Портал:Физика/Шаблони
Из Википедија
Ово је страница са шаблонима који се користе на порталу физика.
Чланак месеца
Изабрани чланци
Јануар
Трансформатор је електрични уређај који трансформише енергију из једног кола у друго посредством магнетне спреге, без икаквих покретних делова. Трансформатор се састоји од два (или више) спрегнута намотаја или једног намотаја са више извода и, у већини случајева, магнетног језгра које концентрише магнетни флукс. Наизменична струја у једном намотају ће индуковати струју у другим намотајима.
Трансформатори се користе да спуштају или дижу напон, да мењају импедансу и да обезбеде електричну изолацију између кола.
Фебруар
Циркуларни дихроизам (ЦД) заснива се на различитој апсорпцији десно и лево кружно поларизоване светлости која је последица структурне асиметрије. Уређене структуре имају ЦД сигнале док неуређене немају. ЦД спектроскопија је метода која се користи за утврђивање оптичке изомерије молекула, а и за одређивање секундарне и терцијарне структуре протеина.
Март
Момент импулса (познат и као момент количине кретања или угаони момент) је физичка величина којом се мери настојање материјалног тела да настави да ротира. Формално се дефинише као:
- Векторски производ вектора положаја тела мереног од изабране референтне тачке и његовог импулса.
- Производ момента инерције и угаоне брзине.
Моментом импулса се изражава како кретање тела по орбити (кружење Земље око Сунца) тако и ротација тела око сопственог центра масе (ротација Земље око сопствене осе). Момент импулса је векторска величина, дакле, поседује интезитет, правац и смер. Правац вектора момента импулса је нормалан на раван орбите тела (паралелан са осом ротације) и поклапа се са правцем вектора угаоне брзине. Момент импулса има димензије дејства, ML2T-1 и у МКС систему изражава се у Џул-секундама J s ili N m s, а СИ јединица за момент импулса је kgm2s-1 (килограм метар на квадрат у секунди ).
Април
Квазар (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на енглеском језику QUASi-stellAR radio source) је космолошки извор електромагнетног зрачења, укључујући и светлосно, које показује веома велики црвени помак. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат Хабловог закона. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих супернова и експлозија гама зрачења. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних галаксија.
На оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).
Неки од квазара показују нагле промене у луминозности, из чега се може закључити да су они и веома мали (један објект не може да се мења брже од времена које је потребно светлости да пређе са једног његовог краја на други). Највећи до сада познати црвени помак неког квазара износи 6,4.
Снага квазара сматра се да потиче од гомилања или пропадања материје у супермасивне црне рупе, које се налазе у језгрима удаљених галаксија, чинећи квазаре тако луминозном верзијом једне општије класе објеката под називом активне галаксије. Иначе, ни један други тренутно познати механизам не би могао да објасни толико велику снагу и брзу променљивост зрачења квазара.
Сазнања о квазарима убрзано напредују. Али све до 1990. није било јасне сагласности око њиховог порекла и природе.
Мај
Ова општа дефиниција је део основних дефиниција савремене физике, и то у оном делу који треба да одговори на питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и силе. Сваки физички систем поседује енергију у извесној количини. Количина енергије система није апсолутна вредност већ релативна у односу на референтно стање или референтни ниво. Енергија физичког система се дефинише као количина механичког рада кога систем може да произведе када мења своје текуће стање и прелази у референтно стање; на пример ако се литар воде охлади до 0°C или када ауто удари дрво и успори од 120 km/h до 0 km/h.
У физици је енергија тесно повезана са појмом ентропија.
Појам енергија се такође користи и у спиритуалним и ненаучним круговима, мада без квантификације, али уз коришћење остале научне терминологије све у намери да се направе претпоставке за лакше прихватање дотичних чињеница. Обично то све има везе са мистиком и излечењем, црним зрачењима, духовним енергијама, разним мантрама, али ретко са науком.
Јуни
Вода има молекулску формулу H2O, дакле, један молекул воде састоји се од два водоникова атома и једног атома кисеоника. Исто може бити описана јонски као HOH, са водониковим јоном (H+) везаним за хидроксилни јон (OH-). При нормалним условима код воде се течна и гасна фаза налазе у динамичкој равнотежи.
На собној температури вода је течност скоро безбојна, без укуса и мириса. У науци се често каже да је вода универзални растварач и једина је супстанца која се у природи налази чиста у сва три агрегатна стања.
