Порјечина

Из Википедије, слободне енциклопедије
Порјечина

Пошаљи фотографију

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Републике Српске Република Српска
Општина Општина Петрово
Становништво
Становништво (1991) 819
Положај
Координате 44°36′N 18°23′E / 44.60, 18.39
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Порјечина на мапи БиХ
{{{alt}}}
Порјечина
Порјечина на мапи БиХ
Остали подаци
Позивни број 053


Координате: 44° 36′ 00" СГШ, 18° 23′ 24" ИГД
Порјечина је насељено мјесто у Босни и Херцеговини у општини Петрово које припада ентитету Република Српска. Према попису становништва из 1991. у насељу је живјело 819 становника.

Географија[уреди]

Налази се на падинама планине Озрен, окружена ријеком Спречом.[1] Од Петрова је удаљена 5 до 7 километара.[1] Источно од Порјечине налази се Калуђерица, а јужно је Кртова.[2] У близини се налази вис Градишник.[1] Неки од засеока у Порјечини су: Бјелани и Тодоровићи.[1]

Назив[уреди]

Кроз насеље протичу двије ријеке, Пониква и Порјечина, по којој је и добило назив.[1]

Историја[уреди]

Први пут се помиње око 1570. године, када је забиљежено да у насељу живи 14 хришћанских домаћинстава.[1] Године 1876. је забиљежено преко 300 становника у преко 40 домаћинстава.[1] Порјечина се од 1971. до 1992. године налазила у саставу општине Грачаница.

Култура[уреди]

У насељу се налази храм Српске православне цркве посвећен Рођењу пресвете Богородице.[1] Изградња цркве је започета 1990. а 2004. је завршена.[1] Слава Порјечине је Молитва, која се слави 7 дана прије Спасовдана.[1]

Образовање[уреди]

Протојереј Српске православне цркве Ђорђије (Георгије) Марјановић је од аустроугарских власти добио дозволу за отварање школе, која је отворена 4. септембра 1894. године.[1] Ово је најстарија школа на подручју планине Озрен.[1]

Привреда[уреди]

Становниптво се највише бави узгојом пилића и говеда.[1]

Становништво[уреди]

У Порјечини према подацима из 2011. године, живи око 660 становника.[1] Према подацима из 2011, ранијих година је преко 60 породица одселило у Петрово, 20 у Србију, и више од 20 широм свијета.[1] Током распада Југославије, страдало је 36 становника.[1]

Националност[3] 1991. 1981. 1971. 1961.
Срби 795 826 926 860
Југословени 14 5 6
Муслимани 1 2 2
Црногорци 2
Хрвати 1 1 1
остали и непознато 8 9 7
Укупно 819 842 940 863
Демографија
Година Становника
[3]
1961. 863
1971. 940
1981. 842
1991. 819

Презимена[уреди]

  • Марјановић (доселили се 1881. године из Мичијевића), славе Аранђеловдан[1] Породица је у прошлости носила назив Марјановићи-Поповићи, пошто су многи чланови били свештеници Српске православне цркве.[1]
  • Костић, славе Аранђеловдан[1]
  • Максимовић, славе Аранђеловдан[1]
  • Лазаревић, славе Јовандан[1]
  • Недељковић, славе Јовандан[1]
  • Станишић, славе Јовандан[1]
  • Мишановић, славе Јовандан[1]
  • Стевић, славе Јовандан[1]
  • Стефановић, славе Јовандан[1]
  • Благојевић, славе Врачеве[1]
  • Деспотовић, славе Никољдан[1]
  • Јосиповић, славе Никољдан[1]
  • Ђурић, славе Ђурђевдан[1]
  • Илић, славе Светог Симеуна[1]
  • Гаврић[1]

Референце[уреди]

  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј к л љ м н њ о п р с т ћ у ф х ц ч џ ш аа аб „Огњишта: Порјечина“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 2011. Приступљено 18. 12. 2011.. 
  2. ^ „Сноп (емисија за пољопривреднике)“ (на ср). Радио-телевизија Републике Српске. 27. 5. 2012. Приступљено 28. 5. 2012.. 
  3. ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Види још[уреди]