Портал:Хемија
Из Википедија
Хемија на српској википедији
Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије.
Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе.
Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије.
Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.
Периодни систем елемената
| H | He | |||||||||||||||||
| Li | Be | B | C | N | O | F | Ne | |||||||||||
| Na | Mg | Al | Si | P | S | Cl | Ar | |||||||||||
| K | Ca | Sc | Ti | V | Cr | Mn | Fe | Co | Ni | Cu | Zn | Ga | Ge | As | S | e | Br | Kr |
| Rb | Sr | Y | Zr | Nb | Mo | Tc | Ru | Rh | Pd | Ag | Cd | In | Sn | Sb | Te | I | Xe | |
| Cs | Ba | * | Hf | Ta | W | Re | Os | Ir | Pt | Au | Hg | Tl | Pb | Bi | Po | At | Rn | |
| Fr | Ra | ** | Rf | Db | Sg | Bh | Hs | Mt | Ds | Rg | Uub | Uut | Uuq | Uup | Uuh | Uus | Uuo | |
| ↓ | ||||||||||||||||||
| * | La | Ce | Pr | Nd | Pm | Sm | Eu | Gd | Tb | Dy | Ho | Er | Tm | Yb | Lu | |||
| ** | Ac | Th | Pa | U | Np | Pu | Am | Cm | Bk | Cf | Es | Fm | Md | No | Lr | |||
| Алкални метали | Земноалкални метали | Лантаноиди | Актиноиди | Прелазни метали |
| Слаби метали | Металоиди | Неметали | Халогени | Племенити гасови |
Чланак месеца
Ацетатна киселина, познатија под тривијалним називом сирћетна киселина, и системским етанска киселина, је слаба органска киселина. У хидратисаном облику то је безбојна течност, непријатног мириса на сирће, благ је каустик али излагање њеним парама може да изазове иритације слузнице носа, очију и плућа. У безводном облику назива се глацијална сирћетна киселина и то је хигроскопна супстанца која на температурама испод 16,5° C кристалише до чврстих безбојних кристала.
Једна је од најједноставнијих органских киселина. Дисосује у воденом раствору али даје релативно мало протона. Има широку примену у индустрији као примарна сировина за производњу других органских једињења, у широкој је употреби као хемијски реагенс и растварач, а користи се и у домаћинствима у разблаженим облицима као агенс за уклањање каменца. У прехрамбеној индустрији користи се као адитив за регулацију киселости и појављује се под ознаком E260.
Годишње потребе за овом киселином су око 6,5 милиона тона, од чега се око 1,5 тона задовољава рециклирањем док се остатак добија из биолошких и петрохемијских извора.
Реакција месеца
Доказна реакција за јоне калцијума је између осталих и реакција испитиване супстанце са раствором амонијум-оксалата када се ствара бели талог калцијум-оксалата:
Ca2+ + C2O4 → CaC2O4↓
Да ли знаш да...
...је најјача киселина која је до сада добијена у слободном стању има молекулску формулу H(CB11H6Cl16)? Ова киселина је недавно добијена и испитана од стране Кристофера А. Рида са Калифорнијског универзитета.
...су се некада у Србији бакар и месинг називали мед?
...је тетродотоксин супстанца која се користи у вуду магији?
Потребни чланци
Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.Потребно направити:
слаби метали - фосфораста киселина - борна киселина - хемијска индустрија - алотропска модификација
Потребно проширити:
металоиди - Атомска маса - Атомски број - Ацетат
Биографија
Михаило Рашковић (1827-1872), је хемичар, професор Лицеја и Велике школеМихаило Рашковић је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета.
Лицеј је основан 1838. и у почетку је имао два одељења: Филозофско и Правно, а 1853. је основано и ново Природно-техничко одељење, на којем се почела изучавати хемија. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао.
Хемијска једињења
- неорганска једињења
анхидриди - базе - једињења алуминијума - једињења калијума - једињења хлора - једињења магнезијума - киселине - комплексна једињења - нитрати - нитрити - оксиди - пероксиди - сулфиди - сулфити - соли - хидроксиди
- органска једињења
- алкани - алкалоиди - алкени - алкини - алкохоли - амини - аминокиселине - арени - протеини - диени - етри - полимери - угљоводоници - циклоалкани
Основи хемије
- неорганска и општа хемија
атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење
- органска хемија
изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин
- физичка хемија
апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација
Области хемије
биохемија - хемијско оружје - хемичари - екологија - физичка хемија - геохемија - историја хемије - неорганска хемија - органска хемија - Нобелова награда - хемијска индустрија - спектроскопија - стехиометрија - експлозивни матерјали - токсикологија
Категорије хемије
- Хемија
- Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине
- Групe хемијских елемената
- Дроге
- Материјали
- Метали
- Минерали
- Нобеловци за хемију
- Нуклеарна хемија
- Органска хемија
- Токсикологија
- Физичка хемија
- Хемичари: Српски хемичари
- Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли
- Хемијске особине
- Хемијске периоде
- Хемијске реакције
- Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Изотопи, Лантаноиди, Метали, Металоиди, Неметали, Племенити гасови, Племенити метали, Прелазни метали, Слаби метали, Халогени елементи
- Хемијски закони и правила
Савети за уређивање
Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}
|
хемијом |
Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:
Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Да би шаблон радио уместо Chembox new упишеш Хемијско једињење и онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.
Остали портали на српској википедији
|
Антарктик • Античка Грчка • Астрономија • Археологија • Београд • Биографија • Биологија • Географија • Европа • Европска унија • Египтологија • Екологија • Златибор • Информатика и рачунарство • Историја • Језера • Књижевност • Козара и Поткозарје • Кошарка • Кулинарство • Мађарска • Математика • Музика • Науке о Земљи • Пољска • Православље • Русија • Сједињене Државе • Спорт • Србија • Тенис • Ужице • Уједињене нације • Уједињено Краљевство • Уметност • Фантастика • Физика • Физичка хемија • Филм • Француска • Фудбал • Хемија • Хералдика • Хришћанство • Црна Гора • Шпанија
Види још: Минипортали
|