Вода постоји у многим облицима - у чврстом стању позната је као лед који може имати неколико кристалних облика, а ултра брзо хлађена вода може да пређе у аморфно стање. У гасном стању вода је позната као водена пара. Течна фаза се као и само једињење назива вода.
Изнад критичне температуре (647 K и 22,064 MPa), вода се налази у суперкритичним условима када молекули воде образују гроздове који се понашају као течна фаза а који лебде у парној фази.
Тешка вода је вода у којој је атом водоника искључиво заступљен као изотоп деутеријум. По хемијским и физичким особинама је скоро идентична `обичној` води. Најпознатија примена тешке воде је као успоривач неутрона у нуклеарним реакторима.
Јули
Спектроскопија је дисциплина која се бави проучавањем међуделовања електромагнетног зрачења и материје. Основни елементи су извор зрачења, дисперзиони елемент (или монохроматор, дакле, део који разлаже зрачење на компоненте према енергији, фреквенцији или таласној дужини) и апсорбер зрачења. Ако су два од три елемента добро дефинисана онда се на основу емитованог и апсорбованог зрачења може сазнати нешто о ономе који је непознат. На пример, састав непознате легуре може да се одреди тако што се на њој високим напоном изазове варница чије се зрачење разложи призмом (или оптичком решетком) у спектар који се региструје погодним апсорбером (филм, фотоелемент...). На основу познатих особина диперзионог елемента (призме или решетке) може да се одреди таласна дужина сваке компоненте у спектру а на основу познатих особина апсорбера њихови релативни интензитети што је довољно да се утврди врста и концентрација метала у испитиваној легури.
Август
Субатомске честице је појам који обухвата све честице мање од атома, без обзира на њихову сложеност, док би израз елементарне честице требало да обухвати само честице које се не могу поделити на мање.
Пoрeд eлeктрoна, прoтoна и нeутрoна каo (матeриjалних) чeстица и фoтoна каo oснoвнoг кванта eнeргиje, oткривeнo je на стoтинe других чeстица. Дугo сe вeрoвалo да су нoвe чeстицe eлeмeнтарнe т.j. да сe нe мoгу разлoжити на прoстиje састojкe, али сe врeмeнoм пoказалo да je наjвeћи брoj чeстица слoжeн. Упркoс тoмe, назив eлeмeнтарнe чeстицe задржаo сe, сада у нoвoм, прoширeнoм, значeњу. Истo такo, други уoбичаjeни назив, субатoмскe чeстицe, извeдeн из чињeницe да су нoвe чeстицe мањe oд атoма, стрoгo узeвши, ниje исправан, jeр масe нeких чeстица вишeструкo прeвазилазe масe лакших хeмиjских eлeмeната. Називи eлeмeнтарнe или субатoмскe чeстицe задржали су сe дo данашњих дана каo синoними за чeстицe бeз oбзира на њихoву слoжeнoст и масу.
Септембар
Талас је периодична деформација која се шири у простору и времену. Таласи преносе енергију кроз простор без протока честица средине (не постоји пренос масе носећег медијума); честице средине само осцилују око својих равнотежних положаја. Док механички талас захтева присуство средине (која на деформације реагује еластичним силама), електромагнетни таласи се простиру и кроз вакуум (погледати Етар).
Бројне су појаве везане за таласно кретање:
- Рефлексија (одбијање) – промена смера простирања, услед наиласка на рефлексиону површину (наглу промену средине);
- Рефракција (преламање) – промена правца простирања таласа (ломљење), услед наиласка на нову средину;
- Дифракција (расејање) – кружно ширење таласа иза препреке на путу простирања таласа кроз средину;
- Интерференција (узајамни утицај) – слагање таласа који се нађу у истој тачки у истом тренутку;
- Дисперзија (распршивање) – разлагање таласа по учестаностима, таласним дужинама или енергијама;
Октобар
Нуклеарно-магнетно-резонантна спектроскопија (НМР) је свестрана спектроскопска дисциплина која може да региструје сигнале атома из различитих положаја у молекулу и при томе да сваки сигнал доведе у везу са неком од познатих спинских интеракција, главним изворима података о молекулској структури и динамици. НМР спектроскопија је данас, уз рендгено-структурну анализу (кристалографију x-зрака), једина метода којом може да се одреди структура биополимера са разлагањем на атомском нивоу.
Новембар
Момент импулса (познат и као момент количине кретања или угаони момент) је физичка величина којом се мери настојање материјалног тела да настави да ротира. Формално се дефинише као:
- Векторски производ вектора положаја тела мереног од изабране референтне тачке и његовог импулса.
