Портал:Кулинарство
Портал Кулинарство
Кулинарство је вештина и тадиција припрамања јела, повезана са обичајима и навикама, али представља и посебан вид уметности, који се односи на украшавање и сервирање. Исхрана је један од најважнијих чинилаца који условљавају здравље и утичу на радну способност. Њеним познавањем и разумевањем омогућено је да утичемо на животне процесе у организму.
Религија својим законима и правилима у исхрани утиче на кулинаство, као и многи други фактори, попут приступачности састојака који су потребни за припремање јела, тј. да ли су локални или се увозе. Значајни су и услови под којима се храна узима, као што су добро расположење, лепо постављен, декорисан сто, као и лепо посуђе и прибор, на укусан начин понуђена храна.
Изабрано јелоуреди
Кафа је род ниских биљка из породице броћева. Мноштво је биљака које спадају у род кафе, које чине велики број разних врста и подврста биљака различитог састава плода. Култивирана стабљика кафе је висока 2 до 5 метара а ако би је оставили да расте дивље нарасла би до висине и до 10 метара. Савијањем и обрезивањем младог стабла произвођачи кафе настоје ограничити висину стабла на 3 метра из чисто практичног разлога, ради лакше бербе. Клима у тропским земљама које се налазе у ширем екваторијалном појасу погодоје узгоју стабљике кафе. Топлота и влага су главни фактори у узгоју стабла кафе, спољне температуре између 12°до 27° целзијуса и велике количине киша. Велике климатске промјене, врста тла и састав тла на којем се биљка узгаја, број сунчаних дана, количина падавина и влага, надморска висина све су то утицаји који утичу на стабљику кафе а и њен плод.
Због великог броја врста и подврста кафе тако постоје и разлике у листовима и цвијетовима кафиног стабла. Боја листова је зелена а облик им је више овалан или дугуљаст, са валовитим ивицама и расту један насупрот другог са кратким петељкама. Цвијетови су бијели, величином мали и расту у скупинама дуж гране и мирисни су. У почетку процеса сазријевања плода, плод је зелене боје мјењајући боју у жуту а на крају у тамно црвену гдје долази до фазе сазријевања и убирања плода. Унутар чврстог омотача плода налазе се два сјемена која су својим равним странама окренута једно према другом наликујући тако на плод ораха. Боја зрна варира од зелене до смеђе. Хемијски састојци који се налазе у сировој кафи броје се на стотине што опет зависи од врсте и подврсте кафе. Најпознатији састојак сировог зрна је кофеин.
Из великог броја врста и подврста кафе издвајају се двије врсте које заједно чине више од 90% укупне производње у свијету, кафа Арабика и кафа Робуста. Од осталих сорти кафе познатије су још: liberica, excelsa, stenophylla, arabusta (кафа настала укрштањем арабике и робусте).
Изабрана посластицауреди
Изабрана сликауреди
Да ли сте знали да је Србија једна од главних произвођача малина, биљке која се све више користи у медицинске сврхе?
Виноуреди
Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичнох специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14 % алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20 % алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.
Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.
...даље
Изабрани напитакуреди
Кафа је напитак који се припрема кувањем пржених семенки биљке кафе, најчешће у води или млеку. Кафа се обично служи топла. Oвo пиће јe јако популарно у многим земљама света. Кратко након конзумације долази до благе нервне стимулације што појачава будност, узрокује осећај топлоте, несаницу, убрзани рад срца итд. У већим количинама кафа узрокује узбуђеност, психички немир, лупање и прескакање срца и несаницу. Постоји више начина припремања кафе, а најпознатије су турска кафа, филтер кафа, еспресо, нес-кафа, ирска кафа и капућино
Изабрани куваруреди
Џејми Оливер енгл. James Trevor Oliver (27. мај 1975.) познат под надимком „Голи кувар“, који је добио по називу популарне тв серије кулинарских специјалитета „Голи ручак“, један је од најпознатијих британских кувара. Створио је имиџ „младића у фармеркама разбарушене косе за шпоретом“.
Овај млади милионер (процењује се на 25 милиона фунти) своју популарност усмерио је и на популаризацију здраве исхране младих и припрему органске хране у школским кантинама у Великој Британији.
Изабрани рецепт уреди
Из Вики књига је за вас изабран рецепт „Шницле у сосу од печурака“. За припрему овог јела потребно вам је:- 800 гр. филета белог пилећег меса. 2 кесице супе од печурака било ког произвођача. 500 мл. слатке павлаке.
Припрема
Сваку шницлу благо излупатиа а потом сваку добро са обе стране уваљати у садржај кесице. (Не разблаживати водом, већ у онако суво.) Слагати у ватросталну посуду.
Преко сложених шницли прелити слатку павлаку. Ако вам остане супе поспите је преко слатке павлаке али претходно пробајте да не буде преслано.
Ставити у загрејану рерну и пећи на 180-200 степени једно 45 минута.
Воће и поврће
Воће и поврће су важне намернице у исхрани. Садрже неопходне витамине и минерале неопходне људском организму.
Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква, лубеница итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.
Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.
Изабрано воћеуреди
Изабрано поврћеуреди
Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба и печењем у врелом уљу добија се чипс. Кромпир напада инсект кромпирова златица која може бити погубна за род.
Национална кухиња
Српска кухиња је хеторогена, иако су бурна историјска дешавања утицала и на исхрану народа, па тако сваки регион има своје специфичности и различитости. Може се рећи да су пресудни утицаји били византијско-грчки, дакле - медитерански, затим оријентални и аустроугарски. Спремање хране је саставни део српске традиције и културе. У Србији је уобичајено обедовање 3 пута дневно (доручак, ручак и вечера), уз напомену да је најважнији и најчешће најобимнији оброк - ручак.
