Портал:Кулинарство

Из Википедије, слободне енциклопедије

Портал Кулинарство

Кулинарство је вештина и тадиција припрамања јела, повезана са обичајима и навикама, али представља и посебан вид уметности, који се односи на украшавање и сервирање. Исхрана је један од најважнијих чинилаца који условљавају здравље и утичу на радну способност. Њеним познавањем и разумевањем омогућено је да утичемо на животне процесе у организму.

Религија својим законима и правилима у исхрани утиче на кулинаство, као и многи други фактори, попут приступачности састојака који су потребни за припремање јела, тј. да ли су локални или се увозе. Значајни су и услови под којима се храна узима, као што су добро расположење, лепо постављен, декорисан сто, као и лепо посуђе и прибор, на укусан начин понуђена храна.

Више о кулинарству...

Изабрана сликауреди

Raspberries05.jpg
Аутор: Fir0002

Да ли сте знали да је Србија једна од главних произвођача малина, биљке која се све више користи у медицинске сврхе?

Још изабраних слика...


Виноуреди

Tempranillowine.jpg

Вино је популаран и битан напитак који чини саставни део како европске, тако и медитеранске кухиње — од једноставних, традиционалних јела, до најсложенијих, егзотичнох специјалитета. Вино је важно у кухињи не само као пиће, већ и као и додатак јелима који обогаћује укус (углавном у динстању и печењу, где његова киселост даје баланс слатким укусима). Црвена и бела пенушава вина су најпопуларнија и позната су још и као блага вина, јер садрже само 10—14 % алкохола. Аперитив и дезертна вина садрже 14—20 % алкохола и она имају јачи укус од благих, јер садрже већи проценат алкохола.

Одмах по отварању флаше младог вина потребно је оставити сат времена по страни како би се „проветрило“, док је старија вина са јачим укусом препоручљиво пити када се отворе. Претакањем, из флаше ветре се талози. Талог се налази у старим боцама, али је млађа вина боље ветрити.

...даље

Изабрани напитакуреди

Шоља кафе

Кафа је напитак који се припрема кувањем пржених семенки биљке кафе, најчешће у води или млеку. Кафа се обично служи топла. Oвo пиће јe јако популарно у многим земљама света. Кратко након конзумације долази до благе нервне стимулације што појачава будност, узрокује осећај топлоте, несаницу, убрзани рад срца итд. У већим количинама кафа узрокује узбуђеност, психички немир, лупање и прескакање срца и несаницу. Постоји више начина припремања кафе, а најпознатије су турска кафа, филтер кафа, еспресо, нес-кафа, ирска кафа и капућино

даље Остали изабрани напици

Изабрани куваруреди

Џејми Оливер

Џејми Оливер енгл. James Trevor Oliver (27. мај 1975.) познат под надимком „Голи кувар“, који је добио по називу популарне тв серије кулинарских специјалитета „Голи ручак“, један је од најпознатијих британских кувара. Створио је имиџ „младића у фармеркама разбарушене косе за шпоретом“.

Овај млади милионер (процењује се на 25 милиона фунти) своју популарност усмерио је и на популаризацију здраве исхране младих и припрему органске хране у школским кантинама у Великој Британији.

Овај млади милионер (процењује се на 65 милиона фунти) своју популарност усмерио је и на популаризацију здраве исхране младих и припрему органске хране у школским кантинама у Великој Британији. Управо ова акција допринела је да га Канал 4 прогласи најинспиративнијом политичком фигуром 2005. године, када је далеко иза њега остао Тони Блер.

Рођен је у Есексу у Источној Енглеској, почео је да кува у породичном пабу када је имао осам година. Радио је са највећим британским куварима као што су Антонио Карлућио, Роуз Греј, Рут Роџерс из Ривер кафеа.

Води ресторан „Фифтин“ (енгл. Fifteen) у Лондону.

даље Остали изабрани кувари

Изабрани рецепт уреди

Из Вики књига је за вас изабран рецепт „Шницле у сосу од печурака“.
Filet de Porc à la Bordelaise.JPG
За припрему овог јела потребно вам је:
800 гр. филета белог пилећег меса. 2 кесице супе од печурака било ког произвођача. 500 мл. слатке павлаке.