- Производ момента инерције и угаоне брзине.
Моментом импулса се изражава како кретање тела по орбити (кружење Земље око Сунца) тако и ротација тела око сопственог центра масе (ротација Земље око сопствене осе). Момент импулса је векторска величина, дакле, поседује интезитет, правац и смер. Правац вектора момента импулса је нормалан на раван орбите тела (паралелан са осом ротације) и поклапа се са правцем вектора угаоне брзине. Момент импулса има димензије дејства, ML2T-1 и у МКС систему изражава се у Џул-секундама J s ili N m s, а СИ јединица за момент импулса је kgm2s-1 (килограм метар на квадрат у секунди ).
Децембар
Портал:Физика/Чланак месеца децембар
уреди
Слика месеца
Изабрани слике
Јануар
Фебруар
Март
Април
Мај
Централна електрода у лоптастој плазма-лампи.
Јун
Удар грома током ноћи. Када јака електрична струја протекне кроз атмосферу Земље од тла до облака, она претвара ваздух кроз који протиче у плазму, ослободивши звук (грмљавина) и јаку светлост.
Јул
Уметничка визија црне рупе.
Август
Септембар
Октобар
Новембар
Децембар
Потребно урадити
Уколико желите да помогнете у стварању портала физике, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области физике недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.
Потребно направити:
Течност - Фотолуминисценција - Динамика флуида - Фотојонизација - Инфра-црвено зрачење - Kатодни зраци - Историја физике - Теоријска физика - Вискозност флуида
Потребно проширити:
Потенцијална енергија - Атомско језгро - Квантна механика - Катода - Магнет - Орбита - Температура кључања - Температура топљења - Топлота топљења - Нуклеарна физика
Најновије вести
- 13. април 2008. : Преминуо Џон Вилер у 96. години живота. Вилер је сковао термине "црна рупа" и "црвоточине". Радио је на развићу опште теорије релативности. У физику је увео С-матрице.
- 20. децембар 2007. : По први пут су физичари измерили радијус наелектрисања језгра најтежег хелијумовог изотопа He-8 које садржи 2 протона и 6 неутрона. Радијус наелектрисања говори о томе како се у простору простире наелектрисање протона. У сарадњи физичара из лабораторија Аргон-Чицаго-ГАНИЛ-Виндсор (Канада)-Лос Аламос, добијена је вредност од 1,93 fm (fm – фемтометар = 10 − 15 m). Поређења ради, радијус наелектрисања He-6 који је лакши од He-8 је 2,068 fm. Ово је проузроковано јаком нуклеарном силом. Хе-8 је веома редак, тешко се производи и представља неутроном најбогатији материјал на Земљи.
- 9. октобар 2007. : Научници Албер Фер из Француске и Петер Гринберг из Немачке овогодишњи су добитници Нобелове награде за физику, за откриће на пољу нанотехнологије.
Архива Више вести можете видети на viva-fizika.org
Области физике
Акустика -- Астрофизика -- Биофизика -- Динамика флуида -- Математичка физика -- Молекулска физика -- Оптика -- Радиоактивност -- Нуклеарна физика -- Физика плазме -- Термодинамика
Познати физичари
Архимед - Алберт Ајнштајн - Феликс Блох - Лудвиг Болцман - Нилс Бор - Руђер Бошковић - Алесандро Волта - Галилео Галилеј - Карл Фридрих Гаус - Марија Кири - Густав Кирхоф - Лион Лeдермен - Михаил Ломоносов - Хендрик Лоренц - Исак Њутн - Блез Паскал - Макс Планк - Михајло Пупин - Ернест Радерфорд - Павле Савић - Никола Тесла - Џозеф Џон Томсон - Ричард Фајман - Мајкл Фарадеј - Енрико Ферми - Вернер Хајзенберг - Хајнрих Рудолф Херц - Стивен Хокинг
Биографија
Изабране биографије
Јануар
Мајкл Фарадеј ( 22. септембар 1791. у Њунгтон - 25. август 1867. у Лондону), је био енглески физичар и хемичар. Значајан по многим научним открићима, првенствено у области електрицитета и магнетизма.
