Портал:Први светски рат

Из Википедије, слободне енциклопедије

Први светски рат

Први светски рат је вођен од 1914. до 1918. године а у њему је учествовала већина светских великих сила, груписаних у два сукобљена савеза: Савезника (окупљених око Тројне Антанте) и Централних сила Више од 70 милиона људи је било под оружјем, а од тога преко 60 милиона људи у Европи је било мобилисано у један од највећих ратова у историји. Последице рата су биле да је више од 15 милиона људи је убијено, 20 милиона рањено, а директне учеснице рата претрпеле су и огромна разарања држава и економија. Први светски рат познат је и под именима Велики рат и Светски рат (до избијања Другог светског рата).

Узроци за почетак...

Изабрани чланак

Luxembourgers celebrating 1918.jpg

Немачка окупација Луксембурга у Првом светском рату била је прва од две војне окупације Великог војводства Луксембург у двадесетом веку. Од августа 1914. па све до краја рата у новембру 1918, Луксембург је био под потпуном окупацијом Немачког царства. Немачка влада је оправдавала окупацију потребом да пруже подршку својим јединицама распоређеним у суседној Француској, мада су Луксембуржани, како савременици тако и њихови потомци, другачије тумачили немачке поступке.

Током овог периода Луксембургу је дозвољено да задржи своју владу и политички систем, иако се присуство немачке војске осећало као крајње неугодно. Без обзира на узнемиреност коју је окупација донела, Луксембуржани су се трудили да живот воде што уобичајније. Политичке партије су своју пажњу усмериле на економију, образовање и уставне реформе.

Домаће политичко окружење се доста закомпликовало смрћу Паула Ајшена који је био премијер Луксембурга током 27 година. Након његове смрти уследио је период краткотрајних влада, стање које је довело до побуне и уставног расула након повлачења немачких војника.

...даље...

Остали изабрани чланци

Изабрана слика за мај

Српски војници
Српски војници опслужују батерију

Остале изабране слике

Потребно урадити

Потребно написати: Божићно примирје (en:Christmas truce) · 14 тачака (en:Fourteen Points) · Херберт Хенри Асквит (en:H. H. Asquith) · Аристид Бријан (en:Aristide Briand) · Блискоисточни фронт (en:Middle Eastern theatre of World War I) · Битка код Нев Шапела (en:Battle of Neuve Chapelle) · Битка код Араса (1917) (en:Battle of Arras (1917)) · Рововски рат (en:Trench warfare) · Дреднот (врста брода) (en:Dreadnought) · Прва битка код Ипра (en:First Battle of Ypres) · Друга битка код Ипра (en:Second Battle of Ypres) · Прва битка за Атлантик (en:Atlantic U-boat campaign of World War I) · Прва битка на Сочи (en:First Battle of the Isonzo) · Битка за Мегидо (1918) (en:Battle of Megiddo (1918)) · Битка на Висли (en:Battle of the Vistula River) · Луиђи Кадорна (en:Luigi Cadorna) · Морис Сарај (en:Maurice Sarrail) · Робер Нивел (en:Robert Nivelle) · Армандо Дијаз (en:Armando Diaz) · Макс Хофман (en:Max Hoffmann) · Николај Николајевич Романов (en:Grand Duke Nicholas Nikolaevich of Russia (1856–1929)) · Николај Иванов (en:Nikolay Iudovich Ivanov) · Александар Самсонов (en:Alexander Samsonov) · Британске експедиционе снаге (Први светски рат) (en:British Expeditionary Force (World War I)) · Шпански грип (en:1918 flu pandemic) · Опсада Кута (en:Siege of Kut) · Сидни Сонино (en:Sidney Sonnino) · Флота високог мора (en:High Seas Fleet) · СМС Хинденбург (en:SMS Hindenburg) · Хинденбургова линија (en:Hindenburg Line) · Максимилијан од Бадена (en:Prince Maximilian of Baden) · Едвард Греј (en:Edward Grey, 1st Viscount Grey of Fallodon) · Хутијерова тактика (en:Infiltration tactics) · Багдадска железница (en:Baghdad Railway)

Клице: [[]] - [[]]

Потребно проширити: [[]] - [[]]

Учесници

Ако желите да доприносите овом порталу и чланцима о Првом светском рату, можете дописати своје име испод.

  1. --Војвода разговор 21:20, 14. фебруар 2011. (CET)
  2. --Алекс (разговор) 03:49, 15. фебруар 2011. (CET)
  3. --БаШ-ЧелиК (разговор) 03:50, 15. фебруар 2011. (CET)
  4. --Сербијана (разговор) 13:56, 10. maj 2012. (CET)
  5. -- Snake bgd Cobra.gif Змија бгд Snake bgd Cobra Mirrored.gif 10:21, 24. август 2013. (CEST)

Изабрана биографија

Војвода Степа Степановић

Степа Степановић (Кумодраж 11. март 1856. - Чачак 27. април 1929.), српски војсковођа и војвода.

Од 1874. године када је обукао униформу питомца Артиљеријске школе, до јесени 1919. године, када се повукао из активне службе, војвода Степа Степановић је, дакле пуних 45 година, неустрашиво ишао ратним стазама Српске војске. Учесник је српско-турских ратова (1876-1878.), као питомац-наредник, касније потпоручник. Већ тада био је запажен као храбар и истрајан војни старешина, који је у критичним моментима улазио у стрељачки строј да личним примером храбри своје војнике, због чега је одликован Таковским крстом с мачевима.

...даље...

Остале изабране биографије

Изабрани чланци

Сјајни чланци: Cscr-featured.svg Окупација Луксембурга у Првом светском ратуПрви светски рат

Добри чланци: Symbol thumbs upzel.svg

Братски пројекти

Више о Први светски рат на другим пројектима:

Commons-logo.svg Остава
Слике и мултимедијални фајлови

Остали портали на српској Википедији

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали