Португалски колонијални рат

Из Википедије, слободне енциклопедије
Португалски колонијални рат
Део Хладног рата
Guerra Colonial Portuguesa.jpg
Време: 4. фебруар 196125. април 1974.
Локација: Ангола, Гвинеја Бисао, Мозамбик
Узрок рата:
Резултат: Независност свих португалских колонија у Африци након избијања каранфилске револуције 25. априла 1974. године[1][2]
Промене у територији:
Сукобљене стране
Застава Португалије Португалија
Подршка:
Јужноафричка Република ЈАР[3][4][5][6]
Застава Родезије Родезија[7]
Застава Малавија Малави[8][9]
Застава Свазиленда Свазиленд
Застава Боцване Боцвана
Застава НАТО-а НАТО[10]
Movimento Popular de Libertação de Angola (bandeira).svg МПЛА
Flag of UNITA.svg УНИТА
Bandeira da FNLA.svg ФНЛА
Flag of Cabinda.svg ФЛЕЦ
Flag of PAIGC.svg ПАИГЦ
Mz frelimo1962-1993.png ФРЕЛИМО
Подршка:
Застава Савезa Совјетских Социјалистичких Република СССР[11]
Застава Кубе Куба[12][13][14][15][16][17]
Кина Кина[18][19][20][21][22][23]
Застава Сједињених Америчких Држава САД[24] (током мандата ЈФК)
Демократска Република Конго Заир[25]
Застава Алжира Алжир[26][27][28]
Застава Танзаније Танзанија[29][30][31][32]
Застава Замбије Замбија[33][34]
Застава Сенегала Сенегал[35]
Застава Гвинеје Гвинеја[36]
Flag of the Republic of the Congo Република Конго[37]
Застава Либије Либија[38][39]
Застава Социјалистичке Федеративне Републике Југославије СФРЈ[40][41][42][43]
Застава Бугарске Бугарска[44][45][46][47]
Застава Туниса Тунис[48]
Застава Шведске Шведска[49]
Заповедници
Португалија Америко Томас
Португалија Антонио де Оливеира Салазар
Португалија Марсело Каитано
Португалија Антонио де Спинола
Португалија Франсиско да Коста Гомес
Португалија Антонио Аугусто дос Сантос
Португалија Каулза де Аријага
Movimento Popular de Libertação de Angola (bandeira).svg Агостињо Нето
Movimento Popular de Libertação de Angola (bandeira).svg Жозе Едуардо дос Сантос
Flag of UNITA.svg Жонас Савимби
Bandeira da FNLA.svg Холден Роберто
Flag of PAIGC.svg Амилкар Кабрал
Flag of PAIGC.svg Луис Кабрал
Mz frelimo1962-1993.png Едуардо Мондлен
Mz frelimo1962-1993.png Жоаким Чисано
Mz frelimo1962-1993.png Самора Машел
Јачина
145.000 војних трупа из Португалије; 65.000 у Анголи, 32.000 у Гвинеји, 51.000 у Мозамбику 38 – 53.000 герилаца; 18.000 у Анголи, 10.000 у Гвинеји, 10-15.000 у Мозамбику
Губици
8.289 погинулих, 15.507 рањених 50.000 + погинулих у Анголи, 6.000 убијених и 4.000 рањених у Гвинеји, 10.000 + убијених у Мозамбику (уз то 50.000 погинулих цивила[50])
{{{подаци}}}

Португалски колонијални рат, у Португалији познатији под именом Прекоморски рат, а у бившим колонијама као Рат за независност, био је војни сукоб који се водио између португалске војске и ослободилачких покрета у португалским колонијама Гвинеји Бисао, Анголи и Мозамбику од 1961. до 1974. године. Након збацивања с власти конзервативног режима Марсела Каитана у тзв. каранфилској револуцији 25. априла 1974. године, нова демократска влада Португалије прекинула је рат и покренула процес давања независности својим дотадашњим колонијама.