Припрема

Сваку шницлу благо излупатиа а потом сваку добро са обе стране уваљати у садржај кесице. (Не разблаживати водом, већ у онако суво.) Слагати у ватросталну посуду.

Преко сложених шницли прелити слатку павлаку. Ако вам остане супе поспите је преко слатке павлаке али претходно пробајте да не буде преслано.

Ставити у загрејану рерну и пећи на 180-200 степени једно 45 минута.

Вики књиге поседују колекцију разноврсних рецепата. За више информације погледајте Вики књиге

Воће и поврће

La Boqueria.JPG

Воће и поврће су важне намернице у исхрани. Садрже неопходне витамине и минерале неопходне људском организму.

Воће је богат извор витамина, мада их, у поређењу са поврћем, воће садржи мање. Од витамина воће садржи највише витамина C и каротина. Њихова количина зависи од врсте воћа, сорте као и низа других чинилаца. Витамин C није подједнако распоређен у цијелом плоду. Највише га има у љусци и испод ње. Други витамин по важности и количини је каротин. Највише га садрже: кајсија, ананас, сува шљива, бресква, лубеница итд. У мањим количинама воће садржи и друге витамине: К, Е, витамине B групе.

Поврће је термин који се употребљава у кулинарству, а односи се на биљке или делове биљке који се користе за исхрану.У биологији подела на воће и поврће не постоји, јер се у исхрани користе раличити биљни органи (плодови, семена, корење, подземна и надземна стабла, листови и цветови) па их није могуће класификовати у исте категорије.

Изабрано поврћеуреди

Кромпир је врста биљака скривеносеменица из породице помоћница (Solanaceae). Узгаја се широм планете и користи за исхрану људи и домаћих животиња, јер поседује подземно стабло веома богато скробом. Пореклом је из Јужне Америке, са Анда. Врста је доместификована у јужном Перуу, а у Европу су га донели Шпанци средином 16. века.
Patates.jpg

Кромпир је једна од важнијих намирница у људској исхрани, а био је врло значајан за нестанак глади у Европи. У људској исхрани се употребљава куван и печен док је сиров благо отрован. Индустријским поступком од кромпира се добија скроб, а сечењем кромпира на танке листиће, затим одстрањивањем скроба и печењем у врелом уљу добија се чипс. Кромпир напада инсект кромпирова златица која може бити погубна за род.

...даље Остале изабрана поврћа

Национална кухиња

Srpska pogaca.jpg

Српска кухиња је хеторогена, иако су бурна историјска дешавања утицала и на исхрану народа, па тако сваки регион има своје специфичности и различитости. Може се рећи да су пресудни утицаји били византијско-грчки, дакле - медитерански, затим оријентални и аустроугарски. Спремање хране је саставни део српске традиције и културе. У Србији је уобичајено обедовање 3 пута дневно (доручак, ручак и вечера), уз напомену да је најважнији и најчешће најобимнији оброк - ручак.

У српским селима назив за кухињу је „кућа“, а централни део је било огњиште, које је представљало важно, култно место, поред кога се одигравао свакодневни живот, окупљала цела породица. Седело се на дрвеним клупама, троношцима и столицама, посуђе је било дрвено и земљано, а у богатијим кућама и бакарно. Хлеб се правио од житног или кукурузног брашна.

...даље Остала изабране националне кухиње

Вегетаријанство

Vegmark.PNG

Вегетаријанство је начин исхране која се сатоји од намирница биљног порекла (широк спектар житарица, махунарки, воћа и поврћа), евентуално млечних производа и јаја али без животињског меса. Својим познатим слоганом “месо је убиство” (енгл. меат ис мурдер) вегетаријанци желе да нагласе да њихова исхрана не почива на убијању животиња.

Разлози за вегетаријанство могу бири етички, религиозни, дуговни, еколошки, економски и здравствени разлози.

