Портал:Film

Из Википедије, слободне енциклопедије
Portal Film logo.png
Dobrodošli na Vikipedijin portal posvećen filmu.

Film se često spominje kao sedma umetnost, i to veoma važna; filmovi zabavljaju, obrazuju, prosvetljuju i nadahnjuju publiku. Vizuelnim elementima filma ne treba prevod zbog čega filmska slika ima moć sveopšte komunikacije. Filmove stvaraju pojedine kulture i oni odražavaju njihov način života, a ujedno i utiču na njih.

Monica Bellucci, Women's World Awards 2009 b.jpg
Eva Longoria 2012.jpg
Penélope Cruz - Cannes 2011.jpg
Pam Anderson 2009.jpg
Charlize Theron by Gage Skidmore.jpg
SandraBullockMay09.jpg
уредиIzabrana biografija
Bette Davis - portrait.jpg

Beti Dejvis (engl. Bette Davis; Louel, 5. april 1908Neji sir Sen, 6. oktobar 1989) je bila američka filmska, pozorišna i televizijska glumica, neretko navođena kao Prva dama američkog filma i jedna od najvećih filmskih diva svih vremena. Prve uloge na filmu dobila je tridesetih godina, nakon nekoliko uspešnih predstava na Brodveju. Tokom svoje šezdesetogodišnje karijere odigrala je preko sto uloga u filmovima. Bila je tražena i cenjena zbog spremnosti da igra negativne likove, i toliko uspešna u tome da su filmovi u kojima je, kako je sama govorila, glumila kučku, reklamirani pod sloganom: „Ko je bolji od zle Beti?“. Bila je jedna od malobrojnih holivudskih diva koje su karijeru izgradile jedino zahvaljujući glumačkom talentu. Pored maestralno odigranih uloga, Dejvisova je takođe bila poznata po svojoj plahovitoj i egocentričnoj prirodi. Smatrali su je za ratobornu i naglu osobu zbog čestog suprotstavljanja režiserima i producentima.

Na samom početku karijere, privukla je pažnju filmskih kritičara ulogama u dramama Ljudski okovi, Pobeda nad tamom i Pismo. Već početkom četrdesetih godina 20. veka bila je najtraženija, najplaćenija i najuticajnija američka filmska zvezda, sa bioskopskim i kritičkim hitom Male lisice iza sebe. Scenaristi su prepravljali scenario na njen zahtev, a režiseri joj dozvoljavali da menja njihove odluke, samo da ne bi napustila snimanje, i nastavila da pravi blokbastere poput filmova Na raskršću i Gospodin Skefington. Krajem četrdesetih Betina karijera stagnira, da bi 1950. ponovo počela vrtoglavo da raste zahvaljujući ulozi Margo Čening u kultnom filmu Sve o Evi. Ipak, bio je to vrhunac njene karijere, nakon čega njena popularnost opet opada. Iako je već bila smatrana zvezdom koja se polako gasi, dva puta je opet uspela da privuče pažnju javnosti na sebe: prvi put kada je ulogom psihopate u trileru Šta se dogodilo sa Bebi Džejn? osvojila mlađu publiku, a drugi put kao osamdesetogodišnja glumica u dirljivoj drami Avgustovski kitovi. Dejvisova, koja je bila prva predsednica Američke akademije nauka i umetnosti, dva puta je nagrađena Oskarom za najbolju glavnu glumicu — za uloge u filmovima Opasna iz 1935. i Džezebel iz 1937. godine.

Arhiva

уредиIzabrana fotografija
уредиKlice

Ukoliko napišete neki kratak članak (klicu), molimo Vas da koristite šablon {{Klica-film}} kako bi ga označili da članak nije završen i da mu treba dopuna. Nezavršene članke možete naći u kategoriji Klice film, a članke bez slike u kategoriji Članci o filmovima bez postera.

уредиUređivači portala

Ako želite da doprinosite ovom portalu možete dopisati svoje korisničko ime ispod.

  1. --Mstudiodf (разговор) 19:58, 28. јануар 2014. (CET)
уредиIzabran članak
Latter Days Cover.jpg

Latter Days (u prevodu Poslednji dani) je američka ljubavna drama iz 2003. koja govori o gej vezi između povučenog mormonskog misionara i njegovog mladog suseda homoseksualca. Film je režirao Si Džej Koks, koji je napisao i scenario. Glavne uloge u filmu tumače Stiv Sandvos i Ves Remzi, dok se u sporednim ulogama pojavljuju Rebeka Džonson, Džeklin Biset, Meri Kej Plejs, Amber Benson i drugi.

Film je premijerno prikazan 10. jula 2003. na Međunarodnom gej i lezbijskom filmskom festivalu u Filadelfiji , a objavljen je u različitim državama SAD tokom narednih 12 meseci. Film je kasnije objavljen u nekoliko drugih zemalja i prikazan na nekoliko gej filmskih festivala. To je bio prvi film koji je otvoreno prikazao sukob između principa Crkve Isusa Hrista svetaca poslednjih dana i homoseksualnosti te je njegovo prikazivanje u pojedinim saveznim državama bilo kontroverzno. Različite religijske grupe pretile su bojkotom ukoliko film ne bude povučen iz bioskopa i videoteka.

Film je bio popularan kod posetilaca na gej i lezbijskim filmskim festivalima, međutim u severnoameričkim bioskopima zaradio je samo 834.685 dolara, što nije bilo dovoljno ni da se pokriju troškovi produkcije, s obzirom na procenjeni budžet od 850.000 dolara. Godine 2004, pisac T. Fabris je adaptirao scenario filma u roman, koji je objavila izdavačka kuća Alyson Publications.

Arhiva

уредиDobri i sjajni članci
уредиFilmski pojmovi
Exquisite-totem.png
уредиOstali portali
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали