Портал:Хемија/Шаблони

страница са шаблонима на Порталу Хемија.

Чланак месеца

уреди

Аерогел, одличан изолатор.

Аерогел је један од најлакших познатих тврдих материјала. Често се назива замрзнути дим или модри дим. Веома је крт, има највећу вредност топлотне изолације, најнижу густину и најнижу звучну проводљивост.

Ради се о силикатној чврстој супстанци која садржи 99,8% ваздуха. Први аерогел, сличан овом данашњем пронашао је професор Самјуел С. Кистлер 1931. године. Ипак, веома дуго он није нашао никакву практичну примену и у великој мери је заборављен.

Аерогелови практично представљају љуску, у чијим се порама налази гас, а поре се крећу у распону од 1 до 100 нанометара у пречнику, а најчешће мање од 20 нанометара. Најзаступљенији аерогелови и са најбољим својствима су силикатни аерогелови.

Преко 80 година аерогел се сматрао најлакшим материјалом на светy, од његовог изyма 1931. све до 2013. године.

Настави са читањем...

Слика месеца

уреди

Аутосамплер за течне и гасовите узорке базиран на микрошприцу.

Реакција месеца

уреди

Јануар

Доказна реакција за јоне никла је између осталих и реакција са диметил-глиоксимом, уз присуство амонијака (Чугајевљев реагенс). Јони никла се детектују преко стварања ружичастоцрвеног талога:

Фебруар

Хексаммин-никл(II)-бромид је комплексно једињење чије се добијање може приказати хемијским једначинама:

$\mathrm {NiSO_{4}+2NaOH\longrightarrow \;Ni(OH)_{2}+Na_{2}SO_{4}}$

$\mathrm {Ni(OH)_{2}+2HBr\longrightarrow \;NiBr_{2}+2H_{2}O}$

$\mathrm {NiBr_{2}+4NH_{3}\longrightarrow \;[Ni(NH_{3})_{6}]Br_{2}}$

Март

Неутрализација је хемијска реакција, у општем случају, између киселине и базе у којој се формирају со и вода. Реакција је јонског типа, егзотермна је и једна од најважнијих реакција у неорганској хемији.

киселина + база → со + вода

$\mathrm {H_{2}SO_{4}+2NaOH\longrightarrow \;Na_{2}SO_{4}+2H_{2}O}$

Април

Реакција Римера-Тајмана је реакција између фенола и хлороформа. Одиграва се у јако алкалној средини. Њен исход је да се ароматичном угљоводонику прикључује алдехидна група, најчешће у позицији орто гледајући групу -OH. Најважнији продукат који се добија овом реакцијом је салицилна киселина која са још неким једињењима даје аспирин.

Мај

Доказна реакција за јоне алуминијума је између осталих и реакција алуминијум-хидроксида са ализарином, при чему се добија ализарински лак, цигла црвене боје:

Јуни

Озонолиза је хемијска реакција у којој озон оксидује алкен стварајући тиме карбонилна једињења. Ова реакција је пример 1,3-диполарне циклоадиције.

Генерализована шема озонолизе

Јули

Хидролиза је хемијска реакција која се заснива на распаду молекула хемијских једињења на два мања фрагмента под утицајем контакта са водом или воденом паром. У посебном случају хидролизе соли то је реакција јона са водом (углавном се ствара кисела или базна средина). Вода хидролизује калцијум-сулфид и тада се ствара смеша Ca(SH)₂, Ca(OH)₂, и Ca(SH)(OH).

$\mathrm {CaS+H_{2}O\longrightarrow \;Ca(SH)(OH)+H_{2}S}$

$\mathrm {Ca(SH)(OH)+H_{2}O\longrightarrow \;Ca(OH)_{2}+H_{2}S}$

Август

Хидратација у органској хемији је хемијска реакција у којој се хидроксилна група (OH^—) и водоник везују за два атома угљеника који су ковалентно везани двоструком везом:

$\mathrm {RRC=CH_{2}+H_{2}O/kiselina\longrightarrow \;RRCH-CH_{2}-OH}$

Септембар

Теоретски, реакција која се дешава при експлозији барута се може приказати једначином:

$\mathrm {2KNO_{3}+S+3C\longrightarrow \;K_{2}S+N_{2}+3CO_{2}}$

При овој реакцији калијум-сулфид остаје као чврсти остатак. Ипак, стварни механизам је компликованији и због споредних реакција граде се други производи као што су калијум-карбонат и калијум-сулфат.

