Портал:Хемија

Из Википедија

Хемија на српској википедији

Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије.

Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе.

Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

Периодни систем елемената

H He
Li Be B C N O F Ne
Na Mg Al Si P S Cl Ar
K Ca Sc Ti V Cr Mn Fe Co Ni Cu Zn Ga Ge As S e Br Kr
Rb Sr Y Zr Nb Mo Tc Ru Rh Pd Ag Cd In Sn Sb Te I Xe
Cs Ba * Hf Ta W Re Os Ir Pt Au Hg Tl Pb Bi Po At Rn
Fr Ra ** Rf Db Sg Bh Hs Mt Ds Rg Uub Uut Uuq Uup Uuh Uus Uuo
* La Ce Pr Nd Pm Sm Eu Gd Tb Dy Ho Er Tm Yb Lu
** Ac Th Pa U Np Pu Am Cm Bk Cf Es Fm Md No Lr

Низови елемената у периодном систему
Алкални метали Земноалкални метали Лантаноиди Актиноиди Прелазни метали
Слаби метали Металоиди Неметали Халогени Племенити гасови

Чланак месеца

Тродимензионални модел сирћетне киселине

Ацетатна киселина, познатија под тривијалним називом сирћетна киселина, и системским етанска киселина, је слаба органска киселина. У хидратисаном облику то је безбојна течност, непријатног мириса на сирће, благ је каустик али излагање њеним парама може да изазове иритације слузнице носа, очију и плућа. У безводном облику назива се глацијална сирћетна киселина и то је хигроскопна супстанца која на температурама испод 16,5° C кристалише до чврстих безбојних кристала.

Једна је од најједноставнијих органских киселина. Дисосује у воденом раствору али даје релативно мало протона. Има широку примену у индустрији као примарна сировина за производњу других органских једињења, у широкој је употреби као хемијски реагенс и растварач, а користи се и у домаћинствима у разблаженим облицима као агенс за уклањање каменца. У прехрамбеној индустрији користи се као адитив за регулацију киселости и појављује се под ознаком E260.

Годишње потребе за овом киселином су око 6,5 милиона тона, од чега се око 1,5 тона задовољава рециклирањем док се остатак добија из биолошких и петрохемијских извора.

Више

Слика месеца

Разни пигменти

Реакција месеца

Доказна реакција за јоне калцијума је између осталих и реакција испитиване супстанце са раствором амонијум-оксалата када се ствара бели талог калцијум-оксалата:

Ca2+ + C2O4 → CaC2O4

Да ли знаш да...

Водоник - бела, Бор - телена, Хлор - жута, Угљеник - црна

...је најјача киселина која је до сада добијена у слободном стању има молекулску формулу H(CB11H6Cl16)? Ова киселина је недавно добијена и испитана од стране Кристофера А. Рида са Калифорнијског универзитета.
...су се некада у Србији бакар и месинг називали мед?
...је тетродотоксин супстанца која се користи у вуду магији?

Потребни чланци

Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
слаби метали - фосфораста киселина - борна киселина - хемијска индустрија - алотропска модификација

Потребно проширити:
металоиди - Атомска маса - Атомски број - Ацетат

Биографија

Михаило Рашковић (1827-1872), је хемичар, професор Лицеја и Велике школе

Михаило Рашковић је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета.

Лицеј је основан 1838. и у почетку је имао два одељења: Филозофско и Правно, а 1853. је основано и ново Природно-техничко одељење, на којем се почела изучавати хемија. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао.

Види још

Основи хемије

  • неорганска и општа хемија

атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење

  • органска хемија

изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин

  • физичка хемија

апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација

Категорије хемије

Савети за уређивање

Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}

Овај корисник воли да уређује чланке у вези са
хемијом




Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:

Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Да би шаблон радио уместо Chembox new упишеш Хемијско једињење и онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.

Остали портали на српској википедији

Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАстрономијаАрхеологијаБеоградБиографијаБиологијаГеографијаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЗлатиборИнформатика и рачунарствоИсторијаЈезераКњижевностКозара и ПоткозарјеКошаркаКулинарствоМађарскаМатематикаМузикаНауке о ЗемљиПољскаПравослављеРусијаСједињене ДржавеСпортСрбијаТенисУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФранцускаФудбалХемијаХералдикаХришћанствоЦрна ГораШпанија
Види још: Минипортали