Постојање
Битисање или постојање односно егзистенција (од лат: ex-istere - бити постављен вани) представља централно питање филозофије ("Шта постоји?"). Најчешће се дефинише у односу према есенцији. Посебна расправа у филозофији тиче се доказивања постојања себе, односно одреднице самог постојања, а у филозофији религије постојања Бога[1].
Средњовековном филозофијом је доминирала расправа о односу бити (есенције) и битисања (егзистенције), при чему је најчешће егзистенција била зависна од есенције, која је од Бога. Битисање се поимало као остварена бит (есенција) неке ствари.
У новијој филозофији егзистенције, овај однос се обрће па есенције нема без егзистенције као услова. Код Хајдегера и Сартра, егзистенција је својство индивидуалног, непоновљивог људског бића, а не својство ствари[2]. Кјеркегор је наглашавао категорију »субјектности«, под којом је подразумевао онај модус егзистенције у коме је човек субјект сопственог делања а никада објект делања било које друге особе.[3]
Референце [уреди]
- ^ Егзистенција, Иван Видановић, Речник социјалног рада
- ^ Егзистенција, Бранко Павловић, Филозофски речник, Плато, Београд, 1997.
- ^ Зло, Енциклопедија живих религија, Нолит, Београд, 2004. ISBN 86-19-02360-8
Види још [уреди]
|
|||||||||||||||||||||||||||||||
