Порођај

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уплакано новорођенче

Порођај представља прекид трудноће након 28 недјеља. Према дефиницији СЗО (свјетске здравствене организације) нормална трудноћа траје 37 до 42 недјеље. Порођај који наступи прије 37 седмице зове се пријевремени порођај, а онај који наступи након 42 недјеље гравидитета је пролонгирана трудноћа, односно пренешена.

Механизам настанка порођаја[уреди]

Сматра се да до порођаја долази због промјена у односу естрогена и прогестерона које лучи већином постељица. Та промјена односа узрокује стварање понајвише простагландина који потичу тијело на порођај. За клинички почетак порођаја се узимају редовни, болни трудови. Дијагноза порођаја се поставља на основу болних контракција и дилатације (опуштање, ширење) цервикса и нестанка унутрашњег цервикалног ушћа, крваве слузи и прснућа водењака.

Порођајна доба[уреди]

Према класичним схватањима порођај се дијели на четири порођајна доба:

  • дилатација, или доба ширења - лат. phasis dilatationis
  • експулзија, или доба истискања плода - лат. phasis expulsionis
  • плацентарно доба или доба рађања постељице - лат. phasis placentali
  • фаза хемостазе - лат. phasis haemostasis

Прво порођајно доба[уреди]

Настаје изравњавањем грлића материце и дилатацијом цервикса. Почиње са контракцијама, а завршава дилатацијом спољњег ушћа материце. Пред крај овог порођајног доба долази до пуцања водењака. Водењак може прснути и прије времена.

Према ранијој литератури порођај прворотки траје од 12 до 16 часова, а вишеротки 8 до 12. Према новијим ауторима, због такозваног диригованог порођаја, порођај траје нешто краће, прворотки око 13 а вишеротки 8 часова. Наравно, ови временски интервали не могу се узети као правило јер порођај може да траје и краће. Ушће је при преласку у друго порођајно доба отворено 8 cm.

Друго порођајно доба[уреди]

Мајка и новорођенче, након другог порођајног доба

Почиње од максималне дилатације спољњег ушћа и завршава истискивањем плода. Друго порођајно доба не смије трајати дуже од 2 часа. Пред сам крај другог порођајног доба ради се епизиотомија. По изласку дјетета из порођајног канала дијете се одиже у вис да би се из дисајних путева избацила плодова вода и слуз. Потом се дијете полегне на равну подлогу и изврши се аспирација уста, ждријела и носа. Новорођенчету се укапа у очи 1% раствора сребронитрат и уради се груба обрада пупковине. Са коже дјетета се овлаш обрише сирасти маз којим је прекривена. У порођајној сали се поред овог уради и такозвани Апгар тест. По урађеним поступцима пожељно је дијете дати мајци на дојење.

Треће порођајно доба[уреди]

Почиње са изласком плода и плодове воде. У овом добу долази до истискивања постељице и плодових овојака. По истискивању плода постељица почиње да се одлубљује усљед скупљања материце. Ово, треће порођајно доба траје око пола сата, али се не смије допустити да траје дуже од 2 сата. У том случају се постељица мора одлубити ручно. По изласку се постељица обавезно прегледа са обје стране. Посебно се мора обратити пажња на то да ли недостају дијелови овојака постељице или котиледони, јер уколико се не одстране могу изазвати инфекцију и смрт породиље усред сепсе.

Четврто порођајно доба[уреди]

Вагање новорођенчета

Почиње послије изласка постељице и плодових овојака. Траје два сата и представља доба смиривања утериних контракција и хемостазе.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Порођај

Списак породилишта у Србији:



Star of life.svg     Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).