Посматрање

Из Википедије, слободне енциклопедије

Посматрање је основна метода сваке науке; састоји се у планском и објективном опажању, регистровању и тумачењу појава и догађаја који су директно или индиректно доступни једном или већем броју посматрача. Циљ посматрања може бити да се опишу карактеристике и утврде законитости понашања, али може бити, на основу манифестног понашања, и закључивање о унутрашњим диспозицијама које стоје иза видљивог понашања. Постоји више врста посматрања: натуралистичко посматрање и посматрање уз помоћ инструмената; пригодно и систематско посматрање; структурисано и неструктурисано посматрање, посматрање са учешћем и сл.

Литература[уреди]

  • Овај чланак, или један његов део, изворно је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.