чистим разбацивањем.

Тако поп-арт разоткрива парадоксе једне цивилизације условљене индустијским напретком, критикује модерну меркантилистичку културу и уједно учествује у самом њеном механизму."Поп-арт жели, без икакве илузије, да ствари говоре саме за себе", изјавио је негдје Енди Ворхол.

[уреди] Неки од мотива у поп- арту

Тако Клаус Олденбург производи гигантске пластичне телефоне, купатила, утичнице и прекидаче прави од платна и облаже их транспарентном пластиком, (дајући им карактер надреалистичког садржаја), такође ствара монументалне торте и сендвиче које послије излаже на трговима градова као "јавне скулптуре". Том Веселман слика Грејт Америкен Нудс (Great American Nudes), претварајући "Пин-ап Гламур" у обичне стилизоване амблеме. Енди Ворхол проглашава конзерве супе и флаше кока коле "суперзвијездама" исто онолико као што су то и филмски идоли и звијезде рок-ен-рола.Рој Лихтенстајн указује на естетске вриједности вињета из стрипа пресликавјаући их на огромне табле техником ретикулације.

[уреди] Поп-арт као уметничка форма

Интегрисање уметности у социолошки контекст, започето дадаизмом, представља и саму суштину уметности Поп. Правац настаје практично у исто вријеме у САД и Енглеској. Његов главни циљ је уздизање наизглед баналних предмета и производа свакодневног модерног живота у Уметност. Интересује се за естетске вредности тог тривијалног репертоара индустријске револуције у модерном друштву, чија је вриедност, наизглед, само употребна и на који се послије и не обраћа пажња. Такозвана "фигурација" поп-арта, први пут се јавља у северноамеричкој уметности, када Роберт Рошенберг у својим "комбајн пејнтингс" користи инустријске производе, фотографије и комаде крпа. У то време Џаспер Џонс прави слике чији је мотив "национални симбол", застава САД-а, алтеришући и мењајући њихов препознатљиви колорит, играјући се ликовним формалистичким језиком, без наизглед, било каквих других претензија. Такође, слика реалистично, живим колоритом, конзерве пива "Кампбел", као ироничну антитезу апстрактном експресионизму.

Док су у Америци дадаистичке демонстрације против „Уметности“ са великим словом, чиниле ћелију зачетницу поп-арта, у Енглеској је то била аутохтона субкултура, чије су главне медије за распростирање чиниле рекламне плакате, жута штампа, илустрације научне фантастике и стрип.

Познати њујоршки уметници заједно са својим колегама са западне обале, Клаес Олденбург, Рој Лихтенстајн, Енди Ворхол, Том Веселман, Џејмс Росенкуист, Вајне Тиебанд, и Едвард Руша, користе привлачне флуоресцентне боје, које модерни човек лако препознаје са неонских реклама, тржишних центара и индустрије спектакла, полазећи од њихове "случајне егзистенције", трансформишући тако свакодневницу у један нови спектакл "супер стар".

[уреди] Поп-арт у дизајну

Мода и уметност су јако утицале на дизајн производа и ниједан уметнички правац није имао такав снажан утицај на комерцијални дизајн као поп-арт. Поп уметници као што су Енди Ворхол, Џаспер Џонс, Рој Лихтенстајн, Роберт Индијана су окренули свет уметности наопако цртајући свакодневницу и рециклирајући то као иронију, ирелевантну уметности. Енди Ворхол је јавно славио амерички конзумеризам у својим понављајућим сегментима призора икона популарне културе, "Кембел" супе или Елвиса Преслија. Иронично, али произвођачи почињу употребљавати поп-арт у дизајну толико да је то постало део свакодневног живота са рецимо поштанском марком "LOVE" коју је створио Роберт Индијана.

[уреди] Познати поп уметници

[уреди] Познати поп-арт уметници на Балкану

[уреди] Спољашње везе


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам
Добављено из "http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D1%80%D1%82"