Портал:Биологија/Биографија
Изабранe биографије [уреди извор]
Јануар[уреди извор]
Грегор Мендел (1822 — 1884) је био чешки свештеник, биолог, ботаничар и математичар који се сматра зачетником класичне генетике. Дипломирао је математику 1850. године на Филозофском факултету Универзитета у Оломоуцу и покушао да се упише на природне науке (биологију), али није положио пријемни испит. Без обзира на то, постао је познат управо у тој науци, а знање математике му је у томе помогло. Врло успешно је повезао ове две науке и створио, и не знајући да је то урадио, нову научну дисциплину — генетику.
Експерименте на баштенском грашку започиње 1856. године, да би 1865. резултате тих експеримената саопштио на заседању Природно-историјског научног друштва у Брну. Следеће године објавио је рад Експерименти са биљним хибридима (Experiments with Plant Hybrids) у зборнику друштва. Копију свог рада шаље тадашњем познатом аустријском ботаничару Негелију, који не препознаје генијалност и значај овог рада, па Мендел, што из разочарења, а што и притиснут обавезама самостанског старешине, престаје са својим експериментима.
Фебруар[уреди извор]
Лин Маргулис (рођена 1938) је биолог и професор на државном Универзитету Масачусетс у граду Амхерст (University of Massachusetts, Amherst). Дипломирала је на Универзитету Чикаго, а титулу доктора наука добила 1963. године на Универзитету Калифорнија у Берклију. 1966. године, као млад члан факултета Бостонског универзитета написала је важан теоријски научни рад „Порекло еукатриотских ћелија које се деле митозом".
Лин Маргулис је најпознатија по томе, што је 1981. године предложила нову, ендосимбиотску теорију, о постанку појединих еукариотских органела од прокариотских ћелија. Била је прва супруга астронома Карла Сагана; са кћерком из тог брака, Дорион Саган, Лин Маргулис данас научно сарађује и заједнички објављује научне радове.
Март[уреди извор]
Ернст Хекел (нем. Ernst Heinrich Philip Haeckel; 1834—1919) је био немачки биолог, природњак, филозоф, физичар, професор и уметник. Хекел је био професор зоологије на Универзитету у Јени. Познат је као оснивач екологије, науке коју је дефинисао као економију природе, истраживање тоталних односа организама према органској и неорганској околини и као учење о комплексним међуодносима. Био је и велики популаризатор теорије еволуције.
У биолошку науку је увео бројне термине, које данас сматрамо свакодневним: филогенија, екологија, хетерохронија, протисти, филум.
Април[уреди извор]
Алфред Едмунд Брем (нем. Alfred Edmund Brehm; Рентендорф 2. фебруар 1829 - Рентендорф 11. новембар 1884) је био немачки зоолог и писац и син орнитолога Кристијана Лудвига Брема. Преко наслова књиге Бремом живот животиња (нем. Brehms Tierleben), његово презиме је постало синоним за популарну зоолошку литературу.
Мај[уреди извор]
Луј Пастер (франц. Louis Pasteur; 27. децембар 1822 — 28. септембар 1895) био је микробиолог и хемичар. Експериментално је потврдио да су бактерије изазивачи болести. Пронашао је методу за заштиту намирница познату као пастеризација. Поставио је основе имунологије унапређењем метода вакцинације и проналаском вакцине против беснила.
У области стереохемије, открио је појаву асиметрије кристала.
Јун[уреди извор]
Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.
Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој години укрцао на истраживачки брод „Бигл" придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био највише импресиониран последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Након што се 1836. вратио у Енглеску, Дарвин у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енгл. Notebooks on the Transmutation of Species) објављује своје, за то време нове идеје о промењивости врста.
Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом О пореклу врста (енгл. On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродана већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања. Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза...
Јул[уреди извор]
Теодор Шван (нем. Theodor Schwann, 7. децембар 1810. − 11. јануар, 1882) је немачки цитолог, хистолог, физиолог и зоолог. Највеће заслуге Теодора Швана су заснивање ћелијске теорије и откриће ћелија мијелинског омотача нерава. Према ћелијској теорији сва ткива и сви живи организми састављени су из ћелија. Ћелијска теорија је основно (фундаментално) откриће у биологији.
Теодор Шван је био професор анатомије, физиологије и ембриологије на Лајденском и Лијешком универзитету, као и члан лондонског Краљевског друштва, Француске академије наука и Бриселске академије наука.
