Португалски колонијални рат
| Португалски колонијални рат | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Део | |||||||||||
 |
|||||||||||
|
|||||||||||
| Сукобљене стране | |||||||||||
 ПортугалијаПодршка:  ЈАР Родезија Малави Свазиленд Боцвана НАТО[3] |
 МПЛА УНИТА ФНЛА ФЛЕЦ ПАИГЦ ФРЕЛИМОПодршка:  СССР Куба Кина САД (током мандата ЈФК) Заир[4] Шведска[5]и остали |
||||||||||
| Заповедници | |||||||||||
| Америко Томаз Антонио де Оливеира Салазар Марчело Кајетано |
Жозе Едуардо дос Сантос Жонас Савимби Холден Роберто Амилкар Кабрал Луис Кабрал Едуардо Мондлен Самора Машел |
||||||||||
| Јачина | |||||||||||
| 145.000 војних трупа из Португалије; 65.000 у Анголи, 32.000 у Гвинеји, 51.000 у Мозамбику | 38 – 53.000 герилаца; 18.000 у Анголи, 10.000 у Гвинеји, 10-15.000 у Мозамбику | ||||||||||
| Губици | |||||||||||
| 8.289 погинулих, 15.507 рањених | 50.000 + погинулих у Анголи, 6.000 убијених и 4.000 рањених у Гвинеји, 10.000 + убијених у Мозамбику (уз 50.000 погинулих цивила[6]) | ||||||||||
| {{{подаци}}} | |||||||||||
Португалски колонијални рат, у Португалији познатији под именом Прекоморски рат, а у бившим колонијама као Рат за независност, био је војни сукоб који се водио између португалске војске и ослободилачких покрета у португалским колонијама Гвинеји Бисао, Анголи и Мозамбику од 1961. до 1974. године. Након збацивања с власти конзервативног режима Марсела Кајетана у тзв. каранфилској револуцији 25. априла 1974. године, нова демократска влада Португалије прекинула је рат и покренула процес давања независности својим дотадашњим колонијама.
Садржај |
Историјат [уреди]
За разлику од осталих европских колонијалних земаља, попут |Уједињеног Краљевства и Француске, конзервативни режим Салазара у Португалији није се повукао из својих колонија. Као знак отпора против колонијалне власти, док је велика већина афричких земаља добила независност, разни ободилачки покрети покренули су оружану борбу на португалској колонијалној територији, односно Анголи, Гвинеји Бисао и Мозамбику. С временом је већина земаља у свету сматрала оправданим отпор домаћег становништва португалским колонијалним властима, и генерално подупирала је њихову борбу за независност.
Међународна заједница је с временом суочила режим у Лисабону с различитим ембаргима и осталим санкцијама због вођења колонијалнога рата. Рат је до 1973. постао изнимно непопуларан међу португалским становништвом, а истовремено срозавао се углед Португалије у свету.
Иако су у почетку дејствовали самостално, руководства ослободилачких покрета Народни покрет за ослобођење Анголе, Национални ослободилачки фронт Анголе и Национална унија за потпуну независност Анголе у Анголи, Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва у Гвинеји Бисао и Фронт за ослобођење Мозамбика у Мозамбику остварили су заједничку сарадњу и међусобно су се помагали у рату против португалске војске.
Након што је група лево оријентисаних официра у португалској војсци свргнула с власти режим Марчела Кајетана 25. априла 1974, нова влада је покренула постепено повлачење војске из колонија[7][8]. Убрзо након тога, велик број белачког португалског становништва почео је да напушта колоније. Преко 1 милион њих се одселио из колонија у Португалију, Северну Америку и Јужноафричку Републику[9][10][11]. До 1975. Португалија је са свим бившим колонијама уредила споразуме о независности.
Извори [уреди]
- ^ Portugal since 1974, Britannica
- ^ Mia Couto, Carnation revolution, Monde Diplomatique
- ^ Иако је Португалија била један од оснивача НАТО-а, његове јединице нису изравно учествовале у сукобу, али су неке његове чланице неизравно или незванично подупирале Португалију суздржавајући се приликом изглашавања санкција УН-а против Португалије и остало.
- ^ ((pt)) http://www.guerracolonial.org/index.php?content=324 FNLA - um movimento em permanente letargia, guerracolonial.org
- ^ In Contos Proibidos by Rui Mateus (pag.41), Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Mid-Range Wars and Atrocities of the Twentieth Century retrieved December 4, 2007
- ^ Laidi, Zaki. The Superpowers and Africa: The Constraints of a Rivalry:1960-1990. Chicago: Univ. Of Chicago, 1990.
- ^ António Pires Nunes, Angola 1966-74, Приступљено 23. 4. 2013.
- ^ Flight from Angola, The Economist (August 16, 1975).
- ^ Dismantling the Portuguese Empire, Time magazine (Monday, July 7, 1975).
- ^ Portugal - Emigration, Eric Solsten, ed. Portugal: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress, 1993.
Литература [уреди]
- Kaúlza de Arriaga - Published works of the General Kaúlza de Arriaga
- Becket, Ian et all., A Guerra no Mundo, Guerras e Guerrilhas desde 1945, Lisboa, Verbo, 1983
- Marques, A. H. de Oliveira, História de Portugal, 6ª ed., Lisboa, Palas Editora, Vol. III, 1981
- Mattoso, José, História Contemporânea de Portugal, Lisboa, Amigos do Livro, 1985, «Estado Novo», Vol. II e «25 de Abril», vol. único
- Mattoso, José, História de Portugal, Lisboa, Ediclube, 1993, vols. XIII e XIV
- Pakenham, Thomas, The Scramble for Africa, Abacus, 1991 ISBN 0-349-10449-2
- Reis, António, Portugal Contemporâneo, Lisboa, Alfa, Vol. V, 1989;
- Rosas, Fernando e Brito, J. M. Brandão, Dicionário de História do Estado Novo, Venda Nova, Bertrand Editora, 2 vols. 1996
- Vários autores, Guerra Colonial, edição do Diário de Notícias
- Jornal do Exército, Lisboa, Estado-Maior do Exército
- Cann, John P, Counterinsurgency in Africa: The Portuguese Way of War, 1961-1974, Hailer Publishing, 2005.
Види још [уреди]
Спољашње везе [уреди]
|
||||||||||||||||
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
.svg){kind=small}
