Портал:Црна Гора

Из Википедије, слободне енциклопедије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Портал ЦРНА ГОРА
Грб Црне Горе
Застава Црне Горе
Montenegro in its region.svg

Црна Гора је држава која се налази у југоисточној Европи (на Балканском полуострву). На југу излази на Јадранско море, а граничи се са Хрватском на западу, Босном и Херцеговином на сјеверозападу, Србијом на сјевероистоку и Албанијом на југозападу.

Црна Гора је од завршетка Првог свјетског рата била саставни дио заједничке државе са већином балканских Јужних Словена првобитно у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца, касније преименована у Краљевину Југославију, затим у Социјалистичкој Федеративној Републици Југославији, Савезној Републици Југославији и Државној заједници Србија и Црна Гора. Након референдума из 2006. Црна Гора је обновила своју државност.

Главни град Црне Горе је Подгорица, док је Цетиње пријестоница.

Више о Црној Гори ...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрани чланак
Врх Ловћена са маузолејем Петра II Петровића Његоша

Црна Гора је земља у југоисточној Европи која лежи на обали Јадранског мора. Граничи се на истоку и сјевероистоку са Србијом, на сјеверозападу са Хрватском и Босном и Херцеговином и на југоистоку са Албанијом. На западу је дијели море од Италије. Главни, а уједно и највећи град је Подгорица, док Цетиње има статус престонице (пријестолнице).

Црна Гора је чланица Уједињених нација, Организације за европску безбједност и сарадњу, Савета Европе и Уније за Медитеран. Такође је кандидат за члана у Европској унији и НАТО пакту.

Црна Гора је током турске владавине имала неку врсту аутономије, а независност од Турске јој је потврђена на Берлинском конгресу 1878. Од 1918. била је дио све три Југославије. На референдуму одржаном 21. маја 2006. године грађани Црне Горе су изгласали независност у односу на државне заједницу Србију и Црну Гору са укупно 55,54 % гласова. Независност је проглашена 3. јуна 2006. године. Дана 28. јуна 2006. Црна Гора је постала 192. чланица Уједињених нација, а 11. маја 2007, 47. чланица Савета Европе.

Модерна држава Црна Гора обухвата некадашњу Стару Црну Гору, Брда, Стару Херцеговину, дио Старе Србије и Приморје, у којем је најзначајнија Бока которска.

Даље...

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана слика
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Да ли сте знали
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Помозите и Ви
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Изабрана биографија
Јован Ћоновић

Јован Ћоновић (Ријека Црнојевића, 22. септембар 1883Њујорк, 21. март 1963) је био новинар, књижевник и дипломата.

Завршио је Филозофски факултет у Београду 1908. Као студент је 1905/6. живо сарађивао у политици Црне Горе. У процесу званом „Бомбашка афера“ (покушај атентата на кнеза Николу и преврат), Ђоновић је осуђен (јуна 1908.) на смрт. Налазио се у емиграцији у Београду. 1910, кад је српска влада жељела да обнови добре односе са Црном Гором, емигранти су склоњени из Србије, те је Ђоновић прешао у Турску, и живио је у Скопљу и Солуну. 1911 отишао је у Сјеверну Америку, гдје је остао до почетка балканског рата, стално у борби противу реакционарних режима у Црној Гори. У Бутле-у је основао Прво Српско антиалкохоличко друштво у Америци (1911). Учествовао је у бугарском и Првом свјетском рату до јуна 1915, када је послан у Америку. Вратио се у току 1915. и био је на Крфу, све до пробоја Солунског фронта. Послије ослобођења постао је прво референт, затим директор Министарства исхране и обнове земље. За Уставотворну Скупштину изабран је за народног посланика у Црној Гори. Од тада се бавио новинарством. — За вријеме емиграције сарађивао је на Дневном Листу, Штампи, Покрету у Загребу, итд. У Америци је покренуо два недјељна листа са својим другом Тодором Божовићем и то: Ослобођење у Чикагу и Народну Мисао у Бутле-у, нионт. (Бјуту). Оба листа покренута су у току 1911, а престала су излазити по објави балканског рата. Пред улазак у Србију (1918) оживио је у Солуну лист Српски Гласник. Уређивао га је два мјесеца. Маја 1923. покренуо је у Београду дневни лист Гласник. Био му је директор и уредник до престанка (јануара 1924). — Као чиновник, касније као посланик и новинар, писао је у многим београдским листовима, Сарађива у Републици и Буктињи. 1910 са Т. Божовићем написао је брошуру Црна Гора и Напредни покрет. 1920. написао је Проблеми скупоће.

За време Другог светског рата био је члан Централног националног комитета основаног 1941. од стране Драже Михаиловића. Био је делегат Краљевске владе за Блиски и Средњи исток 1943.

После рата живео је у емиграцији у Чикагу. Учествовао је у приређивању дела Јована Дучића која су штампана у Чикагу 1951. у издању Српске народне одбране. Учествовао је оснивању листа „Слобода“ Српске народне одбране у Америци и био председник првог Уређивачког одбора тог листа који је почео да излази 1. октобра 1952.

Јован Ђоновић је умро 1963. године.

[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Вијести
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Категорије
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Уредници
  • Траже се уређивачи
  • ...
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Савети
[[Слика:{{{слика}}}|средина]]
Остали портали
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораЧилеШахШведскаШпанија
Види још: Минипортали