Портал:Хемија

Из Википедије, слободне енциклопедије


	уреди Хемија на српској википедији
Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије. Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе. Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије. Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

уредиПериодни систем елемената

↓

**Низови елемената у периодном систему**
Алкални метали	Земноалкални метали	Лантаноиди	Актиноиди	Прелазни метали
Слаби метали	Металоиди	Неметали	Халогени	Племенити гасови


	уредиЧланак месеца
Хемија проучава састав, структуру и особине материје, као и промене кроз које она прође током хемијских реакција. Хемија је природна и експериментална наука. Она проучава грађу, особине и промјене супстанци као и законе по којима се те промјене дешавају. Класично се издваја четири поља у хемији, мада постоји далеко већи број уско специјализованих грана хемије и то: општа хемија, неорганска хемија, органска хемија и биохемија. Хемија је једна од елементарних наука, поред математике блиска је и: физици, биологији, фармацији, медицини. У многим пословима као и у свакодневном животу заступљена је хемија. Хемија заузима централно место међу природним наукама. Између осталог, бави се и молекулима, њиховом структуром, особинама и трансформацијама, и принципима на којима се особине молекула заснивају. Због ове своје свеобухватности, хемија има доста заједничких тема са другим природним наукама, као што су физика, геологија и астрономија, с једне стране, и биологија, физиологија и медицина, с друге. Више


	уредиСлика месеца
Разни пигменти


	уредиРеакција месеца
Хидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)₂, Ca(OH)₂, и Ca(SH)(OH). $\mathrm{CaS + H_2O \longrightarrow \; Ca(SH)(OH) + H_2S}$ $\mathrm{Ca(SH)(OH) + H_2O \longrightarrow \; Ca(OH)_2 + H_2S}$


	уредиДа ли знаш да...
...је најјача киселина која је до сада добијена у слободном стању има молекулску формулу H(CB₁₁H₆Cl₁₆)? Ова киселина је недавно добијена и испитана од стране Кристофера А. Рида са Калифорнијског универзитета. ...су се некада у Србији бакар и месинг називали мед? ...је тетродотоксин супстанца која се користи у вуду магији? ...је хемијска формула „невидљивог мастила“ CoCl₂?


	уредиПотребни чланци
Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде. Потребно направити: слаби метали - млечна киселина - борна киселина - хемијска индустрија Потребно проширити: металоиди - атомска маса - атомски број - ацетат - петрохемија


	уредиБиографија
Михаило Рашковић (1827-1872), је хемичар, професор Лицеја и Велике школе Михаило Рашковић је први професор хемије на београдском Лицеју, претечи Београдског универзитета. Лицеј је основан 1838. и у почетку је имао два одељења: Филозофско и Правно, а 1853. је основано и ново Природно-техничко одељење, на којем се почела изучавати хемија. Михаило Рашковић је 1853. почео да предаје неорганску и органску хемију и хемијску технологију и да држи вежбе у хемијској лабораторији коју је исте године основао. Види још


	уредиХемијска једињења
неорганска једињења анхидриди - базе - једињења алуминијума - једињења калијума - једињења хлора - једињења магнезијума - киселине - комплексна једињења - нитрати - нитрити - оксиди - пероксиди - сулфиди - сулфити - соли - хидроксиди органска једињења - алкани - алкалоиди - алкени - алкини - алкохоли - амини - аминокиселине - арени - протеини - диени - етри - полимери - угљоводоници - циклоалкани


	уредиОснови хемије
неорганска и општа хемија атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење органска хемија изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин физичка хемија апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација


	уредиОбласти хемије
биохемија - хемијско оружје - хемичари - екологија - физичка хемија - геохемија - историја хемије - неорганска хемија - органска хемија - Нобелова награда - хемијска индустрија - спектроскопија - стехиометрија - експлозивни материјали - токсикологија


	уредиКатегорије хемије
Хемија Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине Групe хемијских елемената Дроге Материјали Метали Минерали Нобеловци за хемију Нуклеарна хемија Органска хемија Токсикологија Физичка хемија Хемичари: Српски хемичари Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли Хемијске особине Хемијске периоде Хемијске реакције Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Изотопи, Лантаноиди, Метали, Металоиди, Неметали, Племенити гасови, Племенити метали, Прелазни метали, Слаби метали, Халогени елементи Хемијски закони и правила

уредиСавети за уређивање

Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}

Овај корисник воли да уређује чланке у вези са
хемијом

Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:

Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Да би шаблон радио уместо Chembox new упишеш Хемијско једињење и онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.