Портал:Хемија

С Википедије, слободне енциклопедије


Хемија на српској википедији

Овај портал направљен је за википедисте које занима хемија. Овде можете наћи линкове ка најинтересантнијим темама и новостима из хемије.

Хемија је наука која се бави проучавањем закона, по којима се атоми спајају у стабилне структуре повезане хемијским везама, као и променама једних једињења у друга. Хемија се такође бави проучавањем разних особина супстанције које непосредно потичу од њене атомске грађе.

Хемија и физика се међусобно преплићу и често је веома тешко прецизно одредити где се завршава једне наука и почиње друга. Сличан проблем се јавља на прелазу хемије и биологије.

Уколико желиш да мењаш ову страну пређи овде.

Периодни систем елемената

Група 1 2 3   4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18
Алкални метали Земно­алкални метали Пникто­гени Хал­ко­гени Хало­гени Племе­нити гасови
Периода

1

Водо­ник1H 1,008 Хели­јум2He4,0026
2 Лити­јум3Li6,94 Бери­лијум4Be9,0122 Бор5B 10,81 Угље­ник6C 12,011 Азот7N 14,007 Кисео­ник8O 15,999 Флуор9F 18,998 Неон10Ne20,180
3 Нат­ријум11Na22,990 Магне­зијум12Mg24,305 Алуми­нијум13Al26,982 Сили­цијум14Si28,085 Фос­фор15P 30,974 Сум­пор16S 32,06 Хлор17Cl35,45 Аргон18Ar39,948
4 Кали­јум19K 39,098 Кал­цијум20Ca40,078 Скан­дијум21Sc44,956 Тита­нијум22Ti47,867 Вана­дијум23V 50,942 Хром24Cr51,996 Ман­ган25Mn54,938 Гвожђе26Fe55,845 Кобалт27Co58,933 Никл28Ni58,693 Бакар29Cu63,546 Цинк30Zn65,38 Гали­јум31Ga69,723 Герма­нијум32Ge72,630 Арсен33As74,922 Селен34Se78,971 Бром35Br79,904 Крип­тон36Kr83,798
5 Руби­дијум37Rb85,468 Строн­цијум38Sr87,62 Итри­јум39Y 88,906 Цирко­нијум40Zr91,224 Нио­бијум41Nb92,906 Молиб­ден42Mo95,95 Техне­цијум43Tc[98] Руте­нијум44Ru101,07 Роди­јум45Rh102,91 Пала­дијум46Pd106,42 Сре­бро47Ag107,87 Кад­мијум48Cd112,41 Инди­јум49In114,82 Калај50Sn118,71 Анти­мон51Sb121,76 Телур52Te127,60 Јод53I 126,90 Ксе­нон54Xe131,29
6 Цези­јум55Cs132,91 Бари­јум56Ba137,33 Лантан57La138,91 * ×1 Хаф­нијум72Hf178,49 Тан­тал73Ta180,95 Вол­фрам74W 183,84 Рени­јум75Re186,21 Осми­јум76Os190,23 Ири­дијум77Ir192,22 Пла­тина78Pt195,08 Злато79Au196,97 Жива80Hg200,59 Тали­јум81Tl204,38 Олово82Pb207,2 Биз­мут83Bi208,98 Поло­нијум84Po[209] Астат85At[210] Радон86Rn[222]
7 Фран­цијум87Fr[223] Ради­јум88Ra[226] Акти­нијум89Ac[227] * ×1 Радер­фордијум104Rf[267] Дуб­нијум105Db[268] Сибор­гијум106Sg[269] Бори­јум107Bh[270] Хаси­јум108Hs[270] Мајтне­ријум109Mt[278] Дарм­штатијум110Ds[281] Ренд­генијум111Rg[282] Копер­ницијум112Cn[285] Нихо­нијум113Nh[286] Флеро­вијум114Fl[289] Моско­вијум115Mc[290] Ливер­моријум116Lv[293] Тене­син117Ts[294] Огане­сон118Og[294]
* ×1 Цери­јум58Ce140,12 Празео­дијум59Pr140,91 Нео­дијум60Nd144,24 Проме­тијум61Pm[145] Сама­ријум62Sm150,36 Евро­пијум63Eu151,96 Гадоли­нијум64Gd157,25 Тер­бијум65Tb158,93 Диспро­зијум66Dy162,50 Хол­мијум67Ho164,93 Ерби­јум68Er167,26 Тули­јум69Tm168,93 Итер­бијум70Yb173,05 Луте­цијум71Lu174,97  
* ×1 Тори­јум90Th232,04 Протак­тинијум91Pa231,04 Ура­нијум92U 238,03 Непту­нијум93Np[237] Плуто­нијум94Pu[244] Амери­цијум95Am[243] Кири­јум96Cm[247] Берк­лијум97Bk[247] Кали­форнијум98Cf[251] Ајнштај­нијум99Es[252] Фер­мијум100Fm[257] Менде­љевијум101Md[258] Нобе­лијум102No[259] Лорен­цијум103Lr[266]
  1. ^ Meija, J.; et al. (2016). „Atomic weights of the elements 2013 (IUPAC Technical Report)”. Pure and Applied Chemistry. 88 (3): 265—291. doi:10.1515/pac-2015-0305. 
  2. ^ IUPAC 2016, Табела 2, 3 комбиновано; несигурност уклоњена.