Октобар

Крстаста метатеза (cross-metathesis CM):

је реакција која се користи у нафтној индустрији за повећање октанског броја сировог бензина. Одиграва се при високој температури и у присуству катализатора волфрама.

Новембар

Естрификација је хемијска реакција која се јавља између киселина (углавном карбоксилних) и алкохола (шире: једињењима која садрже хидроксилну групу) услед које настају естри. Реакција се одвија у киселој средини и приликом процеса настаје вода.

$\mathrm {CH_{3}-COOH+CH_{3}-CH_{2}-OH\longrightarrow \;CH_{3}-COO-CH_{2}-CH_{3}+H_{2}O}$

Децембар

Прва од укупно четири оксидативно-редукционе реакције приликом Кребсовог циклуса је добијање кетоглутарата. Оксидативна декарбоксилација изоцитрата је катализована ензимом изоцитрат-дехидрогеназа:

Међукорак ове трансформације је оксалосукцинат, иначе нестабилна β - киселина, која приликом реаговања са ензимом, губи CO₂ и формира кетоглутарат. Ова реакција Кребсовог циклуса је веома важна, јер брзина ове реакције и самим тим брзина стварања α - кетоглутарата, одређује свеукупну брзину циклуса.

Да ли знаш да...

уреди

Водоник - бела, Бор - телена, Хлор - жута, Угљеник - црна

...течан кисеоник плаве боје?
...иако је прошло више од 100 година од смрти Марије Кири, њене свеске због своје радиоактивности се морају чувати у оловним кутијама? Процена је да ће тако морати још наредних 1500 година.
...врела вода се брже заледи од хладне воде?
...већина драгих камена су састављена од више елемената? Изузетак је дијамант – чист угљеник.
...да латентна или смртоносна доза никотина за децу може бити свега око 10 милиграма?

Потребни чланци

уреди

Уколико желите да помогнете у стварању портала хемија, овде ћете наћи чланке које је потребно направити/проширити. Ако сте приметили да неки чланак из области хемије недостаје, а сами не можете да га напишете, молимо вас да га унесете овде.

Потребно направити:
Гуч - Капалица - Левак (лабораторијски прибор) - Левак за одвајање - Пикнометар - Сокслетов екстрактор - Аналитичка вага - Техничка вага - Аутоклав - Бројач колонија - Вортекс мешалица - Дигестор - Колориметар - Хомогенизатор - Шпатула - Квантитативна анализа - Сепарациона методе - Екстракција (хемија) - Ламбер-Беров закон - Цинк-сулфит - Олово-тиохлорид
Потребно проширити:
металоиди - атомска маса - атомски број - ацетат - петрохемија

Биографија

уреди

Клара Имервар (Вроцлав, 21. јун 1870 — Берлин 2. мај 1915) била је немачка хемичарка, прва жена доктор наука у Немачкој. Остала је упамћена као активни пацифиста јер се противила да се наука користи за хемијска оружја и као борац за права жена.

Удала се 1901. године за, такође хемичара, нобеловца Фрица Хабера. Брак, у ком је била дубоко несрећна, незадовољна како се њен супруг опходи према њој и како злоупотребљава науку у циљу развијања бојних отрова, окончала је 1915. године када је починила самоубиство.

Настави са читањем...

Хемијска једињења

уреди

• неорганска једињења

анхидриди - базе - једињења алуминијума - једињења калијума - једињења хлора - једињења магнезијума - киселине - комплексна једињења - нитрати - нитрити - оксиди - пероксиди - сулфиди - сулфити - соли - хидроксиди

• органска једињења

- алкани - алкалоиди - алкени - алкини - алкохоли - амини - аминокиселине - арени - протеини - диени - етри - полимери - угљоводоници - циклоалкани

Основи хемије

уреди

• неорганска и општа хемија

атом - авогадров број - атомска маса - атомски број - изотоп - јон - катализатор - координациони број - молекул - метал - металоид - мол - неметал - оксидациони број - оксидација - отров - pH вредност - раствор - растварач - хемијска орбитала - хемијски елемент - хемијска реакција - хемијско једињење

• органска хемија

изомерија - Мирис - нуклеофил - полимеризација - токсичност - аденин

• физичка хемија

апсорбовање - брзина хемијске реакције - дестилација - електролитичка дисоцијација - електролит - електронегативност - пиролиза - радиоактивност - солватација - хидролиза - хидратација

Области хемије

уреди

биохемија - хемијско оружје - хемичари - екологија - физичка хемија - геохемија - историја хемије - неорганска хемија - органска хемија - Нобелова награда - хемијска индустрија - спектроскопија - стехиометрија - експлозивни материјали - токсикологија

Категорије хемије

уреди

• Хемија
• Биохемија: Лекови, Молекуларна биологија, Нуклеинске киселине
• Групe хемијских елемената
• Дроге
• Материјали
• Метали
• Хидроксиди
• Минерали
• Нобеловци за хемију
• Нуклеарна хемија
• Органска хемија
• Токсикологија
• Физичка хемија
• Хемичари: Српски хемичари
• Хемијска једињења: Киселине, Неорганска једињења, Органска једињења, Соли
• Хемијске особине
• Хемијске периоде
• Хемијске реакције
• Хемијски елементи: Актиноиди, Алкални метали, Земљани алкални метали, Изотопи, Лантаноиди, Метали, Металоиди, Неметали, Племенити гасови, Племенити метали, Прелазни метали, Слаби метали, Халогени елементи
• Хемијски закони и правила

Савети за уређивање

уреди

Прво да знаш да је стварно сјајно што ћеш помоћи у развоју хемијског дела википедије и желимо ти добродошлицу!
Уколико ти се допада да имаш корисничке кутије на твојој корисничкој страни, предлажемо ти да убациш и ову: {{Корисник Вики/Хемија}}

Овај корисник воли да уређује чланке у вези са хемијом.

Овде су корисници који се с времена на време баве уређивањем хемијских чланака и њима можеш да се обратиш за помоћ. Наравно и ти можеш постати члан тима. Довољно је да се упишеш.
Уколико пишеш о неком неорганском једињењу, добро је да правиш преусмерења, како се чланци не би понављали, јер се у нашој литератури називи једињења пишу на различите начине (са или без црте, спојено, одвојено, кроз хемијске формуле).
На пример:

• водоник-сулфид
• водоник сулфид
• водониксулфид
• H2S
  

Када описујеш неко хемијско једињење, није лоше да прекопираш шаблон са енглеске википедије, као што постоји на десној страни овде. Онда преводиш све вредности које важе за дато једињење. Ако ти се на страници покаже да неки подшаблон не постоји на нашој вики (биће написан црвеним:Шаблон:тај и тај), без бриге, неко ће га већ превести.

