Портал:Film

Из Википедије, слободне енциклопедије
Portal Film logo.png
Dobrodošli na Vikipedijin portal posvećen filmu.

Film se često spominje kao sedma umetnost, i to veoma važna; filmovi zabavljaju, obrazuju, prosvetljuju i nadahnjuju publiku. Vizuelnim elementima filma ne treba prevod zbog čega filmska slika ima moć sveopšte komunikacije. Filmove stvaraju pojedine kulture i oni odražavaju njihov način života, a ujedno i utiču na njih.

Monica Bellucci, Women's World Awards 2009 b.jpg
Eva Longoria 2012.jpg
Penélope Cruz - Cannes 2011.jpg
Pam Anderson 2009.jpg
Charlize Theron by Gage Skidmore.jpg
SandraBullockMay09.jpg
уредиIzabrana biografija
First Talkie.jpg

Greta Garbo (шве. Greta Garbo; Stokholm, 18. septembar 1905Njujork, 15. april 1990) bila je američka glumica švedskog porekla i jedna od najvećih filmskih zvezda tridesetih godina 20. veka. Već sa svojim trećim filmom — Put i đavo iz 1926, Garbo je postala toliko popularna da je njen prvi zvučni film, Ana Kristi, reklamiran pod sloganom Garbo govori!. Ovaj film joj je doneo prvu nominaciju za Oskara za najbolju glavnu glumicu i status međunarodne zvezde. Drugi poznati filmovi u kojima je igrala su Romansa, Grand hotel, Ana Karenjina, Dama s kamelijama i Ninočka. Posle neuspeha filma Žena sa dva lica, dvadesetsedmog u njenoj karijeri, Greta se povukla sa filma. Na kraju filmske karijere imala je četiri nominacije za Oskara. Američki filmski institut je uvrstio među pet najboljih glumica dvadesetog veka.

Greta se nije udavala i nije imala dece i živela je sama. Ljubavne afere koje je imala sa brojnim glumicama bile su javna tajna. Garbo je vešto izbegavala intervjue i pojavljivanja u javnosti, te je od 1941. kada se povukla, pa do smrti 1990. godine stvorila svojevrstan mit o sebi kao jednoj od najmisterioznijih javnih ličnosti. Bila je tajanstvena i nekomunikativna, te nije ni čudo što je dala jedan od najkraćih intervjua u istoriji. Kada je novinar počeo razgovor rečenicom: Znate, pitam se... Garbo je odsečno odgovorila: A zašto se pitate? i otišla.

Arhiva

уредиIzabrana fotografija
уредиKlice

Ukoliko napišete neki kratak članak (klicu), molimo Vas da koristite šablon {{Klica-film}} kako bi ga označili da članak nije završen i da mu treba dopuna. Nezavršene članke možete naći u kategoriji Klice film, a članke bez slike u kategoriji Članci o filmovima bez postera.

уредиUređivači portala

Ako želite da doprinosite ovom portalu možete dopisati svoje korisničko ime ispod.

  1. --Mstudiodf (разговор) 19:58, 28. јануар 2014. (CET)
уредиIzabran članak
Pride-and-Prejudice-TV-miniseries.jpg

Gordost i predrasuda je britanska televizijska serija od šest epizoda snimljena 1995. godine. Po žanru je to kostimirana drama, adaptacija istoimenog romana Džejn Ostin iz 1813. godine. Seriju je režirao Endru Dejvis, a u glavnim ulogama se pojavljuju Dženifer Ili, koja tumači lik Elizabet Benet i Kolin Fert, koji tumači lik gospodina Darsija. Serija, čiji je izvršni producent bila Su Bertvisel, realizovana je u saradnji britanske televizijske mreže Bi-Bi-Si i američke televizijske mreže A&E netvork. Serija je premijerno prikazivana na prvom programu Bi-Bi-Sija u periodu od 24. septembra do 29. oktobra 1995. godine, a svaka epizoda je trajala 55 minuta. Televizijska mreža A&E netvork je, kao ekskluzivni nosilac prava za prikazivanje serije u Sjedinjenim Američkim Državama, emitovala seriju u tri termina u kojima su prikazivane po dve epizode. Serija je u Sjedinjenim Američkim Državama premijerno prikazivana u periodu od 14. do 17. januara 1996. godine.

Gordost i predrasuda“ je prostorno i vremenski smeštena u Englesku sa početka devetnaestog veka. Priča govori o pet neudatih kćerki gospodina i gospođe Benet nakon što se dobrostojeći i još uvek neoženjeni gospodin Bingli, zajedno sa svojim prijateljem, gospodinom Darsijem, doseljava u njihovo susedstvo. Dok Bingliju odmah počinje da privlači pažnju najstarija kćerka gospodina Beneta, Džejn, dotle Darsi sa velikim poteškoćama pokušava da se navikne na novi život i okolinu, provodeći većinu svog vremena u neprestanom nadmudrivanju sa Benetovom drugom po starosti kćerkom, Elizabet. „Njujork tajms“ je ovu seriju opisao kao „duhovitu mešavinu ljubavnih priča i društvenih spletki, mudro uvijenu u ambicije i iluzije provincijskog višeg staleža“

Arhiva

уредиDobri i sjajni članci
уредиFilmski pojmovi
Exquisite-totem.png
уредиOstali portali
Википортал
АнтарктикАнтичка ГрчкаАнтички РимАргентинаАрхеологијаАстрономијаБања ЛукаБеоградБиографијаБиологијаБосна и ХерцеговинаБутанВаздухопловствоВидео-игреВојна историја СрбаВојскаГеографијаГеофизикаГрчкаЕвропаЕвропска унијаЕгиптологијаЕкологијаЕротика и порнографијаИнформатика и рачунарствоИсторијаИталијаЈезераЈСД ПартизанJугословенска војска у отаџбиниЈужни СуданКанадаКњижевностКошаркаКраљевина ЈугославијаКулинарствоЛГБТМађарскаМакедонијаМатематикаМедицинаМузикаНародноослобoдилачка борбаНауке о ЗемљиНемачкаНишОлимпијске игреОпштина БаточинаПланинеПозориштеПољскаПравослављеПрви светски ратПтицеРеволуционарни раднички покрет ЈугославијеРепублика СрпскаРокРусијаСД Црвена ЗвездаСједињене Америчке ДржавеСпортСрбијаСукоби на територији СФРЈСФРЈТенисТенковиТрамвајски саобраћајТурскаУжицеУједињене нацијеУједињено КраљевствоУкрајинаУметностФантастикаФизикаФизичка хемијаФилмФормула 1ФранцускаФудбалХемијаХералдикаХокеј на ледуХрватскаХришћанствоЦрна ГораШведскаШпанија
Види још: Минипортали