Посебни корпус жандарма

Из Википедије, слободне енциклопедије

Посебни корпус жандарма (рус. Отдельный корпус жандармов) је био војна униформисана тајна полиција Руске Империје.

Историја[уреди]

Године 1826. све жандармске јединице су биле потчињене Александру Бенкендорфу, који је такође био главни начелник Трећег одјељења. Посебни корпус жандарма је основан 1836. године из жандармских дивизијских корпуса унутрашње страже и жандармског пука.

Цијела земља је била подијељена на неколико (у почетку пет, затим осам) жандармских округа, на челу којих су стајали старији жандармски чинови. Окрузи су се дијелили на одјељења. У саставу једног одјељења обично је било 2—3 губерније; начелници су се називали жандармски штабни официри.

Године 1880. Треће одјељење је било укинуто, а корпус жандарма је предан Министарству унутрашњих послова.

Указ од 25. јуна 1882. је сачувао за министра унутрашњих послова звање шефа жандарма. Непосредно управљање корпусом предавало се једном од замјеника министра, руководиоца полиције, који је именован за командира Посебног корпуса жандарма. Командир у грађевинским, инспекторским и војно-судским пословима је имао иста права и власт као командујући војног округа; у грађевинском ресору дјеловао је кроз штаб корпуса, а у предметима који су се односили на истраге прекршаја кроз Департман полиције Министарства унутрашњих послова.

Састав[уреди]

Корпус жандарма се 1913. састојао:

  • из главне управе корпуса;
  • из управе округа варшавског и сибирског;
  • из губернијских жандармских управа, и њима потчињеном особљу, које је било размјештено по градовима и срезовима (до 1870 — надзорни састав корпуса); и жандармских управа Одесе и Омска;
  • из шлисбургске жандармске управе
  • из среских жандармских управа у варшавском округу; из жандармских полицијских управа жељезница
  • из санктпетербуршких, московских и варшавских жандармских дивизија;
  • из коњичких градских команди које су се налазиле при неким градовима. Осим тога постоје такође: а) жандармске команде тврђава и б) пољски жандармски ескадрони (шест, један гардијски).

Обавезе жандарма[уреди]

Жандармске дивизије и градске коњичке команде (у Одеси) вршили су уобичајене полицијске обавезе (на позив грађанских власти). Жандарми су у својству органа Трећег одјељења вршили истражне послове према наредбама шефа жандарма — главног начелника Трећег одјељења.

Овлашћења и одговорност[уреди]

У Судским статутима судска истрага за државне прекршаје је била стављена у надлежност тужилаца судских комора, тако да је дошло до мијешања надлежности између жандарма и тужилаштва. Дана 19. маја 1871. изашле су допуне статутима према којим су истражне радње за државне прекршаје препуштене официрима корпуса жандарма, осим у случајевима када би прекршај учинио један војни службеник, и то тамо где искључиву надлежност има војно или поморско начелство и у време вршења службе. О прекршајима који нису били државни, жандарми су само могли дојавити мјесном тужилаштву и општој полицији.

Жандармске полицијске управе жељезница које су биле непосредно потчињене начелнику штаба корпуса жандарма, осим општих обавеза корпуса жандарма, замјењивале су општу полицију у рејону жељезница.

За непримјерен рад и злоупотребе положаја жандармски официри су одговорност сносили само пред њиховим непосредним начелством, тужиоци су о томе могли само обавијестити министра правде, који се договарао са министром унутрашњих послова. Када настане размимоилажење међу тужиоцем и начелством, предмет се упућивао на рјешавање Сенату (први департман).

Види још[уреди]

Извор[уреди]