Живот Мајкла Фарадеја врло је занимљив и богат доживљајима. Као млад књиговезачки радник заинтересовао се за физику и одлучио да се бави изучавањем природних појава. Најпре је радио у лабораторији тада чувеног енглеског хемичара Хамфрија Дејвија. Даровити младић био је врло радознао и даље се сам усавршавао, непрекидно вршећи најразноразније физичке и хемијске огледе. Открио је два основна закона електролизе, тада је радио у Кицуловој лабораторији. Ови закони су постали основ електрохемије и учења о електрицитету, а познати су као Фарадејеви закони електролизе. Овај марљиви научник први је открио и везу између магнетног поља и светлости. Његово најзначајније откриће је познати Фарадејев закон електромагнетне индукције који је касније увршћен и међу Максвелове основне једначине електродинамике. По Фарадеју је добила име јединица за мерење електричног капацитета - фарад (F), као и ротација равни поларизације светлости у магнетном пољу - Фарадејев ефекат.
Остале изабране биографије
уреди
Фебруар
Милева Марић-Ајнштајн (19. децембар 1875, Тител, Аустро-Угарска, данас Србија - 4. август 1948, Цирих, Швајцарска), српска математичарка, прва жена Алберта Ајнштајна, једног од најгенијалнијих људи 20. века. Постоје тврдње да је она допринела раним Ајнштајновим радовима, али је степен њеног учешћа у открићима непознат и предмет је бројних полемика.
Милева Марић је рођена у богатој породици у Тителу у Војводини (тада део Аустро-Угарске) као најстарија од троје деце породици официра аустро-угарске војске. Приликом рођења Милеви је ишчашен кук, тако да јој је лева нога била краћа. Убрзо након њеног рођења, њен отац је завршио војну каријеру и добио је посао у суду у Руми, а касније у Загребу.
Остале изабране биографије
уреди
Март
Никола Тесла је један од најпознатијих светских проналазача и научника у области физике, електротехнике и радиотехнике. Рођен је 10. јула 1856, у селу Смиљан код Госпића (Аустријско Царство, данас Хрватска) у српској породици, а умро 7. јануара 1943 у Њујорку, САД.
Најзначајнији Теслини проналасци по којима га свет памти су полифазни систем (трофазни систем), обртно магнетно поље, индукциони мотор (асинхрони мотор), синхрони мотор и добро познати Теслин трансформатор. Такође, открио је један од начина за генерисање високофреквентне струје, дао је значајан допринос у преносу и модулацији радио-сигнала, а остали су запажени и његови радови у области X - зрака.
Његов систем наизменичних струја је омогућио знатно лакши и ефикаснији пренос електричне енергије на даљину. Био је кључни човек на изградњи прве хидроцентрале на Нијагариним водопадима.
Пошто никада није обраћао много пажње на своје финансијско стање, умро је у својој 86. години, сиромашан и заборављен. Једини је Србин по коме је названа једна међународна јединица - тесла.
Остале изабране биографије
уреди
Април
Блез Паскал (фр. Blaise Pascal), познати француски математичар рођен је 19. јуна 1623. године у Клермону, Француска. Паскал је од малена показивао интересовање за науку па је већ са 18 година конструисао прву математичку машину, механички сабирач како би помогао свом оцу у пословању. 1650. године напушта свет науке и окреће се религији, односно како је он написао „разматрању величине и мистерије човека“. Блез Паскал је умро у Паризу 19. августа 1662. године.
Остале изабране биографије
уреди
Мај
Марија Склодовска Кири (пољ. Maria Skłodowska-Curie; 7. новембар 1867, Варшава — 4. јул 1934, Саланш, Француска) је позната физичарка и хемичарка пољског порекла. Имала је француско и пољско држављанство. Већи део живота је провела у Француској, а тамо је и започела научну каријеру. Вршила је истраживања из хемије и физике. Жена је Пјера Кири, а мајка Ев Кири (фр. Eve Curie) и Ирен Жолио-Кири (фр. Irène Joliot-Curie).
У њена највећа достигнућа спадају: рад на теорији радиоктивности, техникама раздвајања радиоактивних изотопа као и откриће два нова хемијска елемента - радона и полонијума. Под њеним личним надзором вршена су, прва у свету, испитраживања о могућности излечења рака помоћу радиоактивности. Један је од оснивача нове гране хемије - радиохемије.
Двострука је добитница Нобелове награде , први пут 1903. године, из физике, заједно са мужем и Анријем Бекерелом за научна достигнућа у испитивању радиоактивности, а други пут 1911. године из хемије, за издвајање елементарног радона. Она је до данас остала једина жена која је Нобелову награду добила два пута.
Остале изабране биографије
уреди
