Портал:Кулинарство/Изабрано воће

Јануар

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика FAO каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 1991—2001. год. 424.300 тона годишње. Филогенетски посматрано, шљива припада истом роду (Prunus) у који спадају и бадем, бресква, кајсија, вишња, трешња и ловорвишња, а који као плод имају коштуницу. Род Prunus садржи неколико подродова, међу којима је и подрод Prunus, који се даље дели на три секције: Prunus (шљиве Старог Света), Prunocerasus (шљиве Новог Света) и Armeniaca (кајсије). даље

Фебруар

Наранџа или поморанџа је хибрид цитруса. Настала је укрштањем помела (Citrus maxima) и мандарине (Citrus reticulata). Плод расте на малом зимзеленом дрвету високом до 10 метара.

даље

Март

Бресква, праска или шефтелија, (Prunus persica) је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Познато је по истоименим плодовима, које човек користи као веома укусно и слатко воће. Потиче из средње Азије (на шта указује и њен назив на латинском, од кога је и изведен српски назив).

Иако је латински назив повезује са Персијом, бресква је пронађена у Кини где је била саставни део првих дана кинеске културе. У текстовима, бресква се при пут јавља у једном спису из 10. века пре нове ере, где се спомиње као омиљено јело кинеског цара.

У средњем веку, бресква се преноси у Западну Азију, а у Европу је доноси Александар Велики са освајањем Персије. На амерички континент је доносе шпански освајачи у 16. веку.

даље

Април

Јабука, (Malus), је род дрвенастих биљака из фамилије Rosaceae као и име за њихов плод (научно име плода је pomum). Постоји између 25 и 50 врста у овом роду и преко 7500 култивара домаће јабуке.

Домаћа јабука је листопадно дрво висине и до 12m, са густом крошњом. Листови су наспрамно распоређени, овални са израженим врхом и назубљеном ивицом. Цветови су беле боје (почетком цветања розикасти), са 5 круничних и 5 чашичних листића. Плод сазрева крајем лета и током јесени. Домаћа јабука (Malus domestica Borkh.) је вероватно хибридног порекла, а настала је у централним деловима Азије.

...даље Остала изабрана воћа

Мај

Шљива је дрво из фамилије ружа (Rosaceae). Под шљивом се најчешће подразумевају сорте домаће шљиве (Prunus domestica L.), које су многобројне. Већину сорти човек користи у исхрани у виду воћа, а понеке се користе и због дрвета. Широм Европе се од плодова овог дрвета справља алкохолни напитак шљивовица (међу Србима често зван само шљива или шљивка), који се на нашим подручјима сматра српским националним пићем. Често се од плодова праве мармеладе и џемови. Велике површине шљивика могу се видети у Западној Србији и Шумадији. Статистика ФАО каже да је просечна продукција шљива у Србији за период 2000—2009. год. 486.791 тона годишње, на почетку периода забележен је пад у производњи, али је 2003. године производња нагло повећана. У 2009. години износила 662.631 тону.

...даље Остала изабрана воћа

Јуни

Манго (лат. Mangifera) је биљка (воће) која расте у тропским крајевима. Постоји око 35 различитих врста манга. На дрвету манга расте плод, који се комерцијално користи. Манго се узгаја нарочито у Индији и Индокини.

Око 5. века п. н. е. пренесен је из Индије до осталих делова тропске Азије, одакле се даљом култивацијом раширио по свету. Португалци су га пренели у Бразил, одакле је стигао до Флориде током 18. века.

...даље Остала изабрана воћа

Јули

Кајсија (лат. Prunus armeniaca, тур. kayısı), такође позната по имену „марелица“, је континентална коштуничава воћка која заједно са шљивама, бадемима, бресквама, вишњама и трешњама припада роду Prunus фамилије Rosaceae.