Реакција месеца априла

Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.

киселина + база → со + вода

Цитат месеца априла

Чланак месеца априла

Аерогел, одличан изолатор.

Аерогел је један од најлакших познатих тврдих материјала. Често се назива замрзнути дим или модри дим. Веома је крт, има највећу вредност топлотне изолације, најнижу густину и најнижу звучну проводљивост.

Ради се о силикатној чврстој супстанци која садржи 99,8% ваздуха. Први аерогел, сличан овом данашњем пронашао је професор Самјуел С. Кистлер 1931. године. Ипак, веома дуго он није нашао никакву практичну примену и у великој мери је заборављен.

Аерогелови практично представљају љуску, у чијим се порама налази гас, а поре се крећу у распону од 1 до 100 нанометара у пречнику, а најчешће мање од 20 нанометара. Најзаступљенији аерогелови и са најбољим својствима су силикатни аерогелови.

Преко 80 година аерогел се сматрао најлакшим материјалом на светy, од његовог изyма 1931. све до 2013. године.

Настави са читањем...

Биографија месеца априла

Клара Имервар (Вроцлав, 21. јун 1870Берлин 2. мај 1915) била је немачка хемичарка, прва жена доктор наука у Немачкој. Остала је упамћена као активни пацифиста јер се противила да се наука користи за хемијска оружја и као борац за права жена.

Удала се 1901. године за, такође хемичара, нобеловца Фрица Хабера. Брак, у ком је била дубоко несрећна, незадовољна како се њен супруг опходи према њој и како злоупотребљава науку у циљу развијања бојних отрова, окончала је 1915. године када је починила самоубиство.

Настави са читањем...

Слика месеца априла

Аутосамплер за течне и гасовите узорке базиран на микрошприцу.

Да ли знаш да...

Водоник - бела, Бор - телена, Хлор - жута, Угљеник - црна
Водоник - бела, Бор - телена, Хлор - жута, Угљеник - црна

...течан кисеоник плаве боје?
...иако је прошло више од 100 година од смрти Марије Кири, њене свеске због своје радиоактивности се морају чувати у оловним кутијама? Процена је да ће тако морати још наредних 1500 година.
...врела вода се брже заледи од хладне воде?
...већина драгих камена су састављена од више елемената? Изузетак је дијамант – чист угљеник.
...да латентна или смртоносна доза никотина за децу може бити свега око 10 милиграма?

Добри чланци

Категорије хемије

Потребни чланци

Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Гуч - Капалица - Левак (лабораторијски прибор) - Левак за одвајање - Пикнометар - Сокслетов екстрактор - Аналитичка вага - Техничка вага - Аутоклав - Бројач колонија - Вортекс мешалица - Дигестор - Колориметар - Хомогенизатор - Шпатула - Квантитативна анализа - Сепарациона методе - Екстракција (хемија) - Ламбер-Беров закон - Цинк-сулфит - Олово-тиохлорид
Потребно проширити:
металоиди - атомска маса - атомски број - ацетат - петрохемија

Савети за уређивање

Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}

Овај корисник воли да уређује чланке у вези са хемијом.





Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:

Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.

Остали портали на српској википедији