Последњи мост

Из Википедије, слободне енциклопедије
Последњи мост

{{{опис_слике}}}

Изворни наслов Letzte Brücke, Die
Режија Хелмут Којтнер
Продуцент Космопол филм, Аустрија
Сценарио Столе Јанковић
Хелмут Којтнер
Главне улоге Марија Шел
Павле Минчић
Звонко Жунгул
Јанез Врховец
Бата Стојановић
Стево Петровић
Музика Карл Де Гроф
Жанр трагедија
Издавачка кућа Космопол филм, Аустрија
Година 1954
Трајање Немачка 102 мин.
Земља Југославија, Аустрија
Језик Немачки
IMDb веза

Последњи мост“ је југословенски филм, снимљен 1954. године у режији Хелмута Којтнера.

Кратак садржај[уреди]

Немачка болничарка Хелга, која је заробљена у ослободилачком рату, присиљена је да помаже рањеним партизанским борцима. Када се боље упознала са идејама и циљевима за које се партизани боре, она почиње добровољно и са пуно ентузијазма да извршава свој првобитно наметнути задатак. Хелга тада олако прелази и преко своје националности. У једној акцији прибављања лекова за рањенике, Хелга гине, и то на последњем мосту, после чега стране у сукобу обустављају ватру.

Улоге[уреди]

Глумац Улога
Марија Шел Др. Хелга
Бернхард Вики Боро
Барбара Рутинг Милица
Павле Минчић Момчило
Звонко Жунгул Сава
Јанез Врховец Влахо
Бата Стојановић Партизан
Стево Петровић Ратко
Карл Менер Мартин Бергер

Спољашње везе[уреди]