Портал:Биологија/Шаблони
Из Википедија
Изабрани чланак
Изабрани чланци
Јануар
Једро регулише све процесе у ћелији, у њему се обавља и синтеза ДНК (репликација) и свих врста РНК (транскрипција), као и дела протеина (транслација). Ћелија најчешће има једно једро, мада постоје ћелија са више једара (полинуклеарне ћелије), као и (веома ретко) ћелије без иједног једра — такве ћелије су нпр. еритроцити скоро свих сисара.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Фебруар
Кладистика је биолошка дисциплина која се бави одређивањем односа између организама на основу изведених сличности. Кладистичка анализа представља основу за велики број система биолошке класификације, који се труде да групишу организме на основу еволутивне сродности. Да би се приказали разнолики односи међу организмима, цртају се дрволики дијаграми (названи кладограми), на основу широког спектра информација, од генетичких до морфолошких. На кладограму, организми су представљени на крајевима грана (налик на лишће), а сваки чвор између грана би требало да буде дихотом (из њега излазе две гране).
Прочитајте цео чланак...
уреди
Март
Х5Н1 је вирус узрочник птичјег грипа, обољења пандемијских размера које се преноси на многе животињске врсте, укључујући и човека. Стручњаци верују да вирус поседује способност промене у облик који се лако преноси међу људима. Сам назив Х5Н1 се односи на подтипове антигена који су присутни на површини вируса: хемаглутинин 5 и неураминидаза 1. Водене птице селице (лабудови, дивље патке и гуске) су природни, а домаћа перад непосредни преносник заразе.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Април
Фенотипске особине могу бити одређене од стране једног или више гена. Наслеђивање путем једног гена називамо моногенским (монохибридним), путем два гена дихибридним, путем три трихибридним, а постоје и полигене особине. Гени који одређују испољавање једне особине могу бити у различитим врстама интеракција.
Основни типови наслеђивања на основу типа хромозома на коме се налазе гени су:
- аутозомно
- полним хромозомима.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Мај
Ензим је биолошки катализатор, тј има моћ да утиче на брзину хемијске реакције. Ензими су неопходни како би живот био могућ, јер многе реакције које се одвијају у ћелијама организма су превише споре и водиле би до другачијих продуката које организму или нису потребни или би му штетили. Квар, генетске мутације, недовољна или повећене производња, једног јединог ензима може да буде главни узрок тешких генетских поремећаја. На пример, поремећај фенилкетонурија је резултат недостатка ензима фенилаланин хидроксилаза, који катализује први корак у разлагању амино киселине фенилаланина. Ако овај ензим не функционише како треба, и не разложи амино киселину, неограничена производња фенилаланина води до менталне ретардације. Поред фенилкетонурије постоји још читав низ обољења, заједнички названих ензимопатије, чији је узрок мутација гена, а последица недостатак неког ензима.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Јуни
Acne vulgaris (акне) су инфламаторно (упално, запаљенско) обољење коже, узроковано променама у пилосебацеалној јединици (структури која се налази у кожи и састоји се из фоликула длаке и њему придружене лојне жлезде). Уобичајено је да се акне називају бубуљице.
Ово стање обично настаје током пубертета, и нарочито је заступљено у популацији западних земаља, што се објашњава већом генетском предиспонираношћу. Акне су појавни облик претераног одзива лојних жлезди на уобичајене нивое мушког хормона тестостерона. Код већине људи овај пренаглашен одзив нестаје током времена и око двадесете године акне нестају или се у најмањој мери повлаче, било делимично било привремено.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Јули
Екологија је наука о животној средини. Име науке потиче од грчких речи oikos - дом, и logos - наука, изучавање. Термин екологија први пут је употребио немачки биолог Ернст Хекел 1866. године. У лаичкој јавности се овај термин често користи као синоним за појам заштите животне средине.
У суштини, екологија је научна дисциплина која проучава распоред и распрострањеност живих организама и биолошке интеракције између организама и њиховог окружења. Окружење организма укључује физичке особине, које сумарно могу да се опишу абиотичким факторима као што су клима и геологија, али такође укључује и друге организме који деле његов екосистем односно станиште.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Август
Хормон (од Грчког όρμή - покренути, пробудити) је хемијски је хемијски гласник између ћелија (или групе ћелија). То су органска једињења различите хемијске природе, која делују у малим количинама. Њихово деловање је специфично па недостатак доводи до карактеристичних промена у организму. Сви вишећелијски организми организми производе хормоне (укључујући биљке - фитохормони).