ПСЕ

уреди

Периодни систем

Група	1	2	3		4	5	6	7	8	9	10	11	12	13	14	15	16	17	18
	Алкални метали	Земно­алкални метали														Пникто­гени	Хал­ко­гени	Хало­гени	Племе­нити гасови
Периода 1	Водо­ник1H 1,008																		Хели­јум2He4,0026
2	Лити­јум3Li6,94	Бери­лијум4Be9,0122												Бор5B 10,81	Угље­ник6C 12,011	Азот7N 14,007	Кисео­ник8O 15,999	Флуор9F 18,998	Неон10Ne20,180
3	Нат­ријум11Na22,990	Магне­зијум12Mg24,305												Алуми­нијум13Al26,982	Сили­цијум14Si28,085	Фос­фор15P 30,974	Сум­пор16S 32,06	Хлор17Cl35,45	Аргон18Ar39,948
4	Кали­јум19K 39,098	Кал­цијум20Ca40,078	Скан­дијум21Sc44,956		Тита­нијум22Ti47,867	Вана­дијум23V 50,942	Хром24Cr51,996	Ман­ган25Mn54,938	Гвожђе26Fe55,845	Кобалт27Co58,933	Никл28Ni58,693	Бакар29Cu63,546	Цинк30Zn65,38	Гали­јум31Ga69,723	Герма­нијум32Ge72,630	Арсен33As74,922	Селен34Se78,971	Бром35Br79,904	Крип­тон36Kr83,798
5	Руби­дијум37Rb85,468	Строн­цијум38Sr87,62	Итри­јум39Y 88,906		Цирко­нијум40Zr91,224	Нио­бијум41Nb92,906	Молиб­ден42Mo95,95	Техне­цијум43Tc[98]	Руте­нијум44Ru101,07	Роди­јум45Rh102,91	Пала­дијум46Pd106,42	Сре­бро47Ag107,87	Кад­мијум48Cd112,41	Инди­јум49In114,82	Калај50Sn118,71	Анти­мон51Sb121,76	Телур52Te127,60	Јод53I 126,90	Ксе­нон54Xe131,29
6	Цези­јум55Cs132,91	Бари­јум56Ba137,33	Лантан57La138,91		Хаф­нијум72Hf178,49	Тан­тал73Ta180,95	Вол­фрам74W 183,84	Рени­јум75Re186,21	Осми­јум76Os190,23	Ири­дијум77Ir192,22	Пла­тина78Pt195,08	Злато79Au196,97	Жива80Hg200,59	Тали­јум81Tl204,38	Олово82Pb207,2	Биз­мут83Bi208,98	Поло­нијум84Po[209]	Астат85At[210]	Радон86Rn[222]
7	Фран­цијум87Fr[223]	Ради­јум88Ra[226]	Акти­нијум89Ac[227]		Радер­фордијум104Rf[267]	Дуб­нијум105Db[268]	Сибор­гијум106Sg[269]	Бори­јум107Bh[270]	Хаси­јум108Hs[270]	Мајтне­ријум109Mt[278]	Дарм­штатијум110Ds[281]	Ренд­генијум111Rg[282]	Копер­ницијум112Cn[285]	Нихо­нијум113Nh[286]	Флеро­вијум114Fl[289]	Моско­вијум115Mc[290]	Ливер­моријум116Lv[293]	Тене­син117Ts[294]	Огане­сон118Og[294]
					Цери­јум58Ce140,12	Празео­дијум59Pr140,91	Нео­дијум60Nd144,24	Проме­тијум61Pm[145]	Сама­ријум62Sm150,36	Евро­пијум63Eu151,96	Гадоли­нијум64Gd157,25	Тер­бијум65Tb158,93	Диспро­зијум66Dy162,50	Хол­мијум67Ho164,93	Ерби­јум68Er167,26	Тули­јум69Tm168,93	Итер­бијум70Yb173,05	Луте­цијум71Lu174,97
					Тори­јум90Th232,04	Протак­тинијум91Pa231,04	Ура­нијум92U 238,03	Непту­нијум93Np[237]	Плуто­нијум94Pu[244]	Амери­цијум95Am[243]	Кири­јум96Cm[247]	Берк­лијум97Bk[247]	Кали­форнијум98Cf[251]	Ајнштај­нијум99Es[252]	Фер­мијум100Fm[257]	Менде­љевијум101Md[258]	Нобе­лијум102No[259]	Лорен­цијум103Lr[266]

1 (црвена) = гасовито 3 (црна) = чврсто 80 (зелена) = течно 109 (сива) = непознато Боја атомског броја показује агрегатно стање (на 0 °C и 1 atm)

Примордијални Од распада Синтетички Руб показује налажење елемента у природи

Стандардна атомска тежина (A_r)

• Ca: 40,078 — формална кратка вредност, заокружено (нема несигурности)
• Po: [209] — масени број најстабилнијег изотопа

Боја позадине показује поткатегорију у метално-металоидно-неметалном тренду:

Метал						Мета­лоид	Неметал			Непозната хемијска својства
Алкал­ни метал	Земно­алкални метал	Ланта­ноид	Акти­ноид	Пре­лазни метал	Постпре­лазни метал		Поли­атомски неметал	Ди­атомски неметал	Племе­нити гас