Многе познате историјске личности биле су присталице вегетаријанства. Један од њих био је и Леонардо да Винчи (1452-1519, италијански универзални геније, уметник и научник), који је рекао

Викицитати „ "Доћи ће време када ће се убијање животиња проматрати истим очима као и убиство човјека."”
({{{2}}})

...даље

Здрава исхрана

Здрава дијета се практикује у доношењу одлука о томе шта јести са намером одржавања доброг здравља.Ово обично подухвата конзумирање хранљиве материје и једење адекватне количине свих група хране укључујуци и адекватну количину воде.Пошто су људске хранљиве материје комплексне, здрава дијета може бити веома широка и тема је индивидуалне генетике, окружења и здравља. Отрпилике 20% људске популације, недостаје им храна и лоша храна је главна сметња здраве исхране.Обрнуто, људи у развијеним земљама имају супротан проблем: оне су више забринте због гојазности гојазности.

Занимљивости

Да ли сте знали...уреди

2005-12-31 - Hummer2.jpg
Да ли знате...
    • ...да индустрија кафе зарађује око 55 милијарди евра годишње и по профиту налази се на другом месту, одмах после нафтне индустрије!
    • ...кувани ракови поцрвене јер беланчевина бетакристалцинин у њиховом оклопу промени своју грађу чиме, се мења и боја!
    • ...да се Дижон сматра светском престоницом гастрономије, јер се сваке јесени у овом француском граду одржава међународни сајам кулинарства.
    • ...да је у 2007. најскупљи сладолед на свету продаван у њујоршком ресторану Серандипти 3 по цени од 20.000$!. Сладолед се правио од 28 врста какаа (од којих су 14 изузетно ретки) и 28 каратног јестивог злата. Сладолед се преливао глазуром од слатке павлаке, злата и Книпшит чоколадом која стаје око 1.000$ по килограму. Сладолед се сервирао у златним посудама украшеним брилијантима!
    • ...да најскупљи сендвич на свету, клуб сендвич продавнице Селфриџиз, стаје око 120 фунти. Прави се од тартуфа у мајонезу, гушчије паштете, салате у уљу од авокада, сенфа, парадајза, паприке и саламе од јапанских говеда наводно појених пивом и масираних уз класичну музику!

    Гастрономске новостиуреди

    • 3. март 2008. У Привредној комори Србије покренута је иницијатива да се створи „гастрономски имиџ“ Србије, да се уједини понуда, заштите прехрамбени производи (пршут, ајвар, кајмак, сир) као национални брендови.
    • 25. фебруар 2008. Француски председник Никола Саркози најавио је да ће се ова земља кадидовати 2009. године за прву земљу на свету чија ће гастрономија бити уписана на листу УНЕСКО-ове светске баштине.
    • 26. јануар 2008. Јеловник који нуди Gulf Air путницима прве класе проглашен је најбољим јеловником на свету, ова авио компанија је на својим летовима ангажовала шефа кухиње, што јој је и обезбедило ово престижно признање.

    Остало

    Категоријеуреди

    Овде се налази списак категорија које су усковезани за гастрономију или садрже појединачне чланке са гастрономском тематиком. Више о категоријама погледајте на Википројекту о кулинарству.

      Кратки текстовиуреди

      Makarone.jpg
      Правећи клице из области гастрономије било би пожељно да користите шаблон {{Клица-храна}}, уколико се текст односи на храну. Већ постојеће клице из области хране можете наћи у категорији : Клице храна.
      Glass of wine.png

      Уколико правите кратки чланак из области вина користите шаблон {{клица-вино}}. Постојеће клице о вину погледајте у категорији Клице вино.

      Fruits Luc Viatour.jpg

      Уколико правите кратки чланак о воћу користите шаблон {{клица-воће}}. Постојеће клице о воћу погледајте у категорији Клице воће.

      VegCorn.jpg

      Уколико правите кратки чланак о поврћу користите шаблон {{клица-поврће}}. Постојеће клице о поврћу погледајте у категорији Клице поврће.


      Остали портали

      Википортал
      АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
      Види још: Минипортали