Функција хормона је да служи као сигнал до циљне ћелије; активност хормона је детерминисана начином секреције и преносним сигналом примајућег ткива. Хемијски гласници, које синтетизују неурони чине неуро-хормоне, а друге посебне ћелије синтетизују "класичне" хормоне. Најпознатији животињски хормони су произведени у ендокриним жлездама кичмењака, али хормони се производе у скоро сваком oрганском систему и ткиву у животињском телу.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Септембар
Мачка, такође звана и домаћа мачка или кућна мачка, је мали месождер, сисар из рода Felis. Верује се да је њен предак била дивља афричка мачка, Felis silvestris lybica. Постоји много различитих сорти мачака, од којих су неке безрепе или бездлаке, као резултат мутација и има их у различитим бојама. Оне су вешти предатори и познато је да за исхрану лове преко 1000 различитих врста животиња. Комуницирају гласом (мјаукањем), предењем, фрктањем, режањем, шкљоцањем, и са још око стотину других гласова, као и говором тела. Повезаност људи и мачака довела је до њеног појављивања у митологији и легендама више култура, укључујући древну египатску, кинеску и нордијску.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Октобар
Пљувачне жлезде (лат. glandulae salivatores s. oris) су део дигестивног тракта, који је придодат усној дупљи. У њу жлезде изливају продукт своје секреције и тако учествују у хемијској преради хране. Према типу ћелија од којих су изграђене и врсти пљувачне секреције, деле се на: серозне, мукозне и мешовите. С обзиром на димензије и положај, пљувачне жлезде су подељене у две основне групе: мале и велике жлезде.[1]
Жлезде усне дупље су ектодермалног порекла, а настају инвагинацијом пупољака епитела примитивне усне дупље (стомодеум) у мезенхим. Мале пљувачне жлезде изван усне дупље су ендодермалног порекла.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Новембар
Маховине представљају успешну и широко распрострањену групу копнених биљака. Најчешће су у питању веома мале биљке које се у већој бројности могу наћи у влажним срединама, попут северних страна стена и коре дрвећа, или у виду зеленог покривача шумског тла („тепих маховина"). За разлику од осталих копнених биљака, зелена биљка маховине представља такозвану гаметофит генерацију. Гаметофит генерација је у потпуности изграђена од хаплоидних ћелија, и на њој се налазе посебни органи, антеридије и архегоније, у којима митозом настају гамети.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Децембар
Сунђери су водене вишећелијске животиње из раздела Spongia (Porifera). Због њиховог сесилног начина живота, први истраживачи су их сматрали биљкама. Тело сунђера се састоји од телесног зида који садржи многобројне отворе — поре (отуда назив Porifera) и затвара унутрашњу дупљу названу спонгоцел. Вода, са ситним честицама хране у њој, улази кроз многобројне поре, пролази кроз канале и коморе у телесном зиду, до спонгоцела, одакле се избацује кроз отвор оскулум.
Прочитајте цео чланак...
уреди
Слика месеца
Изабране слике
01. недеља
овде приказана на примеру компетиције мужјака јелена („борба“ за превласт, женку...)
02. недеља
између два зоогеографска царства — индомалајског царства и нотогее.
03. недеља
Албинизам настаје услед недостатка пигмената у кожи. Ово је релативно ретка појава,
али присутна код великог броја врста (приказан је албино алигатор).
04. недеља
Мутација се дешава у Hox-генима, одговорним за нормалан ток развића.
05. недеља
полулопти (тајге), али се налазе и на већим надморским висинама.
06. недеља
07. недеља
08. недеља
09. недеља
10. недеља
11. недеља
12. недеља
13. недеља
до адулта (на слици - развиће афричког слона).
14. недеља
15. недеља
16. недеља
17. недеља
захваљујући карактеристично обликованим предњим ногама, којима лове.
18. недеља
19. недеља
20. недеља
21. недеља
22. недеља
23. недеља
24. недеља
25. недеља
26. недеља
27. недеља
28. недеља
29. недеља
30. недеља
29. недеља
29. недеља
29. недеља
34. недеља
35. недеља
36. недеља
37. недеља
38. недеља
39. недеља
40. недеља
41. недеља
42. недеља
43. недеља
44. недеља