Историја Португалије
Coat of arms of Portugal.svg

Овај чланак је део серије о
историји Португалије

Ова кутијица: погледај  разговор  уреди
Категорија: Историја Португалије

Историјат[уреди]

За разлику од осталих европских колонијалних земаља, попут Уједињеног Краљевства и Француске, конзервативни режим Салазара у Португалији није се повукао из својих колонија. Као знак отпора против колонијалне власти, док је велика већина афричких земаља добила независност, разни ободилачки покрети покренули су оружану борбу на португалској колонијалној територији, односно Анголи, Гвинеји Бисао и Мозамбику. С временом је већина земаља у свету сматрала оправданим отпор домаћег становништва португалским колонијалним властима, и генерално подупирала је њихову борбу за независност.

Међународна заједница је с временом суочила режим у Лисабону с различитим ембаргима и осталим санкцијама због вођења колонијалнога рата. Рат је до 1973. постао изнимно непопуларан међу португалским становништвом, а истовремено срозавао се углед Португалије у свету.

Иако су у почетку дејствовали самостално, руководства ослободилачких покрета Народни покрет за ослобођење Анголе, Национални ослободилачки фронт Анголе и Национална унија за потпуну независност Анголе у Анголи, Афричка партија за независност Гвинеје и Зеленортских Острва у Гвинеји Бисао и Фронт за ослобођење Мозамбика у Мозамбику остварили су заједничку сарадњу и међусобно су се помагали у рату против португалске војске.

Након што је група лево оријентисаних официра у португалској војсци свргнула с власти режим Марчела Кајетана 25. априла 1974, нова влада је покренула постепено повлачење војске из колонија[51][52]. Убрзо након тога, велик број белачког португалског становништва почео је да напушта колоније. Преко 1 милион њих се одселио из колонија у Португалију, Северну Америку и Јужноафричку Републику[53][54][55]. До 1975. Португалија је са свим бившим колонијама уредила споразуме о независности.

Извори[уреди]

