Потер Стјуарт

Из Википедије, слободне енциклопедије
Потер Стјуарт

Потер Стјуарт
Потер Стјуарт

Биографија
Датум рођења 23. јануар 1915.
Место рођења Џексон, Мичиген (САД)
Датум смрти 7. децембар 1985.
Место смрти Хановер, Њу Хемпшир (САД)
Диплома са Универзитет Јејл
Правна школа Јејл
Професија судија
Мандат(и)
Придружени судија Врховног суда САД
14. октобар 1958 — 3. јул 1981.
Претходник Харолд Хиц Бартон
Наследник Сандра Деј О'Конор
Судија Апелационог суда САД за шесту област
Тренутна функција
Функцију обавља од 1954—1958.
Претходник Ксенофон Хикс
Наследник Лестер Лефевр Сесил

Потер Стјуарт (енгл. Potter Stewart; Џексон, Мичиген, 23. јануар 1915Хановер, Њу Хемпшир, 7. децембар 1985) је био амерички правник који је служио као придружени судија Врховног суда Сједињених Америчких Држава. Именовао га је председник Двајт Д. Ајзенхауер 1958, након повлачења Харолда Хица Бартона.

Када је дошао у Суд, Стјуарт је био центриста,[1] али се често није слагао са пресудама већине у Вореновом суду. Стјуарт је веровао да је већина у Вореновом суду тумачила одредбе првог амандмана (Енгел против Витала, Школска област Абингтон против Шемпа), петог амандмана (Миранда против Аризоне), и четрнаестог амандмана (Рејнолдс против Симса) на начин који је излазио из оквира оног што су желели састављачи Устава. У предмету Енгел против Витала, Стјуарт није пронашао никакав основ за укидање молитви које су прописивале школе, а у предмету Школска област Абингтон против Шемпа, одбио је да прогласи неуставном праксу читања Библије у јавним школама под покровитељством школа. У оба случаја, био је једини који је заступао овај став.[2] Стјуарт је такође гласао против пресуде у предмету Грисволд против Конектиката, на основу тога што, иако му се закон Конектиката који је забрањивао коришћење контрацептивних средстава чинио „необично блесавим“, није могао да пронађе опште „право на приватност“ у четрнаестом амандману.

Пре именовања Ворена Е. Бергера за председника Суда, шпекулисало се да ће председник Ричард Никсон именовати Стјуарта на то место. Међутим, Стјуарт није желео да поново пролази кроз процес потврђивања у Сенату, нити је желео да преузме одговорности поверене председнику Суда. Сходно томе, приватно се састао са Никсоном и замолио да његово име буде уклоњено из разматрања.[3]

У Бергеровом суду, Стјуарт је 1972. гласао за укидање закона који су прописивали смртну казну у предмету Фурман против Џорџије, али се четири године касније придружио већини у пресуди у предмету Грег против Џорџије, којом је потврђена уставност измењених закона и поново уведена смртна казна. Упркос томе што је гласао против пресуде у предмету Грисволд против Конектиката јер није могао наћи „право на приватност“ у Уставу, придружио се већини у предмету „Роу против Вејда“, у којем је признато право на абортус као право које је садржано у „праву на приватност“. Једини је гласао против пресуде у предмету Ин ре Голт, којом су и малолетници добили право да буду обавештени о правима укључујући и право на адвоката, која су одрасли добили у предметима Миранда против Аризоне и Гидеон против Вејнврајта.

Повукао се 18. јуна 1981, а Реган је на његово место именовао Сандру Деј О'Конор.

Потер Стјуарт је умро 7. децембра 1985, а сахрањен је на Националном гробљу Арлингтон.[4]

Референце[уреди]

  1. ^ Eisler (1993), стр. 159.
  2. ^ Eisler (1993), стр. 182.
  3. ^ Woodward, Bob; Scott Armstrong (September 1979). The Brethren. Simon & Schuster. ISBN 0-671-24110-9. 
  4. ^ Indian Hill Historical Society, Potter Stewart., Приступљено 23. 4. 2013.

Литература[уреди]

  • Abraham, Henry J., Justices and Presidents: A Political History of Appointments to the Supreme Court. 3d. ed. (New York: Oxford University Press, 1992). ISBN 0-19-506557-3.
  • Barnett, Helaine M., Janice Goldman, and Jeffrey B. Morris. A Lawyer's Lawyer, a Judge's Judge: Potter Stewart and the Fourth Amendment. 51 University of Cincinnati Law Review 509 (1982).
  • Barnett, Helaine M., and Kenneth Levine. Mr. Justice Potter Stewart. 40 New York University Law Review 526 (1965).
  • Berman, Daniel M. Mr. Justice Stewart: A Preliminary Appraisal. 28 University of Cincinnati Law Review 401 (1959).
  • Cushman, Clare, The Supreme Court Justices: Illustrated Biographies,1789–1995 (2nd ed.) (Supreme Court Historical Society), (Congressional Quarterly Books, 2001) ISBN 1-56802-126-7. ISBN 978-1-56802-126-3.
  • Eisler, Kim Isaac (2003). The Last Liberal: Justice William J. Brennan, Jr. and the Decisions That Transformed America. Beard Books. ISBN 978-1-58798-271-2. 
  • Frank, John P., The Justices of the United States Supreme Court: Their Lives and Major Opinions (Leon Friedman and Fred L. Israel, editors) (Chelsea House Publishers, 1995) ISBN 0-7910-1377-4. ISBN 978-0-7910-1377-9.
  • Frank, John Paul. The Warren Court. New York: Macmillan, 1964, 133–148.
  • Hall, Kermit L., ed. The Oxford Companion to the Supreme Court of the United States. New York: Oxford University Press, 1992., ISBN 0-19-505835-6. ISBN 978-0-19-505835-2.
  • Martin, Fenton S. and Goehlert, Robert U., The U.S. Supreme Court: A Bibliography, (Congressional Quarterly Books, 1990). ISBN 0-87187-554-3.
  • Urofsky, Melvin I., The Supreme Court Justices: A Biographical Dictionary (New York: Garland Publishing 1994). 590 pp.  ISBN 0-8153-1176-1. ISBN 978-0-8153-1176-8.
  • Woodward, Robert and Armstrong, Scott. The Brethren: Inside the Supreme Court (1979). ISBN 978-0-380-52183-8.; ISBN 0-380-52183-0. ISBN 978-0-671-24110-0.; ISBN 0-671-24110-9; ISBN 0-7432-7402-4. ISBN 978-0-7432-7402-9.
  • Yarbrough, Tinsley E. Justice Potter Stewart: Decisional Patterns in Search of Doctrinal Moorings. In The Burger Court: Political and Judicial Profiles, eds., Charles M. Lamb and Stephen C. Halpern, 375–406. Urbana: University of Illinois Press, 1991.
  • Woodward, Bob; Scott Armstrong (September 1979). The Brethren. Simon & Schuster. ISBN 0-671-24110-9. 

Спољашње везе[уреди]