Центар настанка и природни ареал ове врсте тешко је дефинисати, услед ране доместификације (3 миленијум п.н.е.) Кајсије највероватније потичу из предела Средње Азије и североисточне Кине, из области у близини руске границе. Могуће је да природни ареал врсте обухвата и Корејско полуострво и Јапан. Кајсија, иако то њено ботаничко име сугерише, не потиче из Јерменије. У Јерменију су кајсије стигле после 3000 година, ширећи се дуж Пута свиле. Одатле су је Римљани, око 70. године пре нове ере, проширили по целој Европи.

Данас, дивље (недоместификоване) јединке кајсије расту у веома малим групама у Кини, Казахстану, Киргизији и Узбекистану. Услед мале бројности ових популација, врста Prunus armeniaca сматра се угроженом.

...даље

Остала изабрана воћа

Август

Трешња (Prunus subg. Cerasus), раније чрешња (од лат. cerasia) je листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Prunoideae, чији се истоимени плодови користе у људској исхрани као воће. Најчешће је висока око 20 m. У Европи се све ређе може наћи у природи па је ова врста дрвећа данас угрожена. Трешња је припитомљена и има велики значај у воћарској производњи.

...даље

Остала изабрана воћа

Септембар

Трешња (Prunus subg. Cerasus), раније чрешња (од лат. cerasia) je листопадна дрвенаста биљка из потфамилије Prunoideae, чији се истоимени плодови користе у људској исхрани као воће. Најчешће је висока око 20 m. У Европи се све ређе може наћи у природи па је ова врста дрвећа данас угрожена. Трешња је припитомљена и има велики значај у воћарској производњи.

...даље

Остала изабрана воћа

Октобар

Банана је име рода зељастих биљака и економски важне врсте (Musa sapientium) из фамилије Musaceae, као и име за плод ових биљака који људе користе у исхрани као воће.

Банана је јестиво воће, које је са ботаничког гледишта бобица. Она је плод неколико великих зељастих скривеносјеменица из рода Musa. (У неким земљама, банане које се користе за кување се називају плантанима.) Ово воће варира у погледу величине, боје и чврстоће, мада је обично издужено и повијено, са меканим плодом богатим скробом, покривеним кором која може да буде зелена, жута, црвен, пурпурна, или смеђа код сазрелог воћа. Плодови расту у групама које висе са врха биљке. Скоро све модерне јестиве партенокарпне (бесемене) банане потичу из две дивље врсте – Musa acuminata и Musa balbisiana. Научна имена највише узгајаних врста банана су Musa acuminata, Musa balbisiana, и Муса × парадисиаца за хибрид Musa acuminata × M. balbisiana, у зависности од њихове геномске конституције. Старије научно име Musa sapientum се више не користи.

...даље Остала изабрана воћа

Новембар

Ананас (туп. nanas — одлично воће; лат. Ananas comosus) тропска је биљка из породице бромелија (Bromeliaceae) и једини је представник ове породице који се комерцијално гаји као воће. Ананас се једе свеж или конзервиран, а може се наћи и у облику сока или као састојак мешаних сокова. Користи се за десерте, салате и воћне коктеле, а у неким културама и као прилог за јела од меса.

Ананас је зељаста вишегодишња биљка која достиже висину од метар до метар и по, са тридесетак или више шпицастих листова дугих од тридесетак сантиметара до једног метра, који окружују дебелу стабљику. Ананас је пример збирног плода: сваки од многобројних радијално распоређених цветова рађа меснати плод , који је тесно приљубљен уз плодове суседних цветова, тако да читава цваст заједнички чини оно што наизглед делује као један меснати плод.

...даље Остала изабрана воћа

Децембар

Киви (лат. Actinidia deliciosa) је стабласта биљка из породице Actinidiaceae. Пореклом је из Кине, где је њен плод проглашен за национално воће. У зависности од места на којем расте може да достигне висину и до 9 m. У народу је популарна по свом плоду, који се највише користи у исхрани, мада је све чешћа употреба плода кивија и у козметичке сврхе.

Ово воће је имало дугу традицију пре него што су европљани сазнали за њега. Сходно томе, у својој прапостојбини има многобројна друга имена.

...даље Остала изабрана воћа