У српским селима назив за кухињу је „кућа“, а централни део је било огњиште, које је представљало важно, култно место, поред кога се одигравао свакодневни живот, окупљала цела породица. Седело се на дрвеним клупама, троношцима и столицама, посуђе је било дрвено и земљано, а у богатијим кућама и бакарно. Хлеб се правио од житног или кукурузног брашна.
Вегетаријанство
Вегетаријанство је начин исхране која се сатоји од намирница биљног порекла (широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја али без животињског меса. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. меат ис мурдер) вегетаријанци желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.
Разлози за вегетаријанство могу бири етички, религиозни, дуговни, еколошки, економски и здравствени разлози.
Многе познате историјске личности биле су присталице вегетаријанства. Један од њих био је и Леонардо да Винчи (1452-1519, италијански универзални геније, уметник и научник), који је рекао
...даље
Здрава исхрана
Здрава дијета се практикује у доношењу одлука о томе шта јести са намером одржавања доброг здравља.Ово обично подухвата конзумирање хранљиве материје и једење адекватне количине свих група хране укључујуци и адекватну количину воде.Пошто су људске хранљиве материје комплексне, здрава дијета може бити веома широка и тема је индивидуалне генетике, окружења и здравља. Отрпилике 20% људске популације, недостаје им храна и лоша храна је главна сметња здраве исхране.Обрнуто, људи у развијеним земљама имају супротан проблем: оне су више забринте због гојазности гојазности.
Занимљивости
Да ли сте знали...уреди
- ...да индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње и по профиту налази се на другом месту, одмах после нафтне индустрије!
- ...кувани ракови поцрвене јер беланчевина бетакристалцинин у њиховом оклопу промени своју грађу чиме, се мења и боја!
- ...да се Дижон сматра светском престоницом гастрономије, јер се сваке јесени у овом француском граду одржава међународни сајам кулинарства.
- ...да је у 2007. најскупљи сладолед на свету продаван у њујоршком ресторану Серандипти 3 по цени од 20.000$!. Сладолед се правио од 28 врста какаа (од којих су 14 изузетно ретки) и 28 каратног јестивог злата. Сладолед се преливао глазуром од слатке павлаке, злата и Книпшит чоколадом која стаје око 1.000$ по килограму. Сладолед се сервирао у златним посудама украшеним брилијантима!
- ...да најскупљи сендвич на свету, клуб сендвич продавнице Селфриџиз, стаје око 120 фунти. Прави се од тартуфа у мајонезу, гушчије паштете, салате у уљу од авокада, сенфа, парадајзa, паприке и саламе од јапанских говеда наводно појених пивом и масираних уз класичну музику!
Гастрономске новостиуреди
- 27. март 2008. - Министарство здравља Италије затворили је 25 фабрика моцареле, а још 120 постројења је под истрагом због појаве одређене количине отрова диоксида у том деликатесту који може да изазове рак и спонтани побачај код трудница. Контрола и затварање је уследило наком одлуке Владе Јапана и Јужне Кореје да забрани продају овог сира.
- 3. март 2008. У Привредној комори Србије покренута је иницијатива да се створи „гастрономски имиџ“ Србије, да се уједини понуда, заштите прехрамбени производи (пршут, ајвар, кајмак, сир) као национални брендови.
- 25. фебруар 2008. Француски председник Никола Саркози најавио је да ће се ова земља кадидовати 2009. године за прву земљу на свету чија ће гастрономија бити уписана на листу УНЕСКО-ове светске баштине.
- 26. јануар 2008. Јеловник који нуди Gulf Air путницима прве класе проглашен је најбољим јеловником на свету, ова авио компанија је на својим летовима ангажовала шефа кухиње, што јој је и обезбедило ово престижно признање.
Остало
Категоријеуреди
- Категорија:Гастрономија
- Категорија:Кулинарство
- Категорија:Храна
- Категорија:Јела
- Категорија:Салате
- Категорија:Вино
- Категорија:Сиреви
- Категорија:Зачини
- Категорија:Слаткиши
- Категорија:Колачи
- Категорија:Чоколада
- Категорија:Сухомеснати производи
- Рецепти на Викикњигама
Потребно урадитиуреди
- Потребни чланци: Мексичка кухиња | Шпанска кухиња | Кинеска кухиња | Италијанска кухиња | Турска кухиња
- Сређивање: Боза | Пиво | Ужичка лепиња
- Превод:
- Клице: Хлеб | Чварци | Кајмак | Слатко | Црно вино | Бресква | Вишња | Мандарина | Манго | Пасуљ | Црни лук | Шаргарепа | Першун
Кратки текстовиуреди
Правећи клице из области гастрономије било би пожељно да користите шаблон {{Клица-храна}}, уколико се текст односи на храну. Већ постојеће клице из области хране можете наћи у категорији : Клице храна.Уколико правите кратки чланак из области вина користите шаблон {{клица-вино}}. Постојеће клице о вину погледајте у категорији Клице вино.
Уколико правите кратки чланак о воћу користите шаблон {{клица-воће}}. Постојеће клице о воћу погледајте у категорији Клице воће.
Уколико правите кратки чланак о поврћу користите шаблон {{клица-поврће}}. Постојеће клице о поврћу погледајте у категорији Клице поврће.