  1. ^ Portugal since 1974, Britannica
  2. ^ Mia Couto, Carnation revolution, Monde Diplomatique
  3. ^ THE BORDER WAR
  4. ^ Regional Orders: Building Security in a New World, 1997. Page 306.
  5. ^ The dictionary of contemporary politics of Southern Africa, 1988. Page 250.
  6. ^ South Africa in Africa: A Study in Ideology and Foreign Policy, 1975. Page 173
  7. ^ Terror on the Tracks: A Rhodesian Story, 2011. Page 5.
  8. ^ Salazar: A Political Biography, 2009. Page 530
  9. ^ Prominent African Leaders Since Independence, 2012. Page 383
  10. ^ Иако је Португалија била један од оснивача НАТО-а, његове јединице нису изравно учествовале у сукобу, али су неке његове чланице неизравно или незванично подупирале Португалију суздржавајући се приликом изглашавања санкција УН-а против Португалије и остало.
  11. ^ The Soviet Union and the developing nations, 1974. Page 66.
  12. ^ Fidel Castro: My Life: A Spoken Autobiography, 2008. Page 315.
  13. ^ The Cuban Intervention in Angola, 1965-1991: From Che Guevara to Cuito Cuanavale, 2005. Page 354.
  14. ^ The Cuban Military Under Castro, 1989. Page 45.
  15. ^ Translations on Sub-Saharan Africa 607-623, 1967. Page 65.
  16. ^ Cuba in the World, 1979. Page 95-96.
  17. ^ Cuba: The International Dimension, 1990. Page 155-157.
  18. ^ Foreign Intervention in Africa: From the Cold War to the War on Terror, 2013. Page 81.
  19. ^ China and Africa: A Century of Engagement, 2012. Page 339.
  20. ^ China Into Africa: Trade, Aid, and Influence, 2009. Page 156.
  21. ^ Armed Forces and Modern Counter-insurgency, 1985. Page 140
  22. ^ Guerrilla Warfare: A Historical and Critical Study, 1976. Page 362.
  23. ^ Revolution and Chinese Foreign Policy: Peking's Support for Wars of National Liberation Peter van Ness, 1971. Page 143.
  24. ^ The Flawed Architect:Henry Kissinger and American Foreign Policy, 2004. Page 404
  25. ^ ((pt)) http://www.guerracolonial.org/index.php?content=324 FNLA - um movimento em permanente letargia, guerracolonial.org
  26. ^ Algeria: The Politics of a Socialist Revolution, 1970. Page 164
  27. ^ Modern African Wars: Angola and Moçambique 1961-1974, 1988. Page 12.
  28. ^ Wars in the Third World since 1945, 1995. Page 35
  29. ^ Angola-Ascendancy of the MPLA
  30. ^ Mozambique: Frelimo and the War of Liberation, 1962-1975
  31. ^ A History of FRELIMO, 1982. Page 13
  32. ^ Encyclopedia Americana: Sumatra to Trampoline, 2005. Page 275
  33. ^ Contested Power in Angola: 1840s to the Present, 2000. Page 167
  34. ^ Culture And Customs of Mozambique, 2007. Page 16
  35. ^ Guerrilla Strategies: An Historical Anthology from the Long March to Afghanistan, 1982. Page 208.
  36. ^ Communism in Africa, 1980. Page 25.
  37. ^ Warfare in Independent Africa, 2011. Page 70
  38. ^ Libya Relations with Sub-Saharan Africa
  39. ^ Qaddafi: his ideology in theory and practice, 1986. Page 140.
  40. ^ Violence in Southern Africa, 1997. Page 10.
  41. ^ Mozambique, Resistance and Freedom: A Case for Reassessment, 1994. Page 64
  42. ^ Tito in the world press on the occasion of the 80th birthday, 1973. Page 33.
  43. ^ Southern Africa The Escalation of a Conflict : a Politico-military Study, 1976. Page 99.
  44. ^ Liberalism, Black Power, and the Making of American Politics, 1965-1980. 2009. Page 83
  45. ^ Portuguese Africa: a handbook, 1969. Page 423
  46. ^ War in Peace: Conventional and Guerrilla Warfare Since 1945, 1985. Page 154
  47. ^ Government and politics in Africa, 1993. Page 180
  48. ^ Southern Africa in Transition, 1966. Page 171
  49. ^ In Contos Proibidos by Rui Mateus (pag.41), Приступљено 23. 4. 2013.
  50. ^ Mid-Range Wars and Atrocities of the Twentieth Century retrieved December 4, 2007
  51. ^ Laidi, Zaki. The Superpowers and Africa: The Constraints of a Rivalry:1960-1990. Chicago: Univ. Of Chicago, 1990.
  52. ^ António Pires Nunes, Angola 1966-74, Приступљено 23. 4. 2013.
  53. ^ Flight from Angola, The Economist (August 16, 1975).
  54. ^ Dismantling the Portuguese Empire, Time magazine (Monday, July 7, 1975).
  55. ^ Portugal - Emigration, Eric Solsten, ed. Portugal: A Country Study. Washington: GPO for the Library of Congress, 1993.

Литература[уреди]

  • Kaúlza de Arriaga - Published works of the General Kaúlza de Arriaga
  • Becket, Ian et all., A Guerra no Mundo, Guerras e Guerrilhas desde 1945, Lisboa, Verbo, 1983
  • Marques, A. H. de Oliveira, História de Portugal, 6ª ed., Lisboa, Palas Editora, Vol. III, 1981
  • Mattoso, José, História Contemporânea de Portugal, Lisboa, Amigos do Livro, 1985, «Estado Novo», Vol. II e «25 de Abril», vol. único
  • Mattoso, José, História de Portugal, Lisboa, Ediclube, 1993, vols. XIII e XIV
  • Pakenham, Thomas, The Scramble for Africa, Abacus, 1991 ISBN 0-349-10449-2
  • Reis, António, Portugal Contemporâneo, Lisboa, Alfa, Vol. V, 1989;
  • Rosas, Fernando e Brito, J. M. Brandão, Dicionário de História do Estado Novo, Venda Nova, Bertrand Editora, 2 vols. 1996
  • Vários autores, Guerra Colonial, edição do Diário de Notícias
  • Jornal do Exército, Lisboa, Estado-Maior do Exército
  • Cann, John P, Counterinsurgency in Africa: The Portuguese Way of War, 1961-1974, Hailer Publishing, 2005.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]