Август[уреди извор]
Ернст Мајр (1904–2005), био је један од водећих еволуционих биолога 20. века. У свом научном раду бавио се и таксономијом, орнитологијом, историјом науке и природњаштвом. Рад Ернста Мајра водио је стварању савремене еволуционе синтезе, у коју су уплетене идеје генетике Грегора Мендела, теорије еволуције Чарлса Дарвина, савремених систематичара, као и дефинисању појма врсте.
Септембар[уреди извор]
Милутин Миланковић (1879—1958) био је инжењер, геофизичар, климатолог и астроном. Оснивач је катедре за небеску механику на Универзитету у Београду и светски уважаван научник, познат по теорији ледених доба, која повезује варијације земљине орбите и дугорочне климатске промене. Ова теорија је позната под именом Миланковићеви циклуси.
Управо је успешним објашњењем циклуса климе на планети Земљи Милутин Миланковић задужио биолошке науке. Наиме, поједини од малих и масовних изумирања организама на Земљи објашњени су великим променама у клими на које организми нису били адаптирани. Смене једне доминантне групе организама другом, морфолошких и физиолошких особина појединих организама и бројне еколошке карактеристике фауне и флоре одређеног геолошког раздобља могу се такође објаснити Миланковићевим циклусима.
Октобар[уреди извор]
Јосиф Панчић (5. април 1814 - 25. фебруар 1888) се родио у буњевачкој породици у селу Брибиру као четврто дете оца му Павла a матере Маргарите. Према предању, Панчићи су пореклом из Херцеговине и од давнина су се доселили у село Угрине, које се налази на северним огранцима Велебита у саставу општине Брибир.
Јосиф Панчић био је међу првим и најистакнутијим биолозима у Србији 19. века.
Углавном се бавио ботаником - током свога вишегодишњег рада открио је 102 и описао око 2.500 биљних врста, а објавио је више значајних дела о флори Србије. Године 1855. Панчић је први пут чуо да у Западној Србији постоји посебна врста четинара - оморика, која је касније по њему добила име Панчићева оморика.
Новембар[уреди извор]
Чарлс Роберт Дарвин (1809 - 1882) је био британски научник који је поставио темеље модерне теорије еволуције по којој се сви животни облици развијају путем природне селекције.
Након завршених студија на Кембриџу 1831. Дарвин се у својој двадесет другој години укрцао на истраживачки брод „Бигл" придруживши се тако екипи природњака на научном путовању по свету. У својим геолошким опсервацијама Дарвин је био највише импресиониран последицама деловања природних сила на Земљину површину. У то доба већина геолога заступала је теорију како су поједине врсте животињског и биљног света настајале независно једна од друге, те да је свака прошла креација уништена изненадном катастрофом, као што је нпр. земљотрес или пуцање и увијање Земљине коре. Након што се 1836. вратио у Енглеску, Дарвин у делу „Белешке о трансмутацији врста“ (енгл. Notebooks on the Transmutation of Species) објављује своје, за то време нове идеје о промењивости врста.
Дарвинова теорија је у целости објављена 1859. године под насловом О пореклу врста (енгл. On the Origin of Species). Названа „књигом која је шокирала свет“, књига је распродана већ првог дана те је накнадно штампано још шест издања. Реакција на Дарвинову књигу била је веома брза...
Децембар[уреди извор]
Жак Ив Кусто (франц. Jacques-Yves Cousteau; 1910 — 1997) био је француски океанограф, научник, изумитељ и авантуриста. Његова истраживања великог плавог инспирисала су многе људе и остављала их без даха, а његова инвентивност померила је границе људских могућности. Кроз своје документарце и књиге, Кусто је допринео схватању океана више него било која особа у историји. Од 120 документараца колико их је укупно снимио, најбитнији био је „Подводни свет Жака Кустоа“, телевизијска серија-документарац, која је почела са емитовањем крајем 60-их година 20. века, и била једна од најпопуларнијих серија тога тоба.
Како би финансирао своја путовања продуцирао је многе филмове, од којих су „Свет тишине“ (Le monde du silence, 1956.) и „Свет без сунца“ (Le monde sans soleil, 1966.), добили оскара за најбоље документарце. Од књига које је написао најпознатије су „Живо море“, „Делфини“ и „Свет океана“. 1974. године оснива Кустоово друштво како би заштитио океански свет. Кусто је награђен Медаљом слободе од стране Роналда Регана 1985., а 1989. добио је почасно чланство на Француској академији.