Порфирогенит
 |
Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Порфирогенит је придев који је носио део византијских царева и њихових породица. Термин је буквално значио рођен у порфиру, пошто се порфирна (пурпурна, гримизна) боја сматрала бојом царског достојанства.
Порекло назива [уреди]
Термин је означавао царско достојанство односно онога ко је рођен у царској породици односно у порфиру. Тај придев су добијала сва царева(или царицина) деца која су рођена док је он(или она) владао. То у пракси значи да су придев Порфирогенит односно Порфирогенита носили принчеви и принцезе који су могли, али нису морали да касније наследе оца(или мајку) на престолу.
Тако је Ана Комнина(1083-1153) била и Ана Порфирогенита пошто се родила док јој је отац Алексије(1081-1118) био цар. Са друге стране, византијски цар Роман IV Диоген(1068-1071) није био Роман Порфирогенит пошто је на царски престо дошао женидбом са царицом Евдокијом, удовицом византијског цара Константина X Дуке(1059-1067) и мајком Михаила VII Парапинка(1071-1078). Романов отац Константин Диоген је био византијски великаш из Кападокије, који је управљао Београдом после слома Македонског царства и човек који је на превару савладао Сермона, последњег Самуиловог вазала.
Цареви [уреди]
Већина царева је носила већи број придева уз своје име(Август,Порфирогенит,...), али се у историји под тим именом подразумевају два цара:
- Константин VII Порфирогенит (Κωνσταντίνος Ζ' ο Πορφυρογέννητος) (905-959, владао 913 - 959)
- Роман II Порфирогенит (Ρωμανός Β' ο Πορφυρογέννητος) (939 - 963, владао 